Putanja bodeža

Elejna lagano klimnu glavom, pokušavajući da smisli šta da kaže. Bez obzira je li Gejrnija Zarja razmišljala o ponovnom bežanju ili ne, prilika za to joj se neće više pružiti. Bila je vrlo jaka u Moći; Kula je ne bi pustila da ode, makar trajalo ostatak njenog života dok ne stekne šal. Ali Elejna se prisećala nečeg što je čula od ove žene kada su se prvi put srele. Tada nije shvatala puno značenje te izjave, ali sada joj je sinulo. Kako će se Zarja ponovo suočiti s belim kao polaznica kad je sedamdeset godina živela samostalno? Da bi sve bilo još gore, šaputanje među Srodnicama počinjalo je da zvuči poput grmljavine.

Nije imala mnogo vremena za razmišljanje. Iznenada, Kirstiejn pade na kolena, jednom rukom se hvatajući za Adeleasine suknje. „Predajem se“, mirno je izjavila, što je bilo zapanjujuće budući da joj je lice bilo bez kapi krvi. „Upisana sam u knjigu polaznica pre gotovo trista godina, i pobegla sam manje od godinu dana kasnije. Predajem se i... molim za milost.“

Sada je bio red da sedokosa Adeleas iskolači oči. Kirstiejn je tvrdila kako je pobegla iz Bele kule dok je ona sama bila dete, ako ne i pre njenog rođenja!

Većina sestara još uvek nije stvarno verovala u starost Srodnica. I zaista, sama Kirstiejn delovala je kao da je tek zašla u srednje godine.

Pa ipak, Adeleas se brzo oporavila. Koliko god druga žena bila stara, Adeleas je bila Aes Sedai čitav jedan životni vek. Imala je auru godina i autoriteta. „Ako je tako, dete“, glas joj jeste malo zađrhtao pri poslednjoj reči, „bojim se da će i tebi morati obući belo. Ipak ćeš biti kažnjena, ali budući da si se sama predala, dobićeš neke olakšice."

„Zato sam to i uradila.“ Kirstiejnin smireni glas prekinu se da bi progutala knedlu. Bila je jaka gotovo koliko i Zarja nijedna od žena iz Kružoka pletilja nije bila slaba i biće pod jakim nadzorom. „Znala sam da biste me otkrile, pre ili kasnije."

Adeleas je klimnula kao da potvrđuje kako je to očigledno, mada, kako bi ta žena ikada bila otkrivena, Elejna nikako nije mogla da pogodi. Ni najmanje nije verovala da je Kirstiejn Čalvin ime pod kojim je žena bila rođena. Mada, većina Srodnica veruje kako su Aes Sedai sveznajuće. To jest, verovale su.

„Gluposti!“, hrapavi glas Serejnje Vostovan preseče žamor Srodnica. Ni dovoljno jaka da postane Aes Sedai, ni približno dovoljno stara da bude visoko među Srodnicama, ipak je prkosno istupila iz grupe. „Zašto bismo ih predale Beloj kuli? Pomagale smo ženama da pobegnu, i bile smo u pravu! Nije deo pravila da ih vratimo!“

„Obuzdaj se!“, oštro reče Riejna. „Alisa, preuzmi Serejnju u svoje ruke. Čini se da je zaboravila i suviše od pravila za koja tvrdi kako ih poznaje.“

Alisa, i dalje bezizražajnog lica, pogleda u Riejnu. Alisa, koja je čvrstom rukom sprovodila pravila Srodnica. „Nije u našim pravilima da predajemo odbegle, Riejna“, izjavila je.

Riejna se trgla kao da je zadobila snažan udarac. „A kako predlažeš da ih zadržimo?“, konačno upita. „Uvek smo pobegulje držale odvojeno dok ne bismo bile sigurne da ih više ne love, a ako bi bile pronađene pre toga, puštale smo da ih sestre odvedu. To je bilo pravilo, Alisa. Koje još pravilo predlažeš da prekršimo? Da li predlažeš da se stvarno suprotstavimo Aes Sedai?“ Besmislenost same te pomisli jasno joj je izbijala iz glasa, pa ipak, Alisa je stajala, nemo je posmatrajući.

„Da!“, oglasi se neka iz gomile Srodnica. „Nas ima mnogo, njih samo nekoliko!“ Adeleas je zapanjeno piljila u gomilu. Elejna prigrli saidar, iako je znala da je glas u pravu Srodnica je bilo i previše. Oseti kako Avijenda grli Izvor i kake se Birgita priprema.

Stresavši se kao da upravo dolazi sebi, Alisa uradi nešto daleko primerenije, i sigurno daleko korisnije. „Serejnja“, glasno je progovorila, „javićeš mi se večeras, kada se zaustavimo, i donećeš šibu koju ćeš sama odseći ovoga jutra, pre nego što krenemo. Važi i za tebe, Asra; prepoznala sam ti glas!“ A onda se, isto tako glasno, obrati Riejni, „Javiću ti se da me kazniš kako nađeš za shodno, večeras, kada se zaustavimo. Ne vidim da se ijedna priprema!“ Srodnice se tada brzo rasuše, žureći da pokupe svoje stvari, pa ipak je Elejna videla kako neke od njih tiho razgovaraju dok su odlazile. Dok su jahali preko mosta iznad smrznutog potoka koji je krivudao pored sela, Ninaeva je s nevericom slušala šta je propustila i pogledom besno tražila nekoga na koga bi mogla da se okomi; Serejnja i Asra su obe nosile po šibu a i Alis, isto tako dok su Zarja i Kirstiejn ispod svojih tamnih ogrtača imale na brzinu pronađene bele haljine. Vetrotragačice su pokazivale ka njima i bučno se smejale. Ali većina Srodnica je i dalje šaputala po grupicama, zamuknuvši kad god bi ih sestra ili neka iz Kružoka pletilja pogledala. A u njihovim očima bilo je tame kad god bi pogledale u Aes Sedai.