Putanja bodeža

„Pokaži mi gde da nađem Kecuejn", zapovedio je. Nandera je ustala i krenula i ne pogledavši iza sebe. On ju je pratio, a ostali su pošli za njim, Dašiva i Flin, Mor i Hopvil. Dao im je brza uputstva dok su hodali. Ni manje-ni više, Flin je bio taj koji je pokušao da se pobuni, ali ga je Rand otkačio; ovo nije bilo vreme za raspravu. Raščupani bivši stražar bio je poslednji od koga je Rand to očekivao. Možda od Mora ili Hopvila. Iako više nisu imali oči poput grlica, i dalje su bili dovoljno mladi da im brijači ostaju suvi isti broj dana koliko su bivali i navlaženi. Ali nije to očekivao od Flina. Nanderine meke čizme nisu pravile nikakve zvuke; njihovi koraci su odzvanjali u četvrtastoj prostoriji s visokom tavanicom, rasterujući sve koji su imali i senku razloga da se boje. Rane su mu damarale.

Do sada je svako u Sunčevoj palati prepoznavao Ponovorođenog Zmaja, a znali su i ko su ljudi u crnim kaputima, takođe. Sluge u crnim livrejama duboko bi se poklonile i požurile da im se sklone s vidika. Većina plemstva bila je gotovo jednako brza da ostavi priličnu razdaljinu između sebe i petorice muškaraca koji su mogli da usmeravaju, odlazeći nekuda s ciljem ocrtanim na licu. Ejlil ih je gledala kako prolaze s neprepoznatljivim izrazom na licu. Anijela se smeškala, naravno, ali kada je Rand prošao, gledala je za njim sa izrazom koji je bio poput Nanderinog. Kada je pokleknuo da ga pozdravi, Bertom se osmehivao, mračnim osmehom bez radosti ili zadovoljstva.

Nandera nije progovorila čak ni kada su stigli na svoje odredište; jednostavno je jednim kopljem pokazala na zatvorena vrata, okrenula se na potpetici i krupnim koracima udaljila istim putem kojim su i došli. Kar’a’karn bez ijedne Device da ga čuva. Da li su mislile kako će četiri Aša’mana biti dovoljno? Ili je to bio još jedan znak njihovog nezadovoljstva?

„Radite kao što sam vam rekao“, podseti ih Rand.

Dašiva se trgnu, kao da dolazi k sebi, a potom obuhvati Izvor. Široka vrata, s izrezbarenim linijama, otvoriše se od malog toka Vazduha. Ostala trojica su povukli saidin i mrgodnih lica pratili Dašivu unutra.

„Ponovorođeni Zmaj“ Dašivin glas je zvučao jasno, pojačan od Moći „kralj Ilijana, Gospodar Jutra, dolazi da vidi tu ženu, Kecuejn Melajdrin.“

Rand je zakoračio unutra, visok Nije prepoznao drugi tok koji je Dašiva napravio, ali činilo mu se da je vazduh brujao pretnjom, osećajem nečeg neumoljivog što dolazi, približava se.

„Poslao sam po tebe, Kecuejn", rekao je Rand. On nije koristio Moć. Glas mu je bio jak i ravan bez pomoći.

Zelena sestra koje se sećao sedela je za malim stolom sa obručem za vez u rukama i klupčićima konca raznih boja koja su se prosula iz mnogih pregrada korpe koja je počivala na uglačanom stolu. Bila je upravo onakva kao što je se i sećao. Nad izražajnim licem, nadnosila se čeličnosiva punđa ukrašena malim zlatnim ribama i pticama, zvezdama i mesecima. Te tamne oči, gotovo crne, naspram njenog bledog lica. Hladne oči koje su sve videle. Lijus Terin zacvile i pobeže u tamu kada ju je ugledao.

„Dakle“, rekla je, spuštajući obruč na sto. „Moram reći da sam viđala i bolje, bez plaćanja. Po onome što sam čula o tebi, dečače, očekivala sam barem grmljavinu, trube, munje na nebu.“ Mirno je odmerila pet muškaraca kamenih lica koji mogu da usmeravaju, što je trebalo da bude dovoljno da natera svaku Aes Sedai da ustukne. Mirno je odmerila Ponovorođenog Zmaja. „Nadam se da će barem jedan od vas malo da žonglira“, rekla je. „Ili da guta vatru? Uvek sam uživala da gledam zabavljače kako gutaju vatru.“ Flin se štektavo nasmeja pre nego što se smirio, a čak se i tada uhvatio za jednu kovrdžu i delovalo je da se bori da se ne zabavlja. Mor i Hopvil su razmenili upitne poglede. Dašiva se neprijatno smejao, a tok koji je držao rastao je, sve jači, dok Rand nije dobio želju da baci pogled preko ramena i da proveri šta to juri ka njemu.

„Dovoljno je da znaš da sam ono što sam“, rekao joj je Rand. „Dašiva, svi vi, sačekajte napolju."

Dašiva je otvorio usta kao da hoće da se pobuni. To nije bio deo Randovih prvobitnih naređenja, ali neće uspeti da tkanjem pokore ovu ženu, ne ovako. Čovek je krenuo, iako nešto mrmljajući sebi u bradu. Hopvil i Mor su u stvari željno izašli napolje s pogledom na Kecuejn. Flin je bio jedini koji se dostojanstveno povukao, uprkos tome što je šepao. Ali, i dalje je izgledao kao da se zabavlja!

Rand usmeri, i teška stolica, obložena leopardovom kožom, podigla se u vazduh i pošla ukrug sve dok se nije zaustavila, kao pero, preko puta Kecuejn. U isto vreme, krčag se podigao sa stola, praveći glasan fijuk; dok se pušio na vrhu, vrteo se kao spora čigra, a jedan od srebrnih pehara pohita nagore da uhvati tečnost koju je sipao.