Putanja bodeža

„Previše je vruće, čini mi se“, rekao je Rand, a prozori na visokom zidu se otvoriše. Snežne pahuljice uleteše na talasu hladnoće, a pehar izlete kroz prozor i ulete nazad pravo njemu u ruke dok se smeštao na stolicu. Neka vidi koliko može smirena da bude s ludakom koji gleda u nju. Crna tečnost je bila čaj, prejaka posle njegovog podgrevanja, i dovoljno gorka da mu zubi utrnu. Ali toplota je odgovarala. Naježio se od zviždukanja koje se čulo, ali u Praznini to je bila koža nekog drugog, nekoga ko je bio daleko.

„Lovorova kruna je lepša od nekih“, rekla je Kecuejn sa slabim osmehom. Ukrasi na njenoj kosi bi se zaljuljali kad god bi vetar dunuo, a ptičice su joj se klatile oko punđe, ali ona se jedino pobrinula da uhvati obruč pre nego što ga vetar oduva sa stola. „Više volim to ime. Ah ne možeš očekivati da budem očarana samo krunama. Isprašila sam zadnjice dva kralja i tri kraljice. Nisu to bili, naravno, znaš... ustoličeni vladari, pošto sam ja završila s njima, ne bar za sledećih nekoliko dana, ali to im je makar privuklo pažnju. Možeš da vidiš zašto me krune ne oduševljavaju.“

Rand je olabavio vilicu. Škrgutanje zubima neće pomoći. Raširio je oči, nadajući se da više izgleda ludo nego ljuto. „Većina Aes Sedai izbegava Sunčevu palatu", rekao joj je. „Osim onih koje su mi se zaklele na vernost i onih koje držim kao zatvorenice.“ Svetlosti, šta treba da uradim s njima? Sve dok su ih Mudre držale podalje od njega, sve je bilo dovoljno dobro.

„Aijeli izgleda misle da mogu da dolazim i odlazim kada god poželim’, rekla je rasejano, posmatrajući obruč kao se da premišlja da se ponovo lati igle. „Zbog neke sitne pomoći koju sam pružila tamo nekom dečaku. Iako ne znam zašto bi iko osim njegove majke mislio da je ičega vredan, mogu reći.“

Rand je napravio još jedan napor da ne zaškripi zubima. Ta mu žena jeste spasla život. Ona i Flin, između ostalih, i još mnogi, uključujući Min. A on je još uvek imao dug prema Kecuejn zbog toga. Spaljena da je. „Želim da mi budeš savetnica. Ja sam kralj Ilijana sad, a svi kraljevi imaju savetnice Aes Sedai.“

Još jednom je pogledala njegovu krunu. „Ne mislim tako. Savetnica treba da stoji i posmatra kako onaj koga savetuje pravi zbrke, prečesto za mene. Takođe, treba da prima naređenja, a ja sam u tome veoma loša. Želiš li možda nekoga drugog. Na primer, Alanu?“

Razočaran, Rand se uspravio. Da li je znala za vezu? Merana je spomenula da ju je teško držati podalje od nečega. Ne; mogao je kasnije brinuti koliko njegove „verne“ Aes Sedai kazuju Kecuejn. Svetlosti, želeo je da Min ne bude u pravu, barem jednom. Ali bi prvo sebi poverovao da diše vodu nego da Min greši. „Ja...“ Nije mogao naterati sebe da joj kaže da je treba. Bez uzice! „Šta ako ne bude trebalo da mi se zaklinješ?“

„Pretpostavljam da bi tako moglo“, rekla je zamišljeno, posmatrajući svoj rad. „Ne zvučiš kao da ti je svejedno. Ne volim da kažem muškarcu da se plaši kad nema potrebe. Nelagodno ti je sa Sestrom koju nisi pretvorio u psića koji te prati? Čekaj da vidim. Mogu ponešto obećati; možda će ti biti lakše. Očekujem da slušaš, naravno nateraj me da uzalud trošim glas, i molićeš za njega ali te neću terati da radiš ono što ja želim. Neću trpeti da me iko laže, naravno za šta ćeš shvatiti da ti ne odgovara ali ne očekujem da mi pričaš najdublje čežnje svog srca. O, da. Šta god da radim, biće za tvoje dobro; ne za moje dobro, ne za dobro Bele kule, već za tvoje. Da li to sada umanjuje tvoje strahove i nelagode?“

Pitajući se treba li da se smeje, Rand ju je gledao. „Uče li vas tome?“, čvrsto je pitao. „Kako da obećate a da obećanja izgledaju kao pretnja.“

„O, pa vidim. Ti hoćeš pravila. Većina dečaka hoće, šta god rekli. Vrlo dobro. Čekaj da vidim. Ne trpim nepristojnost. Tako da ćeš se prema meni ponašati prisojno, kao i prema mojim prijateljima, i gostima. To uključuje da ne usmeravaš na njih, u slučaju da to nisi već pretpostavio, i da obuzdaš svoju narav, za koju znam da je za pamćenje. To se odnosi i na tvoje... pratioce u onim crnim kaputima. Šteta bi bila kad bih te nalupala zbog nečega što su oni uradili. Je li to u redu? Mogu napraviti još pravila ako treba.“

Rand je spustio pehar pored stolice. Čaj se ohladio, a i gorčina se još jače osećala. Sneg je počeo da pravi nanose na prozoru. „Ja sam onaj koji bi trebalo da poludi, Aes Sedai, ali ti to već jesi.“ Ustao je i krenuo ka vratima.

„Nadam se da nisi pokušavao da koristiš Kalandor“, mekano je progovorila iza njega. „Čula sam da je nestao iz Kamena. Uspeo si da pobegneš jedanput, ali možda nećeš uspeti drugi put.“

Zaustavio se na mestu, pogledajući je preko ramena. Žena je provlačila krvavu iglu kroz platno razapeto preko obruča! Vetar je dunuo, donoseći pahuljice koje su lebdele oko nje, a ona nije ni podigla glavu. „Kako misliš, pobegao?“