Putanja bodeža

„Da“, slabašnim glasom odvrati Elejna. Samo nije znala kakol „Naravno da ne donose.“ Ova je žena bila punija iznenađenja od jednog zabavljača. „Evo“, rekla je, gurajući ženu zaogrnutu kosom u Avijendinu šaku. „Koristi je u krugu.“ Nije bilo lako pustiti angreal. Ona je nameravala da ga sama iskoristi, ali osmehivala se ili ne, duh njene drugarice duh njene skorosestre trebalo je podići. Avijenda je prevrtala po rukama malu liguru od slonovače; Elejna je gotovo mogla da vidi kako pokušava da se odluči na koji način da joj je vrati. „Avijenda, znaš kako se osećaš kada držiš onoliko saidara koliko možeš? Zamisli samo da držiš dva puta toliko. Zbilja to zamisli. Želim da je koristiš. Molim te.“

Možda Aijeli nisu pokazivali mnogo na licima, ali Avijendine zelene oči se raširiše. One jesu razgovarale o angrealima za vreme svoje potrage, međutim, ona verovatno nikada pre ovoga nije razmišljala o tome kakav bi osećaj bio koristiti ga. „Dva puta više“, mrmljala je. „Da držim sve to. Jedva mogu sebe da zamislim u tome. Ovo je veoma vredan poklon, Elejna.“ Ponovo je vrhovima prstiju dotakla Elejnin obraz; to je kod Aijela bilo ravno poljupcu i zagrljaju.

Šta god da je Ninaeva imala da saopšti Morskom narodu, to nije potrajalo. Žurno se vraćala od njih, besno šibajući suknjama. Prilazeći Elejni, jednako se mrštila i na Avijendu i na ivic]u litice. Ona je najčešće poricala da ne podnosi visinu, ali se trudila da one budu između nje i provalije. „Moram da porazgovaram s tobom“, promrmljala je, vodeći Elejnu malo dalje, preko ploče. I podalje od ivice. Samo malo dalje, ali dovoljno da niko ne može da ih čuje. Nekoliko puta je duboko udahnula pre nego što je počela, tiho i ne gledajući u Elejnu.

„Ja... ja sam se ponašala kao budala. Taj prokleti muškarac je kriv za sve! Kada nije preda mnom, jedva da mogu da razmišljam o nečem drugom, a kada jeste, onda uopšte ne mogu da razmišljam! Ti... ti ćeš morati da mi kažeš kada... kada se ponašam kao budala. Zavisim od tebe, Elejna.“ Glas joj je i dalje bio tih, ali gotovo je počela da ječi. „Ne mogu sebi dopustiti da mi jedan muškarac pomuti pamet. Ne sada.“

Elejna je bila toliko zapanjena da na trenutak nije mogla ni da progovori. Ninaeva priznaje da se ponela kao budala? Gotovo da je podigla pogled kako bi proverila da sunce nije, slučajno, pozelenelo?! „Nije Lan kriv zbog toga, i ti to znaš, Ninaeva“, konačno je izustila. Potisla je sećanja na sopstvena nedavna razmišljanja o Randu. Ovo nije bilo isto. A ova prilika bila je sam dar Svetlosti. Sutra bi Ninaeva verovatno pokušala da joj napraši uši ako joj bude rekla da se ponašala budalasto. „Saberi se, Ninaeva. Prestani da se ponašaš kao neka lakoumna devojčica.“ Sasvim sigurno nisu misli o Randu.

Ona sama nije bila toliko zaluđena njime. „Ti si Aes Sedai i trebalo bi da nas predvodiš. Vodi! I razmišljaj!“

Presavivši ruke na struku, Ninaeva je i stvarno pognula glavu. „Pokušaću“, mumlala je. „Hoću, zaista. Ti ne znaš kako je to, stvarno. Ja... ja se izvinjavam.“

Elejna se zamalo zagrcnula. Ninaeva se izvinjava povrh svega? Ninaeva je smetena. Možda je bolesna.

Naravno, to nije potrajalo. Odjednom se namrštivši na angreale, Ninaeva pročisti grlo. „Dala si jedan Avijendi, je li?“, oštro je rekla. „Pa, pretpostavljam da je ona u redu. Šteta što moramo da pustimo Morski narod da koristi jedan. Mogu da se kladim da će pokušati da ga zadrže! E pa samo da ih vidim da pokušaju! Koji je moj?“

Uzdahnuvši, Elejna joj dodade narukvicu s prstenjem, a ova se žurno udalji, navlačeći nakit na levu ruku i glasno pozivajući da sve zauzmu svoja mesta. Ponekad je bilo teško razlikovati Ninaevu koja predvodi od Ninaeve koja pokušava nekoga da uplaši. U stvari, samo kad jeste predvodila.

Zdela vetrova stajala je na razvijenom belom povoju, na sredini brdske zaravni; plitak, težak disk od čistog kristala, od dve stope u prečniku, iznutra beše ukrašen gustim uskovitlanim oblacima. Jedan gizdav predmet, a opet jednostavan, kad se pomisli šta je sposoban da učini. Šta su se nadale da će moći da uradi? Ninaeva zauze mesto blizu nje, konačno zakopčavši angreal oko svog zgloba. Okretala je ruku, delujući iznenađeno što joj lančići ne smetaju; pristajali su joj kao da su pravljeni za njenu šaku. Tri Srodnice već su se nalazile tu, Kirstiejn i Gejrnija zaklanjale su se iza Riejninih leđa i delovale su uplašenije nego ikada, ako je to bilo moguće. Vetrotragačice su i dalje stajale poređane iza Rinejle, gotovo dvadeset koraka dalje.

Podigavši podeljene suknje, Elejna se srete sa Avijendom pored Zdele, i sumnjičavo odmeri Morski narod. jesu li nameravale da prave neke neprilike? Od prvog pominjanja žena na imanju koje su dovoljno jake da se pridruže krugu, upravo se toga bojala. Ata’an Mijere su bile toliko zagrižene za poštovanje položaja da bi posramile i samu Belu kulu, a Gejrnijino prisustvo značilo je da Rinejla din Kalon Plava zvezda, vetrotragačica gospe od brodova Ataan Mijera, neće biti deo kruga. Ne bi trebalo da bude.