Tornjevi ponoći

Sredina jezerceta. Mladi Bik je s lakoćom trčao po površini.

Sledio je Koljača svuda gde je ovaj bežao, a svakim trenom mu se sve više približavao. Nije bilo vremena za mačeve, čekiće ih lukove. Ovo je hajka, a Mladi Bik je ovoga puta lovac. On...

Skočio je nasred jednog polja, ali Koljač nije bio tu. Međutim, osećao je miris mesta kuda je taj čovek otišao. Sledio je miris i pojavio se na drugom mestu, na istom polju. Svuda oko njega bih su mirisi raznih mesta. Šta se to dešava?

Perin se zaustavi, tako brzo da mu čizme utonuše u tle. Zbunjeno se osvrnu oko sebe. Koljač mora da je izuzetno brzo skočio na nekoliko različitih mesta na istom tom polju, mrseći svoj trag. Perin pokuša da utvrdi koji trag da sledi, ali svi su bili izmešani i međusobno stopljeni.

„Plamen ga spalio!“, opsova.

Mladi Biče, dođe mu slanje. Žiška. Vuk je bio ranjen, ali nije pobegao kao što je Perin pretpostavio. Poslao mu je sliku tankog srebrnog štapića, dve šake dugačkog, kako štrči iz zemlje posred jednog busena.

Perin se nasmeši i premesti se tamo. Ranjeni vuk, koji je i dalje krvario, ležao je pored tog predmeta. To je očigledno nekakav ter’angreal. Izgledalo je kao da je sačinjen od desetina i desetina tananih metalnih niti, upletenih u pletenicu. Bio je otprilike dve šake dugačak i zariven u meku zemlju.

Perin ga izvuče iz tla. Kupola nije nestala. Prevrtao je klin u rukama, ali nije imao nikakve predstave kako da ukloni kupolu. Snagom volje pokušao je da promeni klin u nešto drugo - u drveni štap - i zaprepastio se kada je bio odbijen. Taj predmet kao da je odgurnuo njegov um od sebe.

Ovde je u svoj svojoj stvarnosti, posla mu Žiška. To slanje kao da je pokušavalo da mu nešto objasni, da je taj predmet nekako stvarniji od većine stvari u Svetu snova.

Perin nije imao vremena da razmišlja o tome. Najvažnije mu je da premesti kupolu, ako može, sa mesta gde su se njegovi ljudi ulogorili. Posla sebe do tačke gde je ušao u kupolu.

Baš kao što se nadao, središte kupole pomerilo se s njim. Našao se na mestu gde je ušao, ali rub kupole je promenio položaj, tako da je njeno središte bilo na mestu gde je Perin stajao. Kupola je i dalje vladala nebom, šireći se u svim pravcima.

Mladi Biče, posla mu Žiška. Slobodan sam. Nema više pogrešnog.

Idi, posla mu Perin. Ja ču odneti ovo i otarasiti ga se. Svi vi, idite svako na svoju stranu i zavijajte. Zbunite Koljača.

Vukovi odgovoriše. Jedan deo Perina, lovac u njemu, bio je doveden do ludila zbog toga što mu nije pošlo za rukom da neposredno porazi Koljača. Ali ovo je važnije.

Pokuša da se premesti na neko daleko mesto, ali nije mu uspelo. Izgleda da je i dalje vezan pravilima kupole, iako on drži ter’angreal.

Zato se, umesto toga, premestio što je dalje mogao. Niejld mu je kazao da ima oko četiri lige od njihovog logora do ivice, pa se Perin toliko daleko premestio na sever, pa onda još jednom i još jednom. Ogromna kupola premeštala se s njim, tako da je njeno središte uvek bilo tačno njemu iznad glave.

Odneće taj klin na neko bezbedno mesto, gde Koljač neće moći da ga nađe.

36

Pozivnica

Egvena se pojavila u Tel’aran’riodu u snežnobeloj haljini, opervaženoj i izvezenoj zlatnim nitima, sa sićušnim komadima opsidijana - uglačanim ali prirodnog oblika - zlatom ušivenim po porubu prsnika. Veoma nekorisna haljina, ali to ovde nije bitno.

Nalazila se u svojim odajama, gde je i želela da se pojavi. Premestila se u hodnik ispred odaja Žutog ađaha. Ninaeva je bila tu, ruku prekrštenih, u daleko razumnijoj smeđe-sivoj haljini.

„Hoću da budeš veoma oprezna", kaza joj Egvena. „Ti si jedina koja se neposredno suočila s jednim od Izgubljenih i ti takođe imaš daleko više iskustva u Tel’aran’riodu od ostalih. Ako se Mesana pojavi, ti ćeš predvoditi napad."

„Mislim da ću moći to da izvedem", odgovori Ninaeva, smešeći se krajičcima usana. Da, može ona to da izvede. Da se Ninaeva suzdržava - e to bi bio težak zadatak.

Egvena klimnu, a Ninaeva nestade. Sakrila se blizu Dvorane Kule, čekajući Mesanu ili Crne sestre u slučaju da dođu da prisluškuju lažni sastanak koji se tamo održava. Egvena se premestila na drugo mesto u gradu, dvoranu u kojoj će se održati pravi sastanak, na kojem će učestvovati ona, Mudre i vetrotragačice.

U Tar Valonu ima nekoliko dvorana koje se koriste za muzičke priredbe ili razna okupljanja. Ova dvorana, poznata kao Muzičarev put, savršena je za njene potrebe. Bila je ukrašena zidnim pločama od drveta kožolista, izrezbarenim tako da izgleda kao da su zidovi okruženi pravom šumom. Stolice su bile od istog drveta, koje su Ogijeri ispevali, tako da je svaka bila prelepa. Bile su razmeštene u krugu oko središnje pozornice. Zasvođena tavanica imala je mermerne intarzije, koje su podsećale na zvezde na nebu. Ukrasi su bili izvanredni; prelepi ali ne kitnjasti.