Tornjevi ponoći

„Vetrotragačice", nastavi Egvena, „poslala bih neke žene i kod vas, naročito one koje su vešte s Vazduhom, da nauče da zazivaju vetrove kao što to vi činite."

„Život žene koja uči da postane vetrotragačica nije lak", odbrati Šijelin. „Mislim da će tvojim ženama to biti veoma teško nakon lagodnog života u Beloj kuli."

Egvenina zadnjica još je pamtila bol njenog „lagodnog" života u Beloj kuli. „Nimalo ne sumnjam da će to biti izazovno", odgovori, „ali takođe ne sumnjam da će to - upravo iz tog razloga - veoma pomoći."

„Pa, pretpostavljam da se to može dogovoriti", reče Šijelin i nagnu se napred zvučeći ushićeno. „Naravno, to se mora nekako naplatiti."

„Istom merom" odgovori Egvena. „Dopustiću vam da pošaljete svoje učenice u Belu kulu, da uče od nas."

„Već vam šaljemo žene."

Egvena frknu. „Obične žrtve, koje nam šaljete da mi ne bismo posumnjale u vaše vetrotragačice. Vaše žene se često povlače u osamu, ili dolaze nevoljno. Hoću da se s time prestane - nema razloga da svom narodu uskraćujete moguće vetrotragačice."

„Pa u čemu bi bila razlika?", upita Šijelin.

„Ženama koje šaljete biće dozvoljeno da vam se po završetku obuke vrate", odgovori Egvena. „Mudre, htela bih da nam i vi šaljete učenice. Ne nevoljno i ne da bi postale Aes Sedai, već da bi učile od nas. I njima će biti dozvoljeno da se vrate, ako to budu želele, kada završe sa učenjem."

„To bi moralo da bude nešto više", reče Amis. „Brinem se šta će se desiti ženama koje se previše naviknu na lagodne mokrozemske običaje."

„Zacelo nećete da ih prinudite da...“, poče Egvena.

Bair je prekide. „Egvena al’Ver, one bi i dalje bile učenice Mudrih. Deca koja moraju da završe svoju obuku. A i to pod pretpostavkom da pristanemo na ovo; nešto u vezi s time budi mučninu kod mene, kao previše hrane nakon posta."

„Ako dopustimo da se Aes Sedai zakače za naše učenice", javi se Melaina, „one se neće brzo otrgnuti."

„A da li vi to uopšte želite?“, upita Egvena. „Melaina, uviđaš li šta imate u meni? Amirlin Tron koju su obučavali

Aijeli. Kakva žrtva vašeg naroda vredi toga da imate još žena poput mene? Aes Sedai koje razumeju đi’e’toh i Trostruku zemlju, koje poštuju Mudre umesto da na njih gledaju kao na takmace i divljakuše."

Tri Aijelke se onespokojeno zgledaše na te reči.

„A šta je s tobom, Šijelin?“, upita Egvena. „Koliko bi vašem narodu vredelo da imate Amirlin Tron koja je obučavana kod vas i koja vas posmatra kao svoje prijatelje, poštujući vaše običaje?"

„To bi bilo dragoceno", priznade Šijelin. „Pretpostavljajući da žene koje nam šaljete imaju bolju narav od onih koje su nam do sada slate. Još nisam upoznala Aes Sedai kojoj ne bi bilo od koristi da nekoliko dana provede obešena o glavni jarbol."

„To je zbog toga što uporno tražite da vam se pošalju Aes Sedai“, odvrati Egvena, „koje su navikle da bude po njihovom. Ako vam umesto njih pošaljemo Prihvaćene, one će biti daleko krotkije."

„Umesto?", smesta upita Šijelin. „To nije pogodba o kojoj smo razgovarale."

„Mogla bi da bude", odgovori Egvena. „Ako dopustimo da vam se usmerivačice iz Morskog naroda vrate, umesto da od njih tražimo da ostanu u Kuli, više nećete imati toliku potrebu za učiteljicama koje su Aes Sedai."

„To mora da bude druga pogodba." Šijelin odmahnu glavom. „I to neće biti lako sklopljena pogodba. Aes Sedai su guje, baš kao s tog prstenja koje nosite."

„A šta ako u ponudu uključim ter’angreale za snevanje koji su vam pozajmljeni?", upita Egvena.

Šijelin baci pogled na svoju šaku - u stvarnom svetu, u njoj je pločica koja omogućava ženi da uđe u Tel’aran’riod, ako se u nju usmeri malčice Duha. Egvena im, naravno, nije dala ter’angreale koji omogućavaju da se u Svet snova uđe bez usmeravanja. Najbolje je da njih drži u tajnosti.

„U Tel’aran’riodu", nastavi Egvena i nagnu se napred, „možete da idete kud god hoćete. Možete da se sastanete sa onima koji su daleko od vas, a da ne morate da Putujete do njih. Možete da saznajete skrivene stvari i da se sastajete u tajnosti."

„Egvena al’Ver, to što predlažeš veoma je opasno", strogo reče Amis. „To bi bilo kao da pustiš mokrozemsku decu da jurcaju po Trostrukoj zemlji kako im se prohte."

„Amis, ne možete da zadržite ovo mesto samo za sebe", primeti Egvena.

„Nismo toliko sebične", odgovori Mudra. „Priča o njihovoj bezbednosti."

„Onda bi možda", odvrati Egvena, „bilo najbolje da Morski narod pošalje neke učenice kod vas, da ih obučavaju Mudre - a možda vi možete da pošaljete neke kod njih."

„Da žive na brodovima?" zgroženo upita Melaina.

„Zar ima boljeg načina da savladate svoj strah od vode?"

„Mi je se ne plašimo", odbrusi Amis. „Mi je poštujemo. Vi mokrozemci..."

O brodovima je oduvek pričala kao što ljudi pričaju o lavovima u kavezu.

„Kako god." Egvena se opet okrenu da pogleda Morski narod. „Ako se dogovorimo, ter’angreali bi mogli biti vaši."

„Ove si nam već dala", odgovori Šijelin.

„Šijelin, ti su vam pozajmljeni, što su vam žene koje su vam ih donele jasno stavile do znanja."