Tornjevi ponoći

Galad sve to obuhvati pogledom. „Pešadijo, obrazujte zid sa ove strane logora", zaurla. „Samostrelci, u one tamo ruševine. Podelite legije na osam konjičkih odreda i pripremite se za juriš! Lukonoše, spremite se!" Deca su pre svega konjanici. Njegovi ljudi će izjahati i napasti Troloke u talasima, odred po odred, pa se povlačiti iza zida pešadije sa štitovima. Samostreli će oslabiti troločke bojne redove pre nego što ih konjica napadne kopljima, a lukonoše će im pokrivati povlačenje dok se vraćaju iza odbrambenih snaga.

Naređenja se brzo proneše, a Deca su se kretala bolje i brže od Amadičana. Bornhald klimnu. To je uglavnom odbrambeni položaj, ali to ima najviše smisla - bar dok Galad ne razabere šta se dešava.

Bat kopita najavi Bajara, koji se galopom približavao. On zauzda konja, pa se razrogači i okrenu. „Troloci? Kako... To je Ajbara. Doveo je sa sobom vojsku Nakota Senke!"

„Ako jeste", odvrati Galad, „onda ih nemilice kolje."

Bajar se još više približi. „Ovo je baš

kao u Dvema Rekama. Daine, sećaš li se šta je tada uradio? Troloci napadaju. Ajbara okuplja odbranu, pa tako zadobija podršku među ljudima."

„A šta bi bilo cilj svega toga?", upita Bornhald.

„Da nas obmane."

„Tako što će ubiti više Troloka nego što će steći sledbenika?" Bornhald se namršti. To... to nema nikakvog smisla. Ako Ajbara ima na raspolaganju na hiljade Troloka, šta ćemo mu mi?“

„Njegov um je bolestan i izopačen", odgovori Bajar. „Ako on nema ništa s Trolocima, kako to da se pojavio baš sada, u pravom trenutku?"

Pa, Galad je morao da prizna kako u tome ima neke istine. „Za sada", reče, „to nam daje vreme da obrazujemo bojne redove. Bornhalde, Bajare, prenesite moja naređenja. Hoću da konjanici budu spremni za juriš čim samostreli završe." On se pokoleba. „Ali recite ljudima da ne

izlažu naša krila Ajbari. Neka neki kopljanici ostanu u podnožju onih visoravni. Za svaki slučaj."

Troloci su vrišteći padali pod strelama, ali naviralo je sve više i više njih, a mnoge zveri nisu pale sve dok se u njih nije zarilo nekoliko strela. Nakot Senke pripremao se za juriš uz padinu, prema Perinovim snagama. Ako do toga dođe, narediće pešadiji da ih neko vreme zadržava - a onda će ih povući i zapovediti konjici da izleti u juriš.

„Kako si znao?“, tiho ga upita Faila.

On je pogleda. „Vreme je da se vas tri povučete iza pozadinskih snaga." Tad pogleda Berelajn, koja je prebledela kao da ju je duboko potreslo to što je videla Troloke. Međutim, on dobro zna da se ona sastoji od jačeg čelika nego što sada pokazuje. Zašto li miriše tako zabrinuto?

„Otići ću“, kaza Faila. „Ali moram da znam."

„Imalo je smisla" odgovori Perin. „Svrha one kupole bila je da nas spreči da pobegnemo kroz kapije - ali takođe da nas ohrabri da idemo putem, umesto da Putujemo pravo u Andor. Delovalo nam je čudno što je gazda Gil krenuo putem, kršeći naređenja - ali to se dogodilo zato što su ga ljudi koji su dolazili sa severa ubedili da je tamo neprohodno. Pretpostavljam da su ih postavili naši neprijatelji, da bi nas naveli da pođemo u ovom smeru.

Sve vreme nas navode. Čekali su da napadnemo Bele plaštove, čekali su da pođemo za Lugard što brže možemo. Kladim se da bi se nešto desilo da nas vrati na drum, da smo pokušali da presečemo i siđemo s puta. Očajnički su želeli da upadnemo u njihovu zasedu. Galadova vojska verovatno nije bila deo svega toga - on je samo čičak koji im se zavukao pod sedlo."

„Ali Troloci. Odakle..."

„Mislim da mora da je reč o Putnom kamenu", odgovori Perin. „Znao sam da će se ovde odigrati nekakav napad. Nisam znao kako. Nosio sam se mišlju da će to biti Dragkari s neba, ili da nam je promakla neka Putna kapija. Ali one ruševine koje je Arganda istakao deluju mi kao dobro mesto za Putni kamen. Mora da je zakopan pošto se srušio kada je reka promenila tok. Troloci ne izlaze iz zemlje; mislim da naviru iz kamena.

Ovo je klopka. Verovatno bi nas napali daleko ranije, ali smetali su im Beli plaštovi. Morali

su sačekati da se mi postaramo za njih. Ali mi smo otišli. I tako..."

„I tako su napali Damodreda i njegove ljude", dovrši Faila. Nakon što su postavili zamku, želeli su da nanesu makar nekakvu štetu onima koji će se možda kasnije boriti protiv njih.

„Pretpostavljam da je neko od Izgubljenih iza svega ovoga", kaza Perin, okrećući se prema Grejdiju.

„Neko od Izgubljenih?", upita Alijandra, dižući glas. „Ne možemo se boriti protiv jednog od Izgubljenih!“

Perin je samo pogleda. „A šta si mislila, čemu si se priključila, Alijandra, kada si mi se pridružila? Ti se boriš za Ponovorođenog Zmaja - i to ni manje ni više nego u Tarmon Gai’donu. Ranije ili kasnije, moraćemo da se suočimo sa Izgubljenima."

Ona preblede, ali služilo joj je na čast to što je na kraju samo klimnula.

„Grejdi!“, pozva Perin Aša’mana, koji je bacao vatru na Troloke. „Da li i dalje osećaš usmeravanje?“