Tornjevi ponoći

Njegovi ljudi su dobri. Pouzdani. Ali nemaju iskustva s Trolocima. Tek je sada - jurišajući po blatu dok kugle svetlosti koje lebde u vazduhu razvejavaju mrak - video u kolikoj je meri veliki broj njih zapravo neiskusan. Ima sa sobom nešto prekaljenih boraca, ali većina njegovog ljudstva borila se samo protiv razularenih razbojnika ili gradskih dobrovoljačkih vojski.

Troloci su nešto drugo. To su raspomamljena čudovišta koja zavijaju, stenju i reže. To što nemaju nikakvo vojno ustrojstvo nadoknađuju snagom i krvoločnom žestinom. Kao i glađu. Mirdraali među njima sami po sebi su dovoljno stravični da skrše bojni poredak. Galadovi vojnici lagano popuštaju.

„Izdržite!", zaurla Galad, stigavši do narušenog dela borbenog reda. S njime i Bornhaldom bilo je pedesetak ljudi. Ni izbliza dovoljno. „Mi smo Deca Svetla! Ne popuštamo pred Senkom!"

To nije urodilo plodom. Gledajući nesreću pred svojim očima, čitav njegov svetonazor počeo je da puca. Decu Svetla ne štiti njihova dobrota; padaju u otkosima, kao žito pred srpom. Da stvari budu još gore, neki od njih se ne bore ni hrabro ni odlučno. Previše ih vrišti od straha i beži. Amadičane još i može da razume, ali mnogo Dece nije bilo ništa bolje od njih.

Oni nisu kukavice. Nisu ni loši borci. Samo su - ljudi. Prosečni. Ne bi trebalo da je tako.

Kada Galen povede svoje konjanike u novi juriš, začu se grmljavina. Tresnuše u troločki bojni red i mnoge Troloke potisnuše sa ivice, tako da se ovi skotrljaše niz padinu. Perin jednog Troloka tresnu u glavu Ma’alejnirom. Stvorenje od siline udarca odlete i - što beše neobično - tamo gde ga je čekić pogodio, koža mu se zadimi i izbiše mu plikovi. To se dešavalo sa svakim udarcem, kao da ih Ma’alejnir pali na dodir, mada je Perin držeći čekić osećao samo prijatnu toplinu.

Galenov juriš probio se kroz troločke redove, deleći ih u dve kohorte, ali tle je bilo zastrto s toliko lešina da je njegovim kopljanicima bilo teško da održavaju juriš. Galen se povukao, a odred Dvorečana približio i zasuo Troloke strelama, koseći ih talasom smrti, zbog koje su Troloci vrištali, zavijali i bazdili.

Perin povuče Koraka, a pešadinci ga opkoliše. Poginulo je veoma malo njegovih ljudi. Naravno, i jedan pali je previše.

Arganda mu priđe, terajući konja kasom. Negde je ostao bez perjanica, ali široko se smešio. „Ajbara, retko sam imao prilike da učestvujem u ovako prijatnoj bici“, kaza. „Neprijatelji prema kojima čovek ne mora da oseća ni mrvicu sažaljenja, sa savršenim bojnim poljem i lako branjivim položajem. Strelci iz sna, a tu su i Aša’mani da zapušavaju procepe! Lično sam ubio preko dvadeset tih zveri. Makar samo zbog današnjeg dana - drago mi je što te sledim!"

Perin klimnu. Nije istakao činjenicu da je jedan od razloga zbog kojih im je tako lako to što je većina Troloka usredsređena na Bele plaštove. Troloci su gadni čudovišni stvorovi, veoma sebični. Zar da jurišaju uzbrdo suočeni sa ognjenim kuglama i dugim lukovima, samo da bi pokušali da otmu položaj od dva puna odreda konjice? Bolje im je da potraže lakšeg protivnika, što ima i taktičkog smisla. Kada moraš da se boriš na dva bojišta, najpre se usredsredi na lakšu bitku.

Pokušavaju da smrve Bele plaštove što je brže moguće, pribijajući ih uz padinu, pa su ih preplavili - ne ostavljajući im prostora da njihova konjica juriša i razdvajajući ih na skupine. Onaj ko predvodi taj napad dobro poznaje taktiku; to svakako nije delo troločkih umova.

„Lorde Perine!" Glas Džorija Kongara pronese se kroz larmu troločkog zavijanja. On dotrča do Koraka. „Naredio si da gledam i da ti kažem kako im ide. Pa, možda bi želeo da baciš pogled."

Perin klimnu, pa diže pesnicu i odsečno je spusti. Grejdi i Niejld stajali su iza njega, na jednoj steni s koje se pružao pogled na put Njihovo glavno naređenje bilo je da obore svakog Mirdraala kojeg uoče. Perin je želeo da spreči što je više tih stvorova da stignu do visoravni; ubijanje jednog Mirdraala mačem ili sekirom moglo bi da košta na desetine života. Najbolje je ubiti ih Vatrom - i to s daljine. Sem toga, ponekad ubijanje jedne Seni znači i ubijanje čitavog odreda Troloka povezanih s njom.

Aša’mani, Aes Sedai i Mudre primetiše Perinov znak. Počeše potpuni napad na Troloke, tako da je vatra sevala iz šaka, a munje s neba - suzbijajući Troloke niz padinu. Perinova pešadija povuče se kako bi se na nekoliko trenutaka odmorila.

Perin mamuznu Koraka do ivice, gledajući niz padinu ka jugu i držeći Ma’alejnir pored noge. Ispod brda, Damodredova vojska prolazila je još gore nego što je Perin brinuo da će proći. Troloci su se probili dovoljno da bezmalo rasture Bele plaštove na dva dela. Čudovišta su nadirala s bokova, hvatajući Galada u mašice, tako da su Beli plaštovi morali da se bore na tri strane. Leđima su bili okrenuti padini, a mnogi odredi konjice bili su odsečeni od glavnog dela bojišta.

Galen kasom priđe Perinu. „Troloci i dalje dolaze. Rekao bih da ih ima pedesetak hiljada. Aša’mani kažu da osećaju samo jednog usmerivača i da se on ne upušta u borbu."