Tornjevi ponoći

„Svi odnosi zaslužuju da se nađu na iskušenju", odgovori Berelajn. „A da je ona pala u Maldenu - taj ishod je bio sasvim moguć - njemu bi bio potreban neko. Međutim, za mene nije veliki gubitak to što sam skinula pogled s Perina Ajbare. Volela bih da preko njega ostvarim povezanost s Ponovorođenim Zmajem, ali biće i drugih prilika." Delovala je manje ljutito i osujećeno nego pre svega nekoliko trenutaka. Zapravo, kao da joj se vratila njena uobičajena proračunatost.

Alijandra se nasmeši. Pametna žena. Faili je potrebno da vidi kako je njen takmac poražen, kako bi mogla da smatra da je pretnja prošla. Zato je Berelajn dozvolila da se delimično vidi koliko je sve to što se dogodilo izjeda, u većoj meri nego što bi to inače pokazala.

Alijandra srknu čaj. „Dakle, brak za tebe nije ništa drugo nego proračun? Skup prednosti do kojih možeš da dođeš?"

„Tu je takođe i uživanje u lovu i uzbuđenje koje igra nosi sa sobom."

„A šta je s ljubavlju?"

„Ljubav je za one koji ne vladaju", odgovori Berelajn. „Jedna žena vredi daleko više od njene sposobnosti da sebi nađe životnog saputnika, ali ja moram da se staram za Majen. Ako uđemo u Poslednju bitku a da nisam obezbedila muža, to će dovesti u opasnost postupak Nasleđivanja. A kada je Nasleđivanje u Majenu pod znakom pitanja, Tir smesta počne da preti. Ljubav je smetnja koju ne mogu da priuštim. Ja..."

Ona odjednom ućuta, a izraz lica joj se promeni. Šta se to dešava? Alijandra se okrenu, mršteći se sve dok nije ugledala uzrok tome.

Galad Damodred je kročio na čistinu.

Bela uniforma bila mu je okrvavljena i delovao je umorno. Ali stajao je uspravno, leđa potpuno pravih, a lice mu je bilo čisto. Skoro da je bio previše lep za ljudsko biće, sa onim savršenim muževnim licem i skladnim i vitkim telom. A tek te oči! Kao neka duboka i tamna jezera. Skoro kao da je sijao. „Ja... Gde sam stala?", upita Berelajn, ne skidajući pogled s Damodreda. „Da u životu jednog vladara nema mesta za ljubav?"

„Da“, rasejano reče Berelajn. „To uopšte nije razumno."

„Uopšte nije."

„Ja...“, zausti Berelajn, ali Damodred se okrenu prema njima. Ona zaćuta čim im se pogledi sretoše.

Alijandra se suzdrža da se ne nasmeši dok je Damodred prelazio čistinu. Savršeno se nakloni, najpre jednoj pa drugoj, mada se činilo kao da je Alijandru jedva i primetio.

„Moja... gospo Prva", kaza. „Lord Ajbara mi je rekao da si od njega molila milost za mene pre nego što se upustio u bitku."

„Bilo je to glupo“, odgovori Berelajn. „Bojala sam se da će te napasti."

„Ako je strah ono što nas čini glupim", odgovori Damodred, „onda smo oboje budale. Bio sam siguran da će Ajbara smesta pregaziti moje ljude."

Ona mu se nasmeši. Izgleda da je za tren oka zaboravila sve što je maločas govorila. „Želiš li možda malo čaja?", upita Damodred, govoreći pomalo užurbano dok je pružao ruku ka šoljicama na jednoj tkanini rasprostrtoj malo dalje od vatre.

„Pijem čaj", primeti ona.

„Onda još malo čaja?", upita on, pa brzo kleknu i nasu šoljicu.

„Ovaj..."

On ustade i pruži šoljicu, pa tek tada vide da ona već drži jednu.

„Još ima zavoja za sečenje", reče mu Berelajn. „Možda bi mogao da pomogneš."

„Možda", odgovori on. Šoljicu koju je napunio pruži Alijandri. I dalje ga gledajući pravo u oči, i Berelajn joj pruži svoju, očigledno ne shvatajući šta radi.

Alijandra se široko nasmeši - sada držeći tri šoljice - dok su njih dvoje prilazili hrpi odeće za sečenje. Ovo možda i ispadne dobro. Ako ništa drugo, nateraće te plamene Bele plaštove da odu iz njenog kraljevstva.

Vratila se Faili i Perinu, a usput je krišom uzela plavu svilenu košulju s hrpe odeće koju je izdvojila za sečenje.

Od nje će ispasti zaista lepa ešarpa.

44

Trapava molba

Morgaza izađe iz svog šatora podignutog na padini i pogleda Andor. Ispod nje se pružao Beli Most, predivno poznat, mada je videla da je grad porastao. Imanja propadaju, pošto se poslednji ostaci zimskih zaliha kvare, tako da ljudi odlaze u gradove.

Krajolik bi trebalo da se zeleni. Umesto toga, čak i već požutela trava vene, ostavljajući za sobom samo smeđe ožiljke. Neće proći dugo a cela zemlja će biti kao Pustoš. Žudela je da nešto preduzme. To je njeno kraljevstvo. Ili je makar nekada bilo.

Ona je izašla iz šatora da potraži gazda Gila. Usput je prošla pored Faile, koja je opet razgovarala s komornikom. Morgaza joj klimnu, pokazujući pokornost, a Faila joj klimnu u odgovor. Između njih dve je nastao jaz. Morgaza je priželjkivala da je moglo biti drugačije. Ona i ostale podelile su komadić svojih života kada je nada bila slabija od plamena sveće. Upravo ji' Faila ohrabrila Morgazu da koristi Jednu moć - da iscedi sve do zadnje kapljice iz svoje bedne sposobnosti - kako bi dala znak za pomoć kada su lule u klopci.

Logor je već bio podignut, a Beli plaštovi su im se za divno čudo pridružili, ali Perin još nije odlučio šta da radi. Ili makar ako jeste odlučio, tu odluku nije podelio s Morgazom.