Tornjevi ponoći

Loše je da ona ima supruga. To je naučila od Taringejla. Iako joj je brak s njim doneo postojanost, sve i jedna prednost koju je time dobila došla je s pretnjom po njen presto. Zato nikada nije ni Brina ni Toma ozvaničila kao svoje supružnike, a Gebril je samo pokazao da je bila u pravu što je brinula.

A čovek za kojeg se uda mogao bi se pokazati kao pretnja i po Elejnu i po Andor. Njena deca, ako bude imala još dece,bila bi Elejnini takmaci. Morgaza ne može da priušti sebi ljubav.

Talanvor je zastao nedaleko od nje, a njoj srce stade. On se okrenu, pa joj se vrati. Isuče mač, pa se sagnu i s poštovanjem ga položi pred njene noge dok je stajala posred korova i žbunja.

„Pogrešio sam kada sam ranije pretio da ću otići", tiho joj reče. „Bio sam povređen, a čovek zaglupi od bola. Morgaza, znaš da ću uvek biti ovde. To sam ti već jednom obećao i ozbiljno sam mislio. U poslednje vreme, osećam se kao bajtmi u svetu orlova. Ali imam mač i srce - koji su tvoji. Zauvek."

On ustade da ode..

„Talanvore", kaza mu ona, bezmalo šapatom. „Znaš, nikada me nisi pitao. Nikada me nisi pitao da li bih se udala za tebe."

„Ne mogu da te dovedem u takav položaj. Ne bi bilo pošteno da te prisilim da uradiš ono što oboje znamo da moraš, sada kada si razotkrivena."

„A šta ja to moram da uradim?"

„Da me odbiješ", odbrusi on, očigledno ljutito. „Zarad dobra Andora."

„Moram li?“, upita ona. „Stalno to govorim sebi, Talanvore, ali i dalje to dovodim u pitanje."

„Šta ću ti ja?“, upita je on. „U najmanju ruku, trebalo bi da se udaš tako da pomogneš Elejni da povrati odanost neke od strana koje si uvredila."

„I tako ću se upustiti u brak bez ljubavi", odgovori mu ona. „Opet. Koliko puta ću morati da žrtvujem svoje srce za Andor?"

„Pretpostavljam onoliko puta koliko to bude potrebno." Zvučao je ogorčeno i stiskao je pesnice. Nije bio besan na nju već na okolnosti. Oduvek je bio strastven čovek.

Ona se pokoleba pa odmahnu glavom. „Ne“, odgovori mu. „Ne opet. Talanvore, pogledaj ono nebo iznad nas. Video si stvorove koji su počeli da hodaju ovim svetom, osetio si kletve Mračnoga kako nas pogađaju. Ovo nije vreme da čovek bude bez nade. Bez ljubavi."

„Ali šta je s dužnošću?"

„Dužnost može da krvavo stane u red. Dala sam joj što je njeno. Svima sam dala što je bilo potrebno, Talanvore. Svima sem čoveku kojeg želim." Ona zakorači preko njegovog mača, koji je i dalje ležao u čičku, a onda nije mogla da se obuzda - za tren oka, ljubila ga je.

„Dobro, vas dvoje“, začu se strog glas iza njih. „Smesta idemo da vidimo lorda Ajbaru.“

Morgaza se odmače. Bila je to Lini.

„Molim?“ Morgaza pokuša da povrati makar nekakvu staloženost.

„Ima da se udaš“, obznani Lini. „Makar ja morala da te odvučem za uši.“

„Sama ću praviti svoje izbore", odvrati joj Morgaza. „Perin je pokušao da me natera da...“

„Ja nisam on“, reče joj Lini. „Najbolje je da se ovo završi pre nego što se vratimo Elejni. Stvari će postati zamršene čim se nađeš u Kaemlinu." Ona se okrenu da pogleda Gila, koji je tovario sanduk. „A ti! Skidaj stvari moje gospe s tih taljiga!"

„Ali, Lini“, pobuni se Morgaza, „pošli smo u Kaemlin."

„Dete, dovoljno će biti da stignemo sutra. Noćas ćeš slaviti." A onda ih pogleda. „Sem toga, mislim da vam neću verovati da budete nasamo sve dok se taj brak ne sklopi."

Morgaza pocrvene. „Lini", prosikta. „Nije mi više osamnaest godina!"

„Ne, kada ti je bilo osamnaest, bila si udata kako dolikuje. Moram li da te uhvatim za uši?“

„Ja...“, zausti Morgaza.

„Idemo, Lini", kaza Talanvor.

Morgaza ga ošinu pogledom. On se namršti. „Šta je bilo?"

„Nisi pitao."

On se nasmeši, pa je prigrli. „Morgazo Trakand, hoćeš li da mi budeš žena?"

„Da“, odgovori ona. „Sada hajdemo da nađemo Perina."

Perin povuče hrastovu granu. Ona se odlomi a drvena prašina se rasu. Dok je držao granu, piljevina se s njenog drugog kraja prosipala na uvelu travu.

„To se sinoć desilo, milostivi", reče mu Kevlin Tor, držeći rukavice. „Čitav grabov gaj. Osušio se za jednu noć. Rekao bih da tu ima bar stotinu stabala."

Perin pusti granu, pa otrese šaku o šaku. „To nije ništa gore od onog što smo ranije videli."

„Ali..."

„Ne brini ti o ovome", reče mu Perin. „Pošalji ljude da poseku ovo drveće za ogrev. Čini mi se da će baš lepo goreti."

Kevlin klimnu, pa žurno ode. Ostale drvoseče s nelagodom su prolazile kroz šumarak. Dovoljno je gadno što su se hrastovi i jasenovi osušili preko noći. Ali što su se osušili, a onda i istruleli kao da su prošle godine i godine?

To je duboko onespokojavajuće. Ipak, najbolje je da to samo prihvati, ne pridajući mu posebnu pažnju, da se ljudi ne bi uplašili.

Perin se zaputi nazad ka logoru. U daljini su zvonili čekići po nakovnjima. Kupili su sirov metal - svaki komadić gvožđa ili čelika kojeg su mogli da se dokopaju u Belom Mostu. Ljudi su bili željni da trguju u zamenu za hranu, a Perin je nabavio pet kovačnica, kao i ljude koji će ih premestiti i namestiti, sa sve čekićima, alatkama i ugljem.

Lako je moguće da je upravo spasao od gladi neke ljude u tom gradu. Makar na izvesno vreme.