Tornjevi ponoći

Zaputila se prema redovima kola, pored konjušara koji su tražili najbolje pašnjake, ljudi koji su se raspravljali oko potrepština, vojnika koji su nevoljno kopali rovove za nužnike. Svako ima svoje mesto - izuzev Morgaze. Sluge su uzmicale od nje, napola se klanjajući, pošto ne znaju kako da se ophode prema njoj. Ona nije kraljica, ali nije ni samo još jedna plemkinja. A svakako više nije sluga.

Premda ju je vreme koje je provela sa Galadom podsetilo na to kako je biti kraljica, bila je zahvalna zbog onoga što je naučila kao Majgdin. To nije bilo strašno kao što se pribojavala; bilo je nekih prednosti u tome što je bila sobarica. Drugarstvo s drugim slugama, sloboda od bremena vodstva, vreme koje je provela s Talanvorom...

Taj život nije bio njen. Vreme je da prestane da se pretvara.

Napokon je našla Bazela Gila kako tovari taljige, dok Lini nadgleda a Lamgvin i Breana pomažu. Faila je Breanu i Lamgvina pustila iz svoje službe da bi mogli da služe Morgazu. Morgaza je oćutala to što joj je Faila tako ljubazno podarila svoje sopstvene sluge.

Talanvora nije bilo tu. Pa, više ne može da sanjari o njemu kao šiparica. Mora da se vrati u Kaemlin i da pomogne Elejni.

„Veliča...", obrati joj se gazda Gil, klanjajući se - pa se pokoleba. „Mislim, milostiva. Oprosti mi.“

„Ne obraćaj pažnju na to, gazda Gile. I meni je teško da se setim šta je šta.“

„Jesi li sigurna da želiš da nastaviš sa ovim?“ Lini prekrsti tanke ruke.

„Da“, odgovori Morgaza. „Naša je dužnost da se vratimo u Kaemlin i ponudimo Elejni kakvu god pomoć možemo."

„Ako ti tako kažeš", odgovori Lini. „Što se mene tiče, ja mislim da svako ko pusti dva pevca u isti kokošinjac zaslužuje da sluša svu buku koja tako nastane."

Morgaza izvi obrvu. „Primljeno k znanju. Ali mislim da ćeš otkriti kako sam sasvim u stanju da pomažem a da pri tome ne otimam vlast Elejni."

Lini slegnu ramenima.

Ima pravo; Morgaza mora da se pazi. Ako predugo ostane u prestonici, to bi moglo da zaseni Elejnu. Ali ako je Morgaza nešto naučila tih meseci koje je provela kao Majgdin, onda je to da ljudi moraju da rade nešto korisno, pa makar to bila i neka krajnje priprosta stvar, kao što je učenje kako se služi čaj. Morgaza zna stvari koje bi Elejni mogle biti od koristi u predstojećim opasnim vremenima. Ali ako počne da zasenjuje svoju kćer, otići će iz Kaemlina na svoje posede na zapadu.

Ostali su brzo tovarili taljige, a Morgaza je morala da prekrsti ruke da im ne bi pomagala. Starati se o sebi daje izvestan osećaj ispunjenosti. Dok je čekala, primetila je da neko jaše niz stazu iz Belog Mosta. Talanvor. Šta je on tražio u gradu? Ugledao ju je, pa je prišao i poklonio se, a njegovo mršavo i četvrtasto lice bilo je slika i prilika pokornosti. „Moja gospo.“

„Bio si u gradu? Jesi li dobio dozvolu od lorda Ajbare?" Perin nije želeo da vojnici i izbeglice odjednom preplave grad i tako dovedu do nevolja.

„Moja gospo, imam rodbinu tamo", odgovori Talanvor, silazeći iz sedla. Glas mu je bio ukočen i zvaničan. „Smatrao sam pametnim da istražim novosti koje su otkrili izviđači lorda Ajbare."

„Je li tako, gardisto - poručniče Talanvore?", upita Morgaza. Ako on može da se ponaša tako zvanično, može i ona. Lini, koja je prolazila noseći naramak posteljine, tiho frknu na Morgazin glas.

„Da, milostiva", odgovori Talanvor. „Moja gospo... mogu li nešto da predložim?"

„Govori."

„Sudeći po svim izveštajima, tvoja kći i dalje misli da si mrtva. Siguran sam da će lord Ajbara, ako mu se obratimo, narediti svojim Aša’manima da otvore kapiju kako bismo se vratili u Kaemlin."

„Zanimljiv predlog", oprezno odgovori Morgaza, ne obraćajući pažnju na porugu na Lininom licu dok je ova odlazila u suprotnom smeru.

„Moja gospo", reče joj Talanvor, odmeravajući Lini, „možemo li da razgovaramo nasamo?"

Morgaza klimnu, pa krenu malo dalje od logora. Talanvor pođe za njom. Nedaleko od logora, okrenu se da ga pogleda. „Pa?"

„Milostiva", nastavi on tišim glasom. „Andorski dvor će zacelo čuti da si živa, sada kada čitav Ajbarin logor zna za to. Ako se ne pojaviš i ne objasniš da si se odrekla prestola, glasine o tome da si preživela mogle bi da potkopaju Elejninu vlast."

Morgaza ništa nije odgovorila.

„Ako se Poslednja bitka zaista bliži", reče Talanvor, „ne možemo priuštiti da..."

„O, ćuti", prekide ga ona. „Već sam Lini i ostalima naredila da se pripreme. Zar nisi primetio šta rade?"

Talanvor pocrvene kada vide Gila kako vuče jedan kovčeg i diže ga na taljige.

„Izvinjavam se na drskosti. Uz tvoju dozvolu, milostiva." Talanvor joj klimnu i okrenu se da ode.

„Talanvore, zar moramo biti tako zvanični jedno prema drugom?"

„Opsena se raspršila, milostiva." To reče, pa ode.

Morgaza ga je posmatrala, a srce joj se kidalo. Prokleta bila njena tvrdoglavost! Proklet bio Galad! On ju je podsetio na njenu gordost i kraljevsku dužnost.