Tornjevi ponoći

„Pa, ako učiniš ovo za mene", reče mu ona gledajući Talanvora, „biću spremna da se u tvoje ime obratim Elejni. Neke stvari mogu da se dogovore, i titule - prave titule - da se daruju."

„Prihvatićemo tvoju ponudu da se zauzmeš za nas", reče Faila, govoreći brzo kako bi prestigla Perina. „Ali mi ćemo odlučiti, zajedno s njenim veličanstvom, je li darivanje titula... odgovarajući postupak."

Perin je odmeri pogledom. Nije valjda da ona i dalje razmatra da Dve Reke otcepi u samostalno kraljevstvo? Nikada nisu razgovarali o tome tako otvoreno, ali ohrabrivala ga je da se služi barjakom Maneterena. Pa, moraće da vide šta će s tim.

Ugledao je Galada Damodreda kako im prilazi, a kao i uvek u poslednje vreme, Berelajn je bila pored njega. Izgleda da je Morgaza poslala glasnika po njega. Galad je gurao nešto u džep. Izgleda da je reč o nekom pisamcetu s crvenim pečatom. Odakle li ga je dobio? Delovao je uznemireno, mada se razvedrio kada je pristigao. Nije delovao iznenađen vestima o venčanju; klimnuo je Perinu i zagrlio svoju majku, a onda se pozdravio s Talanvorom - strogog pogleda, ali srdačno.

„Kakav obred želiš?", upita Perin Morgazu. „Ja znam samo dvorečanske običaje."

„Mislim da će jednostavni zaveti biti dovoljni", odgovori mu Morgaza. „Dovoljno mi je godina da su mi obredi dojadili."

„Zvuči mi prikladno", kaza Perin.

Galad se pomeri u stranu, a Morgaza i Talanvor se uhvatiše za ruke. „Martine Talanvore", reče mu ona. „Od tebe sam dobila više nego što zaslužujem, i to duže nego što sam i znala da dobijam. Tvrdio si da ljubav običnog vojnika nije ništa naspram jedne kraljice, ali ja tvrdim da se čovek ne meri titulom, već dušom.

Videla sam tvoju hrabrost, posvećenost, odanost i ljubav. U tebi sam videla prinčevsko srce, srce čoveka koji je ostao veran i kada su na stotine oko njega izneverili. Zaklinjem se da te volim. I pred Svetlošću zaklinjem se da te neću ostaviti. Zaklinjem se da ćeš mi zauvek biti dragocen i da te prihvatam za svog supruga."

Berelajn izvadi maramicu i obrisa uglove očiju. Pa, žene uvek plaču na venčanjima. Mada Perin... pa, i njemu su oči malčice zasuzile. Mora da je od sunca.

„Morgazo Trakand", reče Talanvor, „zaljubio sam se u tebe zbog toga kako si se ponašala prema ljudima oko sebe dok si bila kraljica. Video sam ženu koja dužnost ne prihvata samo sa osećajem odgovornosti, već i sa strašću. Čak i kada me nisi razlikovala od drugih gardista, ponašala si se prema meni s ljubaznošću i poštovanjem. Tako si se ponašala prema svim svojim podanicima.

Volim te zbog tvoje dobrote, tvoje mudrosti, snage tvog uma i volje. Čak ni jedan Izgubljeni nije mogao da te slomi. Pobegla si mu kada je mislio da je u potpunosti ovladao tobom. Ni najstrašniji tiranin nije mogao da te slomi, čak ni kada te je držao u šaci. Šaidoi nisu mogli da te slome. Drugo tvorenje bi zamrzelo čitav svet da je prošlo kroz sve to. Ali ti... ti si izrasla, utoliko više, u nekoga vrednog divljenja i poštovanja.

Zaklinjem se da te volim. I pred Svetlošću, zaklinjem se da te nikada, nikada neću ostaviti. Zaklinjem se da ćeš mi zauvek biti dragocena i da te prihvatam za suprugu. Zaklinjem ti se, Morgazo, iako deo mene ne može da poveruje da se ovo zaista događa."

A onda su njih dvoje ostali da tako stoje, gledajući jedno drugo u oči, kao da Perin i nije tu.

On se nakašlja. „Pa, onda neka je tako. Venčani ste." Da li bi trebalo da ih nešto posavetuje? Kako čovek da posavetuje Morgazu Trakand, kraljicu koja ima decu njegovih godina? Samo slegnu ramenima. „Slobodni ste da idete."

Faila je pored njega mirisala blago nezadovoljno, ali i kao da joj je to bilo smešno. Lini frknu na Perinove reči, ali odvuče Morgazu i Talanvora. Galad mu klimnu, a Berelajn pade u naklon. Dok su odlazili, Berelajn je iznela opasku kako se sve to dogodilo iznenada.

Faila mu se nasmeši. „Moraćeš da se poboljšaš u ovome."

„Hteli su da sve bude jednostavno."

„To svi kažu", odgovori Faila. „Ali ti možeš da zračiš dostojanstvom i dok držiš kratak govor. Razgovaraćemo o tome. Sledećeg puta bićeš mnogo bolji."

„Sledećeg puta?" On odmahnu glavom, a Faila se okrenu i pođe prema logoru.

„Kuda ćeš?", upita Perin.

„Kod Bavina. Moram da zatražim nekoliko buradi s pivom."

„Zašto?"

„Zbog gozbe“, odgovori Faila, osvrćući se. „Ako je već nužno, obred može da se skrati. Ali proslava ne može da se ne održi.“ Diže pogled ka nebu. „Naročito u ovakva vremena."

Perin ju je gledao kako odlazi i nestaje u ogromnom taboru. Vojnici, seljaci, zanatlije, Aijeli, Beli plaštovi, izbeglice. Ima ih skoro sedamdeset hiljada, čak i bez onih koji su pali u bitkama. Kako li je završio s tolikom vojskom? Pre nego što je otišao iz Dve Reke nikada nije video više od hiljadu ljudi na jednom mestu.

Najveći deo sastojao se od nekadašnjih plaćenika i izbeglica koje su se obučavale pod Tamom i Danilom. Sebe zovu Vučja garda, šta god to značilo. Perin krenu da obiđe taljige s namirnicama, ali nešto sitno ga lagano udari u potiljak.