Tornjevi ponoći

Prošlo je otprilike nedelju dana od isprobavanja zmajeva, a ona je sve zvonolivce u zemlji preusmerila na njihovo pravljenje. U poslednje vreme, u Kaemlinu se neprestano čuje jedan zvuk - stalna grmljavina dok se na brdima izvan grada Družina obučava u koriščenju novog oružja. Za sada je dozvolila da se samo nekoliko komada tog novog oružja koristi za obuku; različiti vojni odredi smenjivali su se vežbajući se na njima. Više tog oružja sakupila je u jednom tajnom skladištu u Kaemlinu, kako bi ga tu čuvala.

Opet se setila onog slanja u snu. Žudela je za pojedinostima. Pa, Egvena će verovatno u nekom trenutku poslati glasnika kroz kapiju.

Vrata se odškrinuše i Melfana proviri. „Veličanstvo?", upita niska žena okruglastog lica. „Je li sve u redu? Učinilo mi se da sam čula bolni krik.“ Otkako je povukla zabranu da Elejna napušta krevet, odlučila je da spava u predvorju ispred Elejnine spavaće sobe kako bi je pomno držala na oku.

„To je bio usklik radosti, Melfana", odgovori Elejna. „Pozdrav upućen ovom predivnom jutru koje nam je osvanulo."

Melfana se namršti. Elejna je pokušavala da se ponaša veselo kada je ta žena u blizini kako bi je ubedila da joj nije potrebno da još miruje u krevetu, ali možda je ta poslednja rečenica ipak bila preterana. Elejna ne sme da izgleda kao da sili sebe da deluje srećno. Čak i ako to zapravo čini. Ta nemoguća žena.

Melfana uđe i raskrili draperije - jednom je objasnila da je sunčeva svetlost zdrava za bremenite žene. U poslednje vreme, Elejna je morala da sedi u krevetu razgrnutih prekrivača i da pusti da joj prolećno sunce greje kožu. Kad se Melfana pomerila, Elejna je osetila mali drhtaj u sebi. „O! Evo još jednog. Udaraju nogama, Melfana! Dođi da osetiš!"

„Veličanstvo, još neću moći to da osetim. Ne dok ne ojačaju." Počela je sa uobičajenim stvarima. Najpre je poslušala Elejnino srce, a onda slušala dečje otkucaje. Melfana i dalje nije htela da poveruje da će Elejna roditi blizance. Sad je počela da ispituje i čačka Elejnu, prateći svoj tajnoviti spisak neprijatnih i posramljujućih stvari koje radi ženama.

Naposletku, Melfana se podboči i pogleda Elejnu, koja je nameštala spavaćicu. „Mislim da se u poslednje vreme previše naprežeš. Želim da se uverim da ćeš se odmarati koliko treba. Nema ni dve godine kako je kći moje rođake Tese rodila dete, koje je jedva disalo po porođaju. Hvala Svetlosti, dete je preživelo - ali ona

je prethodnog dana dokasno radila u poljima i nije se lepo hranila. Zamisli samo to! Pazi na sebe, kraljice moja. Tvoja deca će ti biti zahvalna na tome."

Elejna klimnu, opuštajući se. „Čekaj!", izusti i pridiže se. „Deca?"

„Da", reče Melfana prilazeći vratima. „U tvojoj materici čuju se dva otkucaja srca, jednako sigurno kao što ja imam dve ruke. Nije mi jasno kako si to znala."

„Čula si otkucaje!" ushićeno uzviknu Elejna.

„Da, jesam, sigurno kao što sunce sija." Melfana odmahnu glavom i ode, pa posla unutra Naris i Sefani da Elejnu obuku i očešljaju.

Elejna je sve to trpela potpuno zapanjeno. Melfana joj je poverovala! Nije mogla a da se ne smeši.

Nakon sat vremena, sela je u svoju malu primaću sobu, u kojoj su svi prozori širom bili otvoreni kako bi ulazila sunčeva svetlost, pijuckajući toplo kozje mleko. Gazda Nori je ušao, nošen svojim dugim vretenastim nogama, a čuperci kose štrčali su mu iza ušiju dok je pod pazuhom nosio kožne korice za spise. Lice mu je bilo izduženo i nekako kljunasto. S njim je došla i Dijelin, koja obično nije prisustvovala jutarnjim sastancima. Elejna izvi obrvu kada je ugleda.

„Elejna, saznala sam ono što si tražila", reče joj Dijelin, sipajući sebi jutarnji čaj. Danas je to bio čaj od crvene kupine. „Čujem da je Melfana čula otkucaje dva srca?"

„Jeste."

„Čestitam, veličanstvo", kaza gazda Nori. On otvori svoje korice i poče da razmešta hartije po visokom i uzanom stolu pored njene naslonjače. Retko kad se dešavalo da sedne u Elejninom prisustvu. Dijelin sede u jednu od udobnih naslonjača pored kamina.

Šta li je Elejna tražila da ta žena sazna? Ne seća se da ju je pitala išta određeno. To joj je držalo pažnju dok je Nori prolazio kroz dnevne izveštaje o raznim vojskama u tom području. Postojao je čitav spisak čarki između najamničkih družina.

Takođe je govorio o nevoljama s hranom. Iako Srodnice otvaraju kapije ka Randovim zemljama na jugu radi snabdevanja - i uprkos neočekivanim zalihama koje su otkrivene u gradu - Kaemlinu ponestaje hrane.

„Na koncu, što se naših, ovaj, gostiju tiče", rekao je Nori, „glasnici su stigli donoseći očekivane odgovore."

Nijedna od tri kuće čije je plemstvo zarobljeno nije mogla da plati otkupninu. Nekada su imanja Arauna, Saranda i Marna bila među najplodonosnijim i najvećim u Andoru - a sada su opustošena, siromašna, a njihova polja jalova. Pored toga, Elejna je dve od te tri kuće ostavila bez vodstva. Svetlosti, kakva zbrka!