Tornjevi ponoći

„Rekla bih", zamišljeno kaza Elejna, „da su u najboljem položaju da se domognu prestola oni koji se nalaze negde na sredini. Reč je o onima koji se nisu suprotstavili Randu, pa tako nisu navukli njegov gnev na sebe, ali to su takođe oni koji ga nisu preterano podržavali - neko ko se može smatrati rodoljubom i koji bi mogao da nevoljno prihvati vlast kada ja pokažem neuspeh." Ona pogleda drugo dvoje prisutnih. „Dostavite mi imena svih koji su u poslednje vreme naglo stekli veliki uticaj - velmoža ili plemkinja koji se uklapaju u ta merila."

Dijelin i gazda Nori klimnuše. S vremenom će verovatno morati da izgradi bolju mrežu očiju i ušiju, pošto ni jedno ni drugo nije baš savršeno da ih vodi. Nori je previše očigledan izbor, a svejedno ima dovoljno posla na drugim dužnostima. Dijelin je... pa, Elejna nije baš sigurna šta je Dijelin.

Mnogo joj duguje, a ona je izgleda i uzela na sebe da dela kao zamena za Elejninu majku. Glas iskustva i mudrosti. Međutim, s vremenom će Dijelin morati da se spusti za nekoliko stepenica. Ni jednoj ni drugoj ne bi išlo u prilog ohrabrivanje mišljenja da je Dijelin prava moć iza prestola.

Ali Svetlosti! Šta bi ona bez te žene? Elejna se pribra, opirući se iznenadnom talasu osećanja. Krv i krvavi pepeo, kada će je proći te promene raspoloženja? Jedna kraljica ne sme dozvoliti da svaki čas plače!

Elejna obrisa suze iz uglova očiju. Dijelin mudro ništa ne reče.

„Ovako će biti najbolje", odlučno reče Elejna kako bi skrenula pažnju sa svojih nevernih očiju. „I dalje se brinem zbog pokušaja osvajanja."

Dijelin na to ništa ne odgovori. Nije verovala da je Česmal mislila na pokušaj osvajanja Andora; smatrala je da je ta Crna sestra pričala o troločkom napadu na Krajine. Birgita je to shvatila ozbiljnije, pa je povećala broj vojnika na andorskim granicama. Ipak, Egvena bi veoma volela da ovlada Kairhijenom; ako Troloci podu na Andor, jedan od puteva koji bi možda mogli da iskoriste jeste i njegovo bratsko kraljevstvo.

Pre nego što je razgovor mogao da odmakne, vrata koja su vodila u hodnik otvoriše se i Elejna bi se uplašeno lecnula da nije osetila kako je zapravo reč o Birgiti. Zaštitnica nikada nije kucala. Samo je ušla, s mačem za pojasom - nevoljno - i u do kolena visokim crnim čizmama, u koje je uvukla čakšire. Za divno čudo, sledile su je dve prilike pod plaštovima, lica sakrivenih kapuljačama. Nori ustuknu i uhvati se za nedra zbog toga koliko je sve to neprilično. Svi znaju da Elejna ne voli da prima posetioce u maloj primaćoj sobi. Ako je Birgita tu dovela nekoga...

„Mete?", pretpostavi Elejna.

„Teško", odgovori joj dobro poznat odlučan i jasan glas. Krupnija prilika skide kapuljaču i otkri savršeno prelepo muževno lice. Brada mu je bila četvrtasta a pogled usredsređen, baš kao što je Elejna pamtila iz detinjstva - uglavnom kada bi on primetio nešto što je ona zgrešila.

„Galade", kaza Elejna, iznenađena toplinom koju je osetila prema svom polubratu. Ona ustade i pruži mu ruke. Veći deo detinjstva provela je ljuteći se na njega iz ovog ili onog razloga, ali jeste lepo to što vidi da je živ i zdrav. „Gde si bio?"

„Tražio sam istinu", odgovori Galad i pokloni joj se savršeno, ali ne prilazeći da joj prihvati ruke. Uspravi se i baci pogled u stranu. „Našao sam ono što nisam očekivao. Pripremi se, sestro."

Elejna se namršti kada druga, niža prilika, krenu da skine kapuljaču. Elejnina majka.

Elejni se ote uzdah. To jeste ona! To lice, ta zlatna kosa. Te oči koje su tako često gledale Elejnu dok je bila dete, sudeći o njoj, odmeravajući je - ali ne samo kao što roditelj odmerava kćer, već i kao što kraljica odmerava svoju naslednicu. Elejni srce ubrzano zakuca. Njena majka. Majka joj je živa.

Morgaza je živa. Kraljica je još živa.

Morgaza pogleda Elejnu pravo u oči, a onda - neverovatno - spusti pogled. „Veličanstvo", kaza i pade u naklon, i dalje stojeći pored vrata.

Elejna povrati vlast nad mislima i suzbi svoj strah. Ona je kraljica, ili će biti

kraljica, ili... Svetlosti! Stupila je na presto i u najmanju ruku je kći naslednica. Ali sada se njena rođena majka vratila iz krvave smrti?

„Molim te, sedi“, obrati joj se Elejna, jedva shvatajući šta čini, i pokazujući Morgazi naslonjaču pored Dijelin. Elejni je prijalo što vidi da se ni Dijelin ne nosi ništa bolje od nje sa zatečenošću. Sedela je stiskajući šoljicu sa čajem tako čvrsto da su joj prsti pobeleli, a oči je iskolačila.

„Hvala ti, veličanstvo", odgovori Morgaza i pođe napred, a Galad joj se pridruži i spusti ruku Elejni na rame, kao da hoće da je uteši, a onda donese stolicu za sebe s drugog kraja prostorije.

Morgaza je bila uzdržanija nego što je Elejna pamtila. I zašto je i dalje oslovljava tom titulom? Kraljica je došla u tajnosti, pod kapuljačom. Elejna pogleda svoju majku i kockice u glavi joj se sklopiše dok je sedala. „Odrekla si se prestola, zar ne?“

Morgaza dostojanstveno klimnu.