Tornjevi ponoći

Pošto je završio sa šavovima, dodao je neke ukrase. Ime preko gornjeg dela, urezano njegovim malim drvenim čekićem i dletima sa slovima na vrhovima. Potom su došla znamenja mača i zmaja; sam je napravio te otiske, zasnovane na značkama koje Aša’mani nose.

Pri dnu je, koristeći se manjim dletima sa slovima, utisnuo reči: „Brani. Čuvaj. Štiti." Dok se koža sušila, izvadio je boje i gazu kako bi pažljivo obojio slova i šaru oko njih.

Takav posao donosi spokoj; u poslednje vreme, veliki deo njegovog života svodi se na razaranje. On zna da tako mora. U Crnu kulu je i došao upravo stoga što je razumeo šta se bliži. Ipak, lepo je stvoriti nešto. To na čemu sada radi ostavio je da se suši, pa onda nastavio da radi na jednom kolanu. Izmerio je remenje i označio ga belezima na stolu, a onda pružio ruku da dohvati makaze u torbi sa alatom što je visila pored stola - napravio ju je svojim rukama. Razljutio se kada je otkrio da nisu na mestu.

Spaljen bio dan kada se pročulo da imam dobre makaze, pomislio je. Uprkos Taimovim navodno strogim pravilima, u Crnoj kuli vlada onespokojavajući metež. Veliki prestupi kažnjavaju se strogo, ali sitnice - kao na primer ulazak u tuđu radionicu i „pozajmljivanje" makaza - potpuno se zanemaruju. Naročito ako je taj koji ih je pozajmio jedan od M’hejlovih miljenika.

Androl uzdahnu. Nož koji obično nosi za pojasom čeka kod Kuelara da se naoštri. Pa, pomislio je, Taim nam sve vreme govori da tražimo izgovore da usmeravamo...

Androl izbaci iz sebe sva osećanja, pa zgrabi Izvor. Prošli su meseci otkad je poslednji put imao poteškoća da to učini - isprva je mogao da usmerava samo kada drži parče kože. M’hejl ga je batinama izlečio od toga. To nije bio ugodan postupak.

Saidin pokulja u njega - sladak, moćan i prelep. Dugo je sedeo i uživao u tome. Opačine više nema. To je pravo čudo. Sklopio je oči i duboko udahnuo. Kako bi bilo da može povući Jednu moć u istoj meri kao ostali? Povremeno je žudeo za tim. Zna da je slab - najslabiji Predani u Crnoj kuli. Možda tako slab da nije ni trebalo da bude unapređen od borca. Logan je to izneo pred gospodara Zmaja i izdejstvovao to unapređenje, protiv Taimovih izričitih želja.

Androl otvori oči, pa uze remen i izatka sićušnu kapiju, svega jedan palac široku. Ona blesnu u život pred njim i preseče remen na dva dela. On se nasmeši, pa je pusti da nestane, te ponovi taj postupak.

Ima onih koji pričaju da je Logan na silu unapredio Androla samo da bi podrio Taimovu vlast. Ali Logan je rekao da je Androl zaslužio da bude Predani zahvaljujući svom neverovatnom Talentu s kapijama. Logan je težak čovek i iskrzan kao stara kanija koja nije dobro premazana. Ali u toj kaniji je svejedno smrtonosan mač. Logan je pošten čovek. Dobar čovek, ispod svih tih belega.

Nakon izvesnog vremena, Androl je završio s remenjem. Prišao je onoj palici i presekao uzicu kojom je ovalno parče kože bilo vezano. Zadržalo je oblik, a on ga je prineo sunčevoj svetlosti, prelazeći pogledom po šavovima. Koža je bila kruta ali ne i krta. Stavio ju je na podlakticu. Da, oblik je dobar.

On klimnu samom sebi. U životu valja paziti na sitnice. Usredsredi se i uradi sitnice kako treba. Ako je svaki šav na štitniku za podlakticu dobar, onda se neće krzati i pucati. To može da znači razliku u tome da li će neki lukonoša istrajati, ili će morati da spusti luk.

Bitka ne zavisi od jednog lukonoše, ali sitnice se gomilaju sve dok se ne pretvore u krupne stvari. Završio je štitnik tako što mu je dodao nekoliko trajnih uzica, da bi čovek mogao da ga veže za ruku.

Skide svoj crni kaput s naslona stolice na kojoj je sedeo. Značka u obliku srebrnog mača na visokom okovratniku zablistala je na sunčevoj svetlosti što je dopirala kroz prozor dok se on zakopčavao. Pogledao je svoj odraz u staklu, pazeći da mu kaput stoji kako treba i da je uredan. Sitnice su važne. Trenuci su sitnice i ako se dovoljno nagomilaju, pretvore se u nečiji život.

Stavio je štitnik na ruku, pa otvorio vrata svoje male radionice i izašao na rub sela oko Crne kule. Tu su dvospratnice bile razmeštene kao u bilo kom drugom gradiću u Andoru. Šiljati krovovi pokriveni rogozinom, pravi drveni zidovi - premda je bilo i nekih zgrada od kamena i cigala. Dvostruki red tih zgrada protezao se središtem sela. Gledajući ih, čovek bi pomislio da se šeta kroz Novi Brem ili Grafendel.

Naravno, pod uslovom da prenebregne ljude u crnim kaputima. Njih je bilo svuda - obavljali su zadatke koje im je odredio M’hejl, išli na vežbu, radili na temeljima same Crne kule. To mesto se još razvija. Odred boraca - koji nisu nosili ni mač ni crveno-zlatnog zmaja - koristio je Moć kako bi probio dugo korito u tlu pored puta. Doneta je odluka da je selu potreban kanal.