Tornjevi ponoći

Perinova povorka sledila ih je kroz kapiju. Pažljivo je pripremljena da deluje zadivljujuće, ali ne i neprijateljski. Alijandra sa stotinu gardista. Stotinu dvorečanskih lukonoša s lukovima bez tetiva, koje su nosili preko ramena kao palice. Stotinu predstavnika Vučje garde, uključujući i veliki odred sitnijeg karihijenskog plemstva, sa šarenim prugama na uniformama sašivenim od tkanine kupljene u Belom Mostu. I naravno - tu su bili i Gaul i Device.

Grejdi je došao na kraju. Čovek je bio u uredno ispeglanom crnom kaputu, a na visokom okovratniku blistala mu je uglačana značka koja je označavala da pripada Predanima. Smesta je pogledao na zapad, ka Crnoj kuli. Tog dana, kada mu je Perin dao dozvolu, pokušao je da otvori kapiju koja bi ga odvela tamo. Nije mu uspelo. Perin je time bio uznemiren. Nameravao je da to ubrzo istraži - te noći ili najkasnije sledeće.

Gaul i Device okružiše Perina i Failu, pa povorka pođe niz put, dok su Arganda i odred Perinove Vučje garde jahali napred kako bi ih najavili. Ostali su lagano i dostojanstveno koračali. Kaemlin je narastao još više od Belog Mosta. Nekoliko vojski bilo je utaboreno blizu Donjeg Kaemlina. Verovatno pripadaju raznim velmožama koje su podržavale Elejnin uspon na presto.

Ali tu ima nečeg izrazito neuobičajenog. Oblaci su se rasturili iznad Kaemlina. Ti oblaci su drugde toliko sveprisutni da se Faila lecnula kada je to ugledala. Iznad grada se prostirao jezivo ravnomeran otvoreni krug u oblacima.

Arganda i Vučja garda se vratiše. „Moj lorde, moja gospo - primiče nas“, obznani on.

Faila i Perin nemo su jahali niz put. Predstojeći sastanak pretresli su na desetine puta; više nema šta da se kaže. Perin joj je pametno prepustio da vodi diplomatske pregovore. Svet ne može sebi da priušti rat između Andora i Dve Reke. Ne sada.

Dok su prolazili kroz gradske kapije, Perin i Aijeli postali su oprezniji. Ona je nemo trpela taj njihov preterano zaštitnički odnos. Koliko li će dugo njen život biti u senci toga što su je Šaidoi zarobili? Povremeno joj se čini da je Perinu mrsko da je pusti i u nužnik bez makar četrdesetak stražara.

Između zidina, ulice su se rojile od ljudi, a zgrade i tržnice bile su natrpane. Smeće se gomilalo, a kroz gomilu se provlačio zastrašujuće veliki broj uličnih derana. Ljudi su na sav glas vikali o opasnim vremenima - neki od njih možda čak i rade za trgovce, pa svojim kricima ohrabruju ljude da gomilaju potrepštine. Perinovi ljudi su tu kupili hranu, ali bila je skupa. Elejna će ubrzo morati da učestvuje u ceni hrane, ako to već ne čini. U kakvom li su stanju kraljevske zalihe?

Prođoše kroz Novi grad, pa onda uđoše u Unutrašnji grad i počeše uspon prema dvoru. Ispred dvorskih kapija umetnutih u besprekorne bele dvorske zidine, stajala je kraljičina garda odevena u crveno-bele dolame i sa uglačanim verižnjačama i oklopnim prsnicima.

Sjahali su čim su prošli kapiju. Odred od jedno stotinak članova produžio je s Perinom i Failom dublje u dvor. Sastojao se od svih Aijela kao i od manje počasne straže iz svakog dela vojske. Dvorski hodnici bili su široki, ali Faila se od tolikog broja ljudi svejedno osečala nekako stisnuto i skučeno. Put kuda su vodili Perina i nju išao je drugim smerom do prestone dvorane od puta kuda je prethodni put išla. Zašto ne koriste put koji vodi pravo do dvorane?

Činilo joj se kao da se malo toga promenilo otkad je Rand tu vladao. Više nema Aijela - izuzev onih koje je Perin doveo. Isti uzani crveni tepih prostirao se sredinom hodnika, u uglovima iste one urne, kao i ista ogledala na zidovima, kako bi stvarala pričinu prostranosti.

Takva građevina može stolećima da bude nepromenjena, ne hajući za to čije stope gaze tepihe i čija zadnjica greje presto. Za godinu dana, u tom dvoru smenili su se Morgaza, jedan od Izgubljenih, Ponovorođeni Zmaj i na kraju Elejna. Zapravo, dok su zalazili za ugao i prilazili prestonoj dvorani, Faila je napola očekivala da će zateći Randa izvaljenog u Zmajevom prestolu, sa onim čudnim skraćenim kopljem u pregibu ruke i sjajem ludila u očima. Međutim, Zmajev presto bio je uklonjen, a na Lavljem prestolu opet je sedela kraljica. Rand je taj presto sklonio u stranu i čuvao ga, kao cvet koji namerava da ponudi budućoj ljubavi.

Kraljica je bila mlađa verzija svoje majke. Istina, Elejnino lice bilo je istančanije od Morgazinog. Ali imala je istu onu riđe-zlatnu kosu i istu zapanjujuću lepotu. Bila je visoka, a po trbuhu i prsima videlo joj se da je u drugom stanju.

Prestona dvorana bila je prikladno ukrašena pozlatom na drvetu i uzanim stubovima u uglovima, najverovatnije ukrasnim. Elejna je tu prostoriju osvetljavala bolje od Randa, pošto su podne svetiljke plamsale. Morgaza je stajala u podnožju prestola s desne strane, a osam pripadnika Kraljičine garde stajalo je s leve. Uza zidove su bili postrojeni sitniji plemiči, pomno posmatrajući šta se dešava.