Tornjevi ponoći

Avijenda još jednom koraknu napred. Skoro da je stigla do samog središta stubova i iverje svetlosti svetlucalo je oko nje. Suze su joj sada tekle niz lice. Osećala se kao dete. Biti Ladalin palo joj je gore od ostalih, jer je Avijenda u njoj videla naznake pravih aijelskih običaja, ali iskvarenih toliko da je to delovalo kao izrugivanje. Ta žena je razmišljala o ratu i dovodila ga u vezu sa čašću, ali nije razumela šta je zapravo čast. Nema gai'šaina? Povlačenje? Toh se ni u jednom trenutku nije spomenuo. To je bila bitka u potpunosti lišena svrhe ili razuma.

Zašto se bore? Za Ladalin je to bilo zbog mržnje prema Seanšanima. Rat se vodi zato što se rat oduvek vodio.

Kako? Kako se to Aijelima dogodilo?

Avijenda zakorači napred.

Ona je Onkala, Devica koplja. S vremenom će se odreći koplja i udati, baš kao njena majka i majka njene majke pre nje. Ali sada je vreme za borbu.

Koračala je kaemlinskim ulicama, a njena skorosestra nosila je Zmajev barjak kako bi obznanila njenu lozu. Pored Onkale je bio čovek zbog kojeg će se verovatno odreći svojih kopalja. Hejal, Zorotrkač, ubio je više Seanšana od bilo koga iz svog društva i time stekao veliki đi. Prošle godine mu je dopušteno da putuje u Ruidean i postane poglavar klana.

Ruidean. Taj grad opsedaju Seanšani. Onkala se podrugljivo isceri. Seanšani ne znaju za čast. Rečeno im je da je Ruidean mesto kojim vlada mir. Aijeli ne napadaju palatu u Ebou Daru. Seanšani ne bi trebalo da napadaju Ruidean.

Oni su gušteri. Izluđujuće je to što se i nakon decenija ratovanja bojni redovi gotovo nisu ni pomerili u odnosu na vreme pošto je njen praotac pošao u Šajol Gul.

Nju i Hejala pratilo je dve hiljade kopalja, koji su služili kao počasna straža. Kraljica Talana ih je očekivala, tako da su bele dveri andorskog dvora bile otvorene. Hejal mahnu da pedeset unapred odabranih kopalja pođe s njima kroz lepe hodnike. Dvor je odisao bogatstvom. Onkali su svaka tapiserija, svaka vaza i svaki zlatni ram bih kao uvreda. Četrdeset godina ratovanja, a Andor nije ni taknut. Bezbedan je i uživa u zaštiti koju mu pruža aijelska odbrana.

Pa, Andor će videti. Aijeli su od borbe postali još snažniji. Nekada je njihova snaga bila legendarna. Sada je veća! Kada Aijeli budu uništili Seanšane, čitav svet će videti šta su Aijeli naučili. Mokrozemski vladari će priželjkivati da su bili velikodušniji.

Vrata prestone dvorane bila su otvorena; Onkala i Hejal uđoše, ostavljajući pratnju za sobom. I tu se vijorio Zmajev barjak, kao podsetnik da andorska kraljevska loza takođe potiče od Kar’a’karna. Bio je to još jedan razlog da ih Onkala mrzi. Andorsko plemstvo smatra sebe ravnim njoj.

Kraljica Talana bila je sredovečna žena tamnoriđe guste kose. Nije bila preterano lepa, ali beše veoma dostojanstvena i kraljevskog držanja. Tiho je razgovarala s nekim svojim savetnikom, pa je mahnula Aijelima da sačekaju. Bila je to namerna uvreda. Onkala je ključala u sebi.

Naposletku, pozvaše ih da stupe pred Lavlji presto. Talanin brat, njen branilac, stajao je iza nje u svojoj dvorskoj odeći - u prsluku i kaputu - i sa šakom na balčaku. Onkala bi mogla da ga ubije bez po muke.

„Ah“, kaza kraljica Talana. „Opet Taardad Aijeli. Onkala, još nosiš koplje?"

Onkala prekrsti ruke, ali ništa ne reče. Ona dobro zna da ne ume s ljudima. Kada otvori usta, prečesto uvredi. Bolje je da pusti poglavara njenog klana da prvi govori.

„Pretpostavljam da ste opet došh da molite za pomoć“, reče Talana.

Hejal pocrvene, a Onkala požele - samo na trenutak - da nije ostavila svoje koplje napolju.

„Imamo nešto za tebe“, reče joj Hejal, pa izvadi kožnu torbicu i pruži je jednom od kraljičinih gardista. Čovek je otvori i pregleda papire u njoj. Još jedna uvreda. Zar baš moraju da se prema njima ponašaju kao da su ubice? Onkala ne voli kraljicu, to je istina, ali njena i Talanina porodica zakleti su saveznici zbog njihovih pramajki, koje su bile prvosestre.

Vojnik pruži hartije kraljici. Talana ih pregleda, a na licu joj se vide kako postaje zabrinuta i zamišljena.

Talana se brinula zbog Seanšana, baš kao većina vladara koji žive u Zmajevom miru. Umeće i veštine Gavranskog carstva u koriščenju Jedne moći sve više raste. Aijeli ih za sada zauzdavaju, ali šta će se desiti ako Seanšani pobede? Hoće li poštovati svoje zavete?

Koliko se Seanšanima može verovati? Tokom poslednje decenije Hejalovi zastupnici mnogo su vremena proveli podmećući upravo to pitanje u velike svetske dvorove. On je mudar čovek. Čak i pre nego što je postao poglavar, shvatio je da Aijeli ne mogu sami da pobede u ovom ratu. Potrebni su im ti meki mokrozemci.

I to je poslednji i glavni razlog što ih Onkala mrzi.

„Odakle vam ovo?“, upita Talana.

„Sa seanšanskog dvora“, odgovori Hejal. „Nije trebalo da napadnu Ruidean. Čast nam sada dozvoljava da uzvratimo istom merom - mada je naš napad bio izvršen u potaji, kako bismo im uzeli te hartije. Odavno sam sumnjao gde se nalaze, ali me je samo moja čast zauzdavala od toga da ne upadnem u seanšanski sveti dvor.“