Tornjevi ponoći

„Bela kula je pala“, kaza on. „Nema ni sat vremena kako su me izviđači obavestili o tome. Verujem njihovim saznanjima." Oduvek je bio neposredan, i dobar prijatelj njenog muža, koji je prošle godine poginuo.

„Onda je s njom nestala i naša poslednja nada“, kaza Takai, najmlađi poglavar. On je treći poglavar Mijagoma u tri godine.

„Nemoj tako da pričaš", kaza mu Ladalin. „Uvek ima nade."

„Potisnuli su nas sve do ovih prokletih planina", odgovori Takai. „Više nema Šijandi i Darina. Ostalo je samo pet klanova, a jedan od njih je skršen i raštrkan. Poraženi smo, Ladalin."

Tamav uzdahnu. Da im je manje godina i da su vremena drugačija, položila bi bračni venac pred njegove noge. Njenom klanu potreban je poglavar. Njen sin i dalje želi da postane poglavar, ali pošto su Seanšani skoro osvojili Ruidean, klanovi nisu sigurni kako da biraju nove vođe.

„Moramo da se povučemo u Trostruku zemlju", javi se Mora svojim tihim majčinskim glasom, „i da potražimo pokajanje za svoje grehe."

„Kakve grehe?", prasnu Takai.

„Zmaj je želeo mir", odgovori ona.

„Zmaj nas je ostavio!", odbrusi Takai. „Odbijam da poštujem uspomenu na čoveka kojeg su moji praoci jedva poznavali. Mi se nismo zavetovali da ćemo poštovati njegov glupi sporazum. Mi..."

„Mir, Takai", kaza Džoršem. Poslednji od tri poglavara klanova bio je oniži čovek orlujskog lica, u čijim je venama teklo nešto andorske krvi od njegovog praoca. „Sada je Trostruka zemlja naša jedina nada. Rat protiv Gavranova je izgubljen."

Šatorom je zavladao muk.

„Rekli su da će nas progoniti", odgovori mu Takai. „Kada su zahtevali da se predamo, upozorili su nas protiv povlačenja. To dobro znaš. Kazali su da će uništiti svako mesto gde se tri Aijela sakupe."

„Nećemo se predati", odlučno kaza Ladalin. Istini za volju, odlučnije nego što se osećala.

„Ako bismo se predali, postali bismo gai'šaini", primeti Tamav. Tu reč koriste da označe ljude bez časti, mada je Ladalinina majka nije tako upotrebljavala. „Ladalin, šta ti savetuješ?"

Ostalo četvoro je pogleda. Ona je od Zmajeve loze, jedna od poslednjih koji su još u životu. Ostale tri loze su zatrte.

„Ako postanemo seanšanski robovi, Aijeli će prestati da postoje kao narod", odgovori ona. „Ne možemo da pobedimo, te stoga moramo da se povučemo. Vratićemo se u Trostruku zemlju i povratiti snagu. Možda će naša deca voditi bitku koju mi ne možemo."

Opet muk. Svi oni znaju da su njene reči u najboljem slučaju blagonaklone. Nakon decenija ratovanja, jedva da je ostao delić Aijela naspram onoga koliko ih je nekada bilo.

Seanšanski usmerivači bili su surovo delotvorni. Premda Mudre i Zmajokrvni koriste Jednu moć u bici, to nije dovoljno. Oni prokleti a’dami! Svaki aijelski usmerivač kog zarobe s vremenom biva okrenut protiv njih.

Prava prekretnica u ratu bio je ulazak drugih naroda. Nakon toga, Seanšani su bili u prilici da pokore mokrozemske narode i proberu usmerivače iz njihovih redova. Gavranovi su postali nezaustavljivi; sada kada je Tar Valon pao, sve države u mokrozemlju postale su seanšanski podanici. Samo se Crna kula i dalje bori, premda Aša’mani to čine u tajnosti, budući da je njihova tvrđava pala pre više godina.

Aijeli ne mogu da se bore u tajnosti. Nema časti u tome. Naravno, šta čast sada vredi? Nakon što su stotine hiljada izginule. Posle spaljivanja Kairhijena i gaženja Ilijana? Prošlo je dvadeset godina otkad su Seanšani preoteli andorske ratne naprave. Aijeli već decenijama hrle prema porazu; njihova tvrdoglavost je jedini razlog što su toliko istrajali.

„Sve je ovo njegova krivica", javi se Takai, i dalje naduren. „Kar’a’karn je mogao da nas povede u slavu, ali nas je napustio."

„Njegova krivica?", upita Ladalin, hvatajući - možda prvi put - zašto je ta izjava pogrešna. „Ne. Aijeli prihvataju odgovornost za svoje postupke. Ovo je naša

krivica, a ne mog davnog praoca. Zaboravili smo ko smo. Nismo bez časti."

„Čast nam je oduzeta", odgovori Takai i uzdahnu ustajući. „Zmajev narod, nije nego. Šta vredi biti njegov narod? Legende kažu da smo iskovani da budemo koplje, da nas je Trostruka zemlja prekovala. On nas je iskoristio, pa odbacio. Šta će odbačeno koplje da radi, nego da pođe u rat?“

Zaista, šta?, pomislila je Ladalin. Zmaj je zahtevao mir, misleći da će to doneti sreću Aijelima. Ali kako da oni budu srećni, kada su oni Seanšani - Svetlost ih proklela - u zemlji? Duboka je njena mržnja prema zavojevačima.

Možda je upravo ta mržnja uništila Aijele. Slušala je kako vetar zavija dok je Takai ljutito izlazio iz šatora. Aijeli će se ujutru vratiti u Trostruku zemlju. Izgleda da će mir morati da im bude nametnut, ako već nisu u stanju da ga sami prihvate.