Tornjevi ponoći

„Kruna prima Nijanu Araun, Eleniju Sarand i Arimilu Marn“, glasno obznani Elejna. Njene reči stišaše razgovore - kako andorskih velmoža u primaćoj sobi, tako i kairhijenskih u hodniku.

Od njih tri, samo se Elenija usudi da digne pogled. Elejna ga dočeka svojim, hladnim i nepokolebljivim kao kamen, a žena pocrvene pre nego što opet obori oči. Dijelin odloži svoj vez, pomno gledajući šta se dešava.

„Kruna je pomno razmišljala o vas tri“, izjavi Elejna. „Vaš zabludeli rat protiv Trakanda ostavio vas je bez prebijene pare, a vaši naslednici i potomci odbili su zahteve za otkupninu. Napustile su vas vaše rođene kuće.“

Njene reči odzvanjale su veličanstvenom prestonom dvoranom. Žene pred njom pokloniše se još dublje.

„To ovu krunu stavlja pred tešku odluku", nastavi Elejna. „Smeta nam vaše uznemirujuće postojanje. Možda bi vas neke kraljice ostavile da čamite u tamnici, ali meni to bazdi na neodlučnost. Samo biste trošile moja sredstva, a ljudi bi šaputali o tome kako da vas oslobode."

Dvorana zamre, i čulo se samo promuklo disanje zatvorenica.

„Ova

kruna nije sklona neodlučnosti", izjavi Elejna. „Na današnji dan, kuće Sarand, Marn i Araun lišene su svojih titula i imanja, a njihovi posedi oduzeti su u korist krune, u znak odmazde za njihove zločine."

Elenija oštro uzdahnu dižući pogled. Arimila zastenja, kljoknuvši na tepih s lavom u središtu. Nijana nije nikako ni odgovorila. Delovala je obamrlo.

Iz primaće sobe smesta se začu žamor. To je bilo gore od pogubljenja. Kada velmože završe na gubilištu, bivaju pogubljene makar sa svojim titulama - tako da je pogubljenje na neki način znak da su bili dostojni protivnici. Titule i posedi prelaze na njihove naslednike, a kuća opstaje.

Ali ovo... ovo je nešto što bi malo kraljica pokušalo. Ako Elejna počne da oduzima posede i novac u korist prestola, druge velmože će se ujediniti protiv nje. Mogla je da pretpostavi o čemu se razgovara u susednoj prostoriji. Osnova njene vlasti nije sigurna. Njeni saveznici, koji su stajali uz nju suočeni sa opsadom i s mogućnošću da i oni budu pogubljeni, sada bi vrlo lako mogli početi da se predomišljaju.

Najbolje je da bude brza. Elejna mahnu i gardisti digoše tri zatvorenice na noge, pa ih povedoše u stranu. Uvek prkosna, Elenija je delovala zgranuto. U suštini, taj proglas je bio osuda na smrt. Što je pre moguće, one će počiniti samoubistvo - radije nego da se suoče sa svojim kućama.

Birgita je prepoznala da je to znak za nju. Ona na čelu kairhijenskih velmoža uđe u dvoranu. Oni su pozvani na prikaz novog andorskog oružja za „odbranu od Senke" i bila je to izmešana skupina. Najvažniji u njoj su verovatno ili Bertam Saigan ili Lorstrum Esnan.

Bertam je oniži čovek, zgodan na izvestan način - mada se Elejni ne dopada kako Kairhijenjani briju teme i posipaju ga puderom. Za pojasom je nosio veliki nož - mačevi su zabranjeni u kraljičinom prisustvu - i izgleda da ga je uznemirilo to kako se Elejna ponela prema zatvorenicama. I trebalo bi da ga to uznemiri. Rand je veoma slično kaznio njegovu rođaku Kolaver, mada to nije zahvatilo čitavu njenu kuću. Ona se obesila radije no da se suoči s tom sramotom.

Njena smrt uzdigla je Bertama, i mada je on dobro pazio da u javnosti ne talasa protiv Randove vladavine, Elejnini izvori izdvojili su ga kao jednog od najvećih potajnih napadača na Randa u Kairhijenu.

Lorstrum Esnan bio je tih i mršav čovek, koji je hodao držeći ruke sklopljene iza leđa i imao običaj da gleda niz nos. Baš kao ostali u toj skupini, bio je odeven u tamnu odeću po kairhijenskoj modi, a na kaputu je imao pruge u bojama svoje kuće. Uzdigao se nakon Randovog odlaska iz Kairhijena. U očajničkim vremenima ljudi brzo napreduju, a taj čovek nije prebrzo krenuo protiv Randa, ali nije ni sklopio savezništvo s njim. Ta sredina davala mu je moć, a ima onih koji šapuću o tome da on namerava da preotme presto.

Sem te dvojice, među ostalim Karhijenjanima bilo je raznoraznog plemstva. Ejlil Rijatin nije bila glava svoje kuće, ali otkad je njen brat nestao - a sve se više čini da je zapravo mrtav - preuzela je vlast. Rijatini su moćna kuća. Vitka i sredovečna žena bila je visoka za jednu Kairhijenjanku i bila je u tamnoplavoj haljini s raznobojnim prugama, oblikovanoj obručima provučenim kroz suknje. Njena porodica je veoma skoro držala Sunčev presto, premda manje-više nakratko, i dobro je poznata kao neko ko glasno podržava Elejnu.

Lord i gospa Osijelin, lord i gospa Čulijandred, lord i gospa Hamarašle i lord Mavabvin okupili su se iza onih koji su bih važniji od njih. Svi su oni bili osrednjeg uticaja i svi - iz ovog ih onog razloga - verovatne prepreke za Elejnu. Bio je to skup pažljivo ošišane kose i napuderisanih temena, širokih haljina na ženama a kaputa i pantalona na muškarcima i čipke na rubovima rukava.

„Moji lordovi i gospe", kaza Elejna, nakon što imenova svaku kuću ponaosob. „Jeste li uživali u prikazu koji vam je Andor upriličio?"