Tornjevi ponoći

Min se naježila držeći kristalni mač, Kalandor. Još od malih nogu slušala je priče o tom oružju, sumanute pripovesti o dalekom Tiru i čudnom Maču Koji To Nije. Sada ga drži u sopstvenim rukama.

Lakši je nego što je očekivala. Kristal je hvatao svetlost koju su bacale svetiljke i poigravao se njom. Činilo se kao da se previše presijava i da se svetlost u njemu menja čak i kada se ona ne pomera. Kristal je bio gladak, ali i topao. Bezmalo živ.

Rand je stajao ispred nje gledajući oružje. Nalazili su se u svojim odajama u Kamenu Tira u društvu Kecuejn, Narišme, Merise, Nefa i dve Device.

Rand pruži ruku i dodirnu oružje. Ona ga pogleda i predviđanje ožive oko njega. Blistavi mač, Kalandor, kako ga drži crna šaka. Ona oštro uzdahnu.

„Šta si videla?", tiho je upita Rand.

„Kalandor, kako ga drži neka šaka. Šaka kao isklesana od oniksa."

„Imaš li neku predstavu šta bi to moglo da znači?"

Ona odmahnu glavom.

„Trebalo bi da ga opet sakrijemo", predloži Kecuejn. Danas je bila u smeđoj i zelenoj odeći, a od njenih zlatnih ukrasa za kosu te zemljane boje delovale su malo vedrije. Stajala je leđa potpuno pravih i ruku prekrštenih. „Fuj! Brzopleto je i lakomisleno to što si sada otkrio taj predmet, momče."

„Tvoja primedba je primljena k znanju", odgovori joj Rand. On prihvati ter’angreal od Min, pa ga preko ramena stavi u kanije na leđima. Za bokom je opet nosio drevni mač kanija oslikanih crveno-zlatnim zmajevima. Ranije je kazao da to smatra svojevrsnim simbolom. Taj mač za njega predstavlja prošlost, a Kalandor - nekako - predstavlja budućnost.

„Rande", reče mu Min i uhvati ga za ruku. „Moje istraživanje... seti se da Kalandor izgleda ima veću manu nego što smo prvobitno otkrili. Ovo predviđanje samo naglašava ono što sam ranije kazala. Brinem se da će ga iskoristiti protiv tebe."

„Pretpostavljam da hoće", odgovori Rand. „Sve ostalo na ovom svetu iskorišćeno je protiv mene. Narišma, otvori kapiju, molim te. Krajišnici nas dovoljno dugo čekaju."

Aša’man klimnu, a zvončići u njegovoj kosi se oglasiše.

Rand se okrenu da pogleda Nefa. „Nefe, još nema nikakvog glasa iz Crne kule?"

„Ne, gospodaru", odgovori visoki Aša’man.

„Nisam mogao da Putujem tamo", reče Rand. „To nagoveštava velike nevolje - gore nego što sam se pribojavao. Upotrebi ovo tkanje. Ono će te prerušiti. Putuj do nekog mesta dan jahanja od Kule, pa odjaši tamo skrivajući se. Vidi šta možeš da otkrij eš. Pomozi ako možeš, a kada nađeš Logana i one koji su mu odani, prenesi mu poruku od mene."

„Kakvu poruku, gospodaru?"

Rand je delovao rasejano. „Reci im da sam pogrešio. Reci im da mi nismo oružje. Mi smo ljudi. Možda će to biti od pomoći. Pazi se. To bi moglo da bude opasno. Donesi mi vesti. Moraću da dovedem u red stvari tamo, ali lako je moguće da bih mogao da upadnem u klopku opasniju od svih koje sam do sada izbegao. Nevolje... ima tako mnogo nevolja koje se moraju razrešiti. A ja sam samo jedan. Idi umesto mene, Nefe - za sada. Potrebna su mi obaveštenja."

„Ja... Da, gospodaru." Delovao je zbunjeno, ali je žustro izašao iz prostorije da posluša šta mu je rečeno.

Rand duboko udahnu, pa protrlja patrljak leve ruke.

„Hajdemo."

„Jesi li siguran da ne želiš da povedeš još ljudi?" upita ga Min.

„Da", odgovori Rand. „Kecuejn, budi spremna da otvoriš kapiju i da nas izvučeš odande ako to bude potrebno."

„Dečko, idemo u Far Mading", odgovori mu Kecuejn. „Nisi valjda zaboravio da ne možemo da dodirujemo Izvor dok smo tamo."

Rand se nasmeši. „A ti u kosi nosiš potpunu paralis-mrežu, koja uključuje i Zdenac. Siguran sam da dobro paziš da je puna i da bi to trebalo da bude dovoljno da se otvori jedna kapija."

Kecuejnino lice postade bezizražajno. „Nikada nisam čula za paralis-mrežu.“

„Kecuejn Sedai", tiho joj kaza Rand. „Tvoja mreža za kosu ima nekoliko ukrasa koje ne prepoznajem - pretpostavljam da je napravljena za vreme Slamanja. Ali bio sam prisutan kada su prve mreže načinjene i ja sam nosio prvobitnu mrežu načinjenu za muškarce."

Prostorijom zavlada muk.

„Pa, momče", naposletku reče Kecuejn. „Ti...“

„Kecuejn Sedai, kada ćeš prestati da me tako oslovljavaš?", upita je Rand. „Da me nazivaš momkom? To mi više ne smeta, mada mi jeste neobično. Bilo mi je četiri stotine godina na dan kada sam poginuo u Dobu legendi. Pretpostavljam da to znači da si makar nekoliko decenija mlađa od mene. Ukazujem ti poštovanje. Možda bi bilo prikladno da ga uzvratiš. Ako želiš, možeš da me oslovljavaš s Rand Sedai. Koliko znam, ja sam jedini muški Aes Sedai koji je još živ, a da je propisno uzdignut i nikada nije prešao na stranu Senke."

Kecuejn vidno preblede.

Randov osmeh postade blag. „Kecuejn, htela si da dođeš i da se igraš s Ponovorođenim Zmajem. Ja sam ono što moram da budem. Neka ti to bude uteha - suočeni ste sa Izgubljenima, ali na svojoj strani imate nekoga ko je isto toliko drevan." Okrenu se od nje i pogled mu se izgubi u daljini. „E sad, kada bi samo velika starost zaista donosila veliku mudrost. Ali to je ravno želji da nas Mračni jednostavno ostavi na miru."