Tornjevi ponoći

„Zaista jesmo, veličanstvo", odgovori vižljasti Lorstrum, skladno se klanjajući. „To oružje je veoma... zanimljivo."

Očigledno pokušava nešto da sazna. Elejna u sebi blagoslovi svoje učitelje zbog toga što su uporno tražili od nje da razume Igru kuća. „Svi znamo da se Poslednja bitka bliži", poče Elejna. „Mislila sam da bi najbolje bilo da Kairhijen bude obavešten o snazi svog najvećeg i najbližeg saveznika. U bliskoj budućnosti moraćemo da se oslonimo jedni na druge."

„Jamačno, veličanstvo", odgovori Lorstrum.

„Veličanstvo", istupi Bertam. Niski čovek prekrsti ruke. „Uveravam te, Kairhijen je ushićen andorskom snagom i postojanošću."

Elejna ga pogleda. Da li joj on to nudi podršku? Ne, izgleda da i on čeprka, pitajući se da li će Elejna sebe proglasiti pretendentom na Sunčev presto. Trebalo bi da su njene namere do sada već jasne - to što je poslala jedan deo Družine u grad bilo je očigledan potez, skoro previše očigledan za istančane Kairhijenjane.

„Kamo sreće da Kairhijenom vlada ista takva postojanost", oprezno odgovori Elejna.

Nekoliko njih klimnu, nesumnjivo se nadajući da ona namerava da presto ponudi nekome od njih. Ako jednome od njih pruži andorsku podršku, to bi njemu ili njoj obezbedilo sigurnu pobedu. A njoj bi obezbedilo naklonjenog kralja ili kraljicu.

Neko drugi bi možda to i pokušao. Ne i ona. Taj presto biće njen.

„Stupanje na presto je veoma tanana stvar", primeti Lorstrum. „U prošlosti se to pokazalo... opasnim. Stoga su mnogi kolebljivi."

„Odista", odgovori Elejna. „Ne zavidim Kairhijenu na nesigurnosti u kojoj se poslednjih nekoliko meseci nalazi." I sada nastupa pravi čas. Elejna duboko udahnu. „Suočen sa andorskom snagom, čovek bi pomislio da je ovo očigledno vreme za sklapanje snažnih savezništava. Zapravo, presto je veoma skoro zadobio veoma bogate posede. Upravo mi je sinulo da ti posedi nemaju staratelje."

Zavlada potpuni muk. Šaputanje u susednoj prostoriji zamre. Jesu li to oni dobro čuli? Da li je Elejna to ponudila posede u Andoru stranom plemstvu?

Ona prikri smešak. Lagano, neki od njih shvatiše šta se dešava. Lorstrum joj se lukavo nasmeši, pa joj neznatno klimnu glavom.

„Kairhijen i Andor od davnina dele bliskost", nastavi Elejna kao da joj je ta pomisao upravo sinula. „Naši lordovi žene se vašim gospama, naše gospe udaju se za vaše velmože i delimo mnogobrojne veze, kako po krvi tako i po naklonosti. Rekla bih da bi mudrost nekoliko kairhijenskih velmoža uveliko doprinela mom dvoru, a možda bi oni mogli i da me poduče o mom nasleđu sa očeve strane."

Ona pogleda Lorstruma pravo u oči. Da li će se on primiti? Njegovi posedi u Kairhijenu zapravo su mali, a njegov uticaj trenutno je veliki - ali to se može preokrenuti. Posedi koje je ona oduzela trima zatvorenicama smatraju se jednim od najpoželjnijih u njenoj zemlji.

O n mora

da to uviđa. Ako ona silom stupi na kairhijenski presto, i narod i plemstvo pobuniće se protiv nje. Ako su njene sumnje ispravne, to je delimično Lorstrumova krivica.

Ali šta ako ona nekim kairhijenskim plemićima da posede u Andoru? Šta ako stvori višestruke veze između te dve zemlje? Šta ako dokaže da im neće preoteti titule - već da je voljna da nekima od njih podari veće posede? Hoće li to biti dovoljno da dokaže kako ne namerava da preotme zemlju od kairhijenskog plemstva i da je da svojim ljudima? Da li će im to ublažiti brige?

Lorstrum je pogleda pravo u oči. „Uviđam velike mogućnosti za sklapanje savezništva."

Bertam je klimao glavom u znak da ceni to što je kazala. „I ja mislim da se to može dogovoriti." Naravno, ni jedan ni drugi nemaju namere da se odreknu svojih poseda. Samo nameravaju da steknu imanja u Andoru. I to bogata.

Ostali se zgledaše. Gospa Osijelin i lord Mavabvin bili su prvi koji su shvatili šta se dešava. Progovoriše istovremeno, nudeći savezništvo.

Elejna primiri svoje plahovito srce, pa se zavali u presto. „Ostao mi je samo još jedan posed koji mogu da podarim", kaza ona. „Ali mislim da može biti podeljen." Jedan deo dobiće i Ejlil, kako bi zadobila njenu naklonost i nagradila je za podršku. A sada sledi drugi deo njene spletke. „Gospo Sarand", obrati se Elejna zadnjem delu dvorane.

Elenija istupi, odevena u svoje rite.

„Kruna nije nemilosrdna", kaza Elejna. „Andor ne može da ti oprosti bol i patnju koju si izazvala. Ali druge zemlje ne muče takva sećanja. Reci mi, ako bi ti kruna pružila mogućnost da stekneš nove posede, da li bi je prihvatila?"

„Nove posede, veličanstvo?", upita Elenija. „Na koje to posede misliš?"

„Ujedinjenje Andora i Kairhijena otvorilo bi mnoge prilike", objasni Elejna. „Možda si čula za savezništvo koje je kruna sklopila sa Geldanom.

Možda si čula za tek obnovljene zemlje na zapadu kraljevstva. Ovo je vreme za velike prilike. Ako bih tebi i tvom suprugu našla mesto da obrazujete novo sedište u Kairhijenu, da li biste prihvatili to što nudim?"

„Ja... svakako bih razmislila o tome, veličanstvo", odgovori Elenija, pokazujući tračak nade.