Tornjevi ponoći

Birgita je nosila jedan od Elejninih odlivaka lisičje glave, mada je bio drugačijeg oblika - tanani srebrni disk s ružom na licu. Elejna je nosila drugi, umotan u parče tkanine koju je držala u džepu. Tog jutra je pokušala da napravi još jedan, ali se taj istopio i umalo da joj nije zapalio komodu. Veoma joj je teško bez izvornog medaljona koji može da proučava. Njen san o tome da sve svoje lične gardiste opremi medaljonima, deluje sve manje izvodljivo, sem ako ne ubedi Meta da joj opet da izvornik.

Njena počasna straža obrazova redove konjanika oko nje i Birgite na Kraljičinom trgu. Sa sobom vodi svega stotinu vojnika - sedamdeset pet gardista i unutrašnji prsten od dvadeset pet gardistkinja. To je veoma mali odred, ali otišla bi i bez tih stotinu samo da je mogla to da izvede. Ne sme da priušti sebi da je vide kao zavojevača.

„Ovo mi se ne dopada", kaza joj Birgita.

„Tebi se u poslednje vreme ništa ne dopada", odgovori joj Elejna. „Kunem se da si svakim danom sve razdražljivija."

„To je zbog toga što si ti svakim danom sve lakomislenija."

„Ma daj - ovo teško da je najlakomislenije što sam učinila."

„Elejna, to je samo zbog toga što si sebi postavila veoma visoko cilj."

„Sve če biti u redu", reče joj Elejna, gledajući ka jugu.

„Zašto stalno gledaš u tom pravcu?"

„Rand", odgovori joj Elejna, opet osećajući onu toplinu kako dobuje oko čvora osećanja u njenom umu. „Sprema se za nešto. Osećam da je uznemiren, ali istovremeno i spokojan." Svetlosti, što taj čovek ume da zbunjuje.

Sastanak će se održati za jedan dan, ako još važi ono što je prvobitno odredio. Egvena jeste u pravu - slamanje pečata bilo bi ludost. Ali Rand će se prizvati pameti.

Alisa dojaha do nje, u društvu tri Srodnice. Sarasija je bila dežmekasta, i podsećala je na pravu baku; tamnoputa Kema uplela je crnu kosu u tri duge pletenice, a uštogljena Našija mladolikog lica bila je u vrećastoj haljini.

Njih četiri se razmestiše pored Elejne. Samo su dve bile dovoljno snažne da otvore kapiju. Mnoge Srodnice slabije su od većine Aes Sedai. Ali i to će biti dovoljno ako Elejna ne može da prigrli Izvor.

„Možete li da izvedete nešto kako biste sprečile strelce da je pogode?", upita Birgita Alisu. „Neko tkanje?"

Alisa zamišljeno naheri glavu. „Znam za jedno koje bi moglo biti od pomoći", odgovori, „ali nikada nisam pokušala da ga izvedem."

Druga Srodnica izatka kapiju ispred njih. Kapija se otvorila na polje obraslo uvelom travom ispred Kairhijena. Tu ih je čekala daleko veća vojska, koja se sastojala od kairhijenskih vojnika u oklopima i sa zvonastim kalpacima. Zapovednici su bili lako uočljivi, zbog svoje tamne odeće u bojama kuća kojima služe. Konovi su im se dizali iza leđa.

Visoki Lorstrum, ispijenog lica, sedeo je na atu ispred svoje vojske, koja je bila u tamnozelenoj odeći sa grimiznim prugama; Bertam je bio na suprotnoj strani. Činilo se da su im vojske otprilike jednake veličine. Po pet hiljada vojnika. Ostale četiri kuće imale su daleko manje vojske.

„Ako hoće da te zarobe", sumorno kaza Birgita, „upravo si im pružila priliku."

„Nema načina da se ovo bezbedno izvede, sem ako neću da se sakrijem u dvoru i pošaljem vojsku - a to bi samo dovelo do pobune u Kairhijenu i mogućeg kraha u Andoru." Pogleda Zaštitnicu. „Birgita, sada sam kraljica.

Nećeš moći da me čuvaš od opasnosti, ništa više nego što bi mogla da sačuvaš jednog jedinog vojnika na bojnom polju.

Birgita klimnu. „Drži se blizu mene i Gajbona.“

Gajbon priđe, jašući krupnog pegavog škopca. Dok je ona između Birgite i Gajbona - čiji su konji bili viši od Elejninog - nekom ubici bi bilo veoma teško da je pogodi a da prethodno ne zakači njene prijatelje.

Tako će biti do kraja njenog života. Mamuznu Sjajnu, a njen odred prođe kroz kapiju i kroči na kairhijensko tle. Plemiči i plemkinje ispred nje pokloniše se u sedlima, ovoga puta dublje nego kada su se sastali sa Elejnom u njenoj prestonoj dvorani. Predstava je počela.

Grad se prostirao ispred nje, zidina i dalje čađavih od požara koji je izbio za vreme bitke sa Šaidoima. Elejna je osetila Birgitinu napetost kada je kapija nestala iza njih. Srodnice oko Elejne prigrliše Izvor, a Alisa izatka nepoznato i kanje i postavi ga u vazduh oko unutrašnjeg prstena vojnika. Tkanje je učinilo da mali - ali brz - vetar kruži vazduhom.

Birgitina strepnja bila je zarazna, tako da je Elejna zatekla sebe kako čvrsto drži uzde dok je Sjajna korakom išla napred. Vazduh je suvlji u Kairhijenu i pomalo se osećao na prašinu. Nebo je bilo tmurno.

Kairhijenska vojska postroji se oko malog odreda Andoraca u belom i crvenom. Većina Kairhijenjana bili su pešadija, mada je bilo i nešto teške konjice, s konjima pokrivenim blistavim azdijama i konjanicima koji su koplja digli visoko u vazduh. Svi su savršeno držali svoje redove, štiteći Elejnu. Ili držeći je u zatočeništvu.

Lorstrum potera svog smeđeg pastuva bliže Elejninom spoljnom redu vojnika. Gajbon je pogleda, a ona klimnu, pa mu kapetan dopusti da joj priđe.