Tornjevi ponoći

Ona ućuta kada Rand ustade i onda pažljivo izvadi Kalandor iz kanija, tako da blistavo sečivo zasikta. Podiže ga. „Poričeš li ovo, kraljice Tenobija, štitu severa i maču Granice s Pustoši, Visoko sedište kuće Kazadi? Zar ćeš gledati ovo oružje i zvati me lažnim Zmajem?"

To je ućutka. Easar, stojeći po strani, klimnu. Iza njih su redovi nemih vojnika stajali i gledali, visoko držeći koplja i štitove. Kao da pozdravljaju. Ili kao da se pripremaju za napad. Min diže pogled, slabašno razabirajući ljude koji su se načičkali na zidinama Far Madinga kako bi gledali šta se dešava.

„Nastavimo", reče Easar. „Etenajil?"

„U redu", reče ta žena. „Da ti kažem nešto, Rande al’Tore. Sve i da dokažeš da si Ponovorođeni Zmaj, ima mnogo toga zbog čega ćeš morati da odgovaraš.”

„Etenajil, slobodno se naplati iz moje kože", tiho joj odgovori Rand, vraćajući Kalandor u kanije. „Ali tek kada Mračni završi sa mnom.

„Rande al’Tore", obrati mu se Paitar. „Imam jedno pitanje za tebe. Tvoj odgovor odrediće kakav će biti ishod današnjeg dana."

„Kakvo pitanje?" zatraži da čuje Kecuejn.

„Kecuejn, molim te", reče joj Rand i diže ruku. „Lorde Paitare, vidim ti u očima da znaš da sam ja Ponovorođeni Zmaj. Je li ovo pitanje neophodno?"

„Presudno je, lorde Al’Tore", odgovori Paitar. „To nas je pitanje dovelo ovamo, premda moji saveznici to nisu u početku znali. Oduvek sam bio ubeđen da ti jesi Ponovorođeni Zmaj. Zato je moja potraga, koja me je dovela ovamo, bila od još veće važnosti."

Min se namršti. Ostareli vojnik lati se balčaka, kao da će isukati mač. Device postadoše opreznije. Min se lecnu kada shvati da Paitar i dalje stoji blizu Randa. Preblizu.

Mogao bi za tren oka isukati taj mač i zamahnuti ka Randovom vratu, shvati ona. Paitar je namerno stao tu, spreman da napadne.

Rand je netremice gledao vladara pravo u oči. „Postavi svoje pitanje."

„Kako je umrla Telindal Tiraso?"

„Ko?“, upita Min, gledajući Kecuejn. Aes Sedai zbunjeno odmahnu glavom.

„Otkud znaš to ime?", zatraži da čuje Rand.

„Odgovori na pitanje", odvrati Easar, sav napet i sa šakom na balčaku. Oko njih se redovi vojnika pripremiše da se bace u boj.

„Bila je pisar", kaza Rand. „U Dobu legendi. Demandred, kada je došao po mene nakon osnivanja Osamdeset i Jednog... Pala je u borbama, munje s neba... Njena krv na mojim šakama... Otkud znaš to ime!“

Etenajil pogleda Easara, pa Tenobiju i naposletku Paitara. On klimnu, pa sklopi oči i ispusti uzdah, koji je zvučao kao uzdah olakšanja, i skloni ruku s mača.

„Rande al’Tore", obrati mu se Etenajil. „Ponovorođeni Zmaju, da li bi seo da razgovaraš s nama? Odgovorićemo na tvoja pitanja."

„Zašto nikada nisam čula za to takozvano proročanstvo?", upita Kecuejn.

„Njegova priroda zahtevala je da bude tajno", odgovori kralj Paitar. Sedeli su na jastucima u jednom velikom šatoru podignutom usred krajiške vojske. Kecuejn se sva nakostrešila zbog toga što je tako opkoljena, ali glupi momak - zauvek će biti glupi momak, ma koliko star bio - delovao je savršeno spokojno.

Trinaest Aes Sedai čekalo je ispred šatora, koji nije bio dovoljno velik za sve njih. Trinaest. Al’Tor na to nije ni trepnuo. Kakav to muškarac koji može da usmerava sme da sedi opkoljen s trinaest Aes Sedai a da se ne preznojava?

Promenio se, pomislila je Kecuejn. To ćeš morati da prihvatiš. To ne znači da mu ona više nije potrebna. Ljudi poput njega umeju da postanu previše samouvereni. Nekoliko sitnih uspeha i spotaći će se o sopstvene noge, pa upasti u neku nevolju.

Ali... pa, ponosi se njime. Nevoljno se ponosi. Malčice.

„Izrekla ga je jedna Aes Sedai koja je pripadala mojoj porodičnoj lozi“, nastavi Paitar. Taj čovek četvrtastog lica ispijao je sitne gutljaje čaja iz jedne šoljice. „Čuo ga je moj predak Reo Mijerši. Naredio je da se te reči zabeleže i prenosile su se s jednog vladara na drugog, sve do današnjih dana."

„Reci mi ih", kaza mu Rand. „Molim te."

„Vidim ga pred vama!" navede Paitar. „Njega - onog koji živi mnoge živote, onog koji nam daruje smrt, onog koji diže planine. On će slomiti ono što se slomiti mora, ali najpre će stati ovde, pred našeg kralja. Okrvarićete ga! Odmerite mu suzdržanost. On govori! Kako je ubijena ona što je pala? Telindal Tiraso, umorena njegovom rukom, tama koja je nastupila dan nakon svetlosti. Morate da pitate i morate da saznate kakva vam je sudbina. Ako on ne može da odgovori..."

Utihnu i zaćuta.

„Šta?“, upita Min.

„Ako on ne može da odgovori", produži Paitar, „onda ćete biti izgubljeni. Brzo ćete ga okončati, da bi poslednji dani prošli kao oluja. Da Svetlost ne bi progutao onaj koji bi trebalo da je sačuva. Vidim ga. I jecam."

„Dakle, došli ste da ga ubijete", zaključi Kecuejn.

„Da ga iskušamo", odvrati Tenobija. „Ili smo makar tako odlučili kada nam je Paitar ispričao za ovo proročanstvo."