Tornjevi ponoći

„Veličanstvo, gradom vlada uznemirenost", saopšti joj Lorstrum. Birgita je i dalje držala svog ata između njegovog i Elejninog. „Kruže... nesrečne glasine u vezi s tvojim stupanjem na presto.“

Glasine koje si verovatno ti pokrenuo, pomislila je Elejna, pre nego što si rešio da meni pružiš podršku.

„Valjda neće doći do pobune protiv tvojih vojnika?"

„Nadam se da neće.“ On je odmeri ispod ravne šumski-zelene kape. Bio je u crnom kaputu do kolena, s prugama u bojama njegove kuće koje su išle sve do skuta. Takvu odeću bi nosio na bal. To je zračilo samopouzdanjem. Njegova vojska ne osvaja grad, već prati novu kraljicu u počasnoj povorci. „Malo je verovatno da će biti oružanog otpora, ali želeo sam da te upozorim."

Lorstrum joj klimnu glavom u znak poštovanja. On zna da ga ona obmanjuje, ali takođe prihvata njenu obmanu. Ona će u predstojećim godinama morati pomno da ga drži na oku.

Kairhijen je bio sav četvrtast kao grad, sav u pravim linijama i utvrđenim kulama. Mada je nešto građevina u njemu bilo prelepo, nije mogao ni da se uporedi s Kaemlinom ili Tar Valonom. Ujahali su kroz severne kapije grada, tako da im je reka Alguenija ostala sa desne strane. Unutar gradskih zidina čekala je gomila sveta. Lorstrum i ostali uradili su svoj posao kako treba. Začulo se klicanje, koje su verovatno započeli pažljivo razmešteni dvorjani. Kada Elejna uđe u grad, klicanje postade glasnije. To ju je iznenadilo. Očekivala je neprijateljstvo. I da, bilo je i toga - povremeno bi neko iz zadnjih redova bacio nekakav otpad. Tu i tamo je čula podrugljivo urlanje - ali delovalo je kao da je večini okupljenih drago što je vide.

Dok je jahala niz tu široku ulicu, oivičenu pravougaonim zgradama kakve Kairhijenjani vole, shvatila je da su ti ljudi možda iščekivali takav događaj. Razgovarali o njemu, ispredali priče. Neke od tih priča bile su neprijateljske, a to su samo one o kojima ju je Nori izvestio. Ali sada joj te priče deluju pre kao znak zabrinutosti nego neprijateljstva. Kairhijen je predugo bez vladara, ne zna se ko im je ubio kralja, a gospodar Zmaj ih je naizgled prepustio sudbini.

Samouverenost joj je porasla. Kairhijen je ranjeni grad. Ispred njega su spaljene ruševine. Kaldrma je razvaljena da bi se bacala sa zidova. Grad se nikada nije u potpunosti oporavio od Aijelskog rata, a nedovršene Zarubljene kule - istovetne, ali jadnog izgleda - bile su nadmena obznana te činjenice.

Ta krvava Igra kuća skoro je jednako zlo kao kuga. Može li ona to da promeni? Ljudi oko nje zvučali su kao da su puni nade, kao da dobro znaju u kakvo se klupko pometnje njihova zemlja pretvorila. Čovek će pre Aijelima uzeti koplja nego iščupati lukavost iz Kairhijenjana, ali možda bi mogla da ih poduči većoj odanosti prema zemlji i prestolu. Sve dok imaju presto vredan te odanosti.

Sunčeva palata bila je podignuta tačno u središtu grada. Kao i ostatak Kairhijena bila je četvrtasta i oštrih uglova, ali ta građevina je odavala utisak neverovatne snage. Bila je to veličanstvena zgrada, uprkos razrušenom krilu u kojem se odigrao pokušaj da se ubije Rand.

Većina plemića čekala ju je tu, stojeći na natkrivenom stepeništu ili ispred kitnjastih kočija. Žene behu u svečanim haljinama sa širokim obručima ispod sukanja, a muškarci u urednim kaputima tamnih boja, s kapama na glavama. Mnogi su delovali sumnjičavo, a neki čak iznenađeno.

Elejna uputi Birgiti zadovoljan osmeh. „Uspelo nam je. Niko nije očekivao da ću dojahati do dvora u pratnji kairhijenske

vojske."

Birgita ništa ne reče. I dalje je bila napeta - i verovatno će biti sve dok se Elejna ne vrati u Kaemlin.

Dve žene stajale su u podnožju stepeništa - jedna je bila lepa žena sa zvončićima u kosi, a druga kovrdžava i lica koje nije podsećalo na lice jedne Aes Sedai, iako je ona to već godinama. To je bila Sašala Anderli, dok je druga žena - koja jeste imala bezvremeno lice - bila Samicu Tamagova. Koliko su Elejnini izvori mogli da utvrde, te dve su bile nešto najbliže „vladarima" grada u Randovom odsustvu. Razmenjivala je pisma i s jednom i s drugom i otkrila da Sašala izvanredno razume kairhijenski način razmišljanja. Ponudila je Elejni grad, ali je nagovestila kako dobro razume da su nuđenje grada i preuzimanje grada dve sasvim različite stvari.

Sašala kroči napred. „Veličanstvo", zvanično kaza, „neka se čuje i neka se zna da ti gospodar Zmaj daje sva prava i posed nad ovom zemljom. Sva zvanična vlast nad ovom zemljom predaje se tebi i položaj domostrojitelja ove države se ukida. Neka bi vladala mudro i u miru."

Elejna joj kraljevski klimnu iz sedla, ali je zato u sebi ključala. Kazala je da joj ne smeta da joj Rand pomogne da preuzme taj presto, ali nije baš da je želela da joj on to natrlja na nos. Ipak, izgleda da je Sašala veoma ozbiljno shvatala svoj položaj, mada je na osnovu onoga što je Elejna otkrila, taj položaj u velikoj meri ona sama stvorila.