Dolazak Senke

„Imala si ti dva’est oklopljenih ratnika na mojoj palubi, i damane pride, da mi razbije lađu s Moći. To što s lađe umem d’ upecam ajkulu, ne znači da ću skakat’ u vodu da se rvem s njome.“ Začudo, nasmešio joj se trljajući bok, gde je očito primio udarac koji Elejna nije primetila. „Nisi ni ti baš slabašna ko što mišljah da ćeš bit’ bez oklopa i mača.“

Ova žena je sopstvenim razmišljanjem preokrenula svoj svet naopako, ali je i to primala staloženo. Elejna nije mogla da zamisli šta bi njoj moglo toliko izmeniti stvari, ali nadala se da će, ako se to ikad dogodi, moći da se suoči s tim mirno kao Egeanin. Ne smem više da je cenim. Ona je Seanšanka. Oni bi me držali kao životinju, samo da mogu. Svetlosti, kako protiv nekog ko ti je drag?

Ninaeva očito nije patila od takvih poteškoća. Naslonila je pesnice na sto i nagnula se prema Egeanin. Pletenice su joj se žestoko njihale među zdelicama. „Zašto si u Tančiku? Mislila sam da ste svi povili rep posle Falmea. Zašto si pokušala da ugmižeš među nas kao neka zmija što proždire jaja? Prevarila si se ako si mislila da nam nabaciš uzice!“

„To mi nikad nije bila namera“, kruto reče Egeanin. „Samo sam želela da mi pričate o Aes Sedai. Ja...“ Prvi put je ispoljila oklevanje, nesigurnost. Stisnutih usana pogledala je Ninaevu, pa Elejnu, i odmahnula glavom. „Niste onakve kao što su me učili. Neka me Svetlost ne napusti, ali... drage ste mi.“

„Drage smo ti“, ponovi Ninaeva kao da je to nekakav greh. „To nije odgovor ni na jedno moje pitanje.“

Egeanin je ponovo oklevala, pa podiže glavu, prkosno i izazovno. „Ostavili smo neke sul’dam za sobom u Falmeu. Neke su pobegle posle propasti. Nekoliko nas poslali su da ih vratimo. Otkrila sam samo jednu, ali sam shvatila da a’dam ima moć da je zarobi.“ Videla je kako Ninaeva steže pesnice, pa hitro dodade: „Sinoć sam je oslobodila. Gorko ću se pokajati ako to iko otkrije, ali posle razgovora s vama, nisam mogla...“ Odmahnula je glavom, izmučenog lica. „Zato sam i ostala s vama kada mi se Elejna predstavila. Znala sam da je Betamin sul’dam. Otkriće da je a’dam može zarobiti, da ona može... Morala sam to da shvatim, da razumem žene koje usmeravaju.“ Duboko je udahnula. „Šta ćete sa mnom?“ Njene šake, skupljene na stolu, nisu podrhtavale.

Ninaeva ljutito zausti, pa polako zatvori usta. Elejna je znala šta je muči. Ninaeva sada možda mrzi Egeanin, ali šta mogu s njom? Nije počinila nikakav očigledan zločin u Tančiku, a gradsku stražu ionako zanima samo da sačuva kožu na vlastitim leđima. Ona je Seanšanka, koristila je sul’dam i damane, ali s druge strane,‘tvrdi kako je oslobodila tu Betamin. Za kakav bi je zločin mogle kazniti? Za postavljanje pitanja na koja su joj rado odgovarale? Za to što je stekla njihovu naklonost?

„Volela bih da te šibam dok se ne zacrveniš kao zalazak sunca“, zareža Ninaeva. Naglo je okrenula glavu prema Domonu. „Pronašao si ih? Rekao si da si ih pronašao. Gde?“ Promeškoljio se i značajno pogledao Egeanin, upitno dižući obrve.

„Mislim da ona nije Prijatelj Mraka“, progovori Elejna, pošto se Ninaeva snebivala.

„Naravno da nisam!“ Egeaninin pogled beše vatren i uvređen.

Ninaeva prekrsti ruke da ne bi cimala pletenice i ljutito se zagleda u ženu, pa se namršti na Domona, kao da ga optužuje za čitavu ovu zbrku. „Nemamo gde da je zaključamo“, konačno reče, „a i Rendra bi verovatno tražila da čuje razlog. Nastavi, gazda Domone.“

On još jednom sumnjičavo pogleda Egeanin. „Jedan moj čovek vide dve žene s vašeg spiska u Panarhovoj palati. Onu s mačkama, i onu Saldejku.“

„Je li to sigurno?“, upita Ninaeva. „U Panarhovoj palati? Volela bih da si se lično uverio. Ne voli samo Marilin Gemalfin mačke. Ni Asne Zeramen nije jedina žena iz Saldeje u Tančiku.“

„Žena duguljasta lica, plavooka, s povećim nosom, što hrani desetinu mačaka u ovom gradu gde ljudi mačke jedu? Sa još jednom što ima saldejski nos i izbuljene oči? Ne viđa se baš često takav dvojac, gazdarice al’Mera.“

„Istina“, složila se. „Ali Panarhova palata? Gazda Domone, u slučaju da si zaboravio, to mesto čuva petsto Belih plaštova pod komandom Inkvizitora Šake Svetla! Džaihim Karidin i njegove starešine sigurno prepoznaju Aes Sedai več na prvi pogled. Zašto bi bili tu ako panarh pruža utočište Aes Sedai?“ Zaustio je, ali Ninaeva je dovoljno rekla, te ućuta.

„Gazda Domone“, progovori Elejna, „šta je jedan od tvojih ljudi tražio tamo?“

Posramljeno je pogladio bradu, pa protrlja gornju usnu jednim krupnim prstom. „Vid’te, panarh Amatera, zna se, vrlo voli ledene papričice, onu belu sortu, jako ljutu; ne mari ni da li ona voli darove, jer kad carinici čuju ko ih deli, ima i sami bolje da ih pri’vataju.“

„Darovi?“, upita Elejna, najprekornije što je mogla. „Na dokovima si bio pošteniji, nazvao si to podmićivanjem.“ Začudo, i Egeanin se okrenula u stolici i preneraženo ga gledala.

„Sreća me ne izdala“, promucao je, „niste me terale da se odričem poslovanja. Ne bi’ to uradio ni da jeste, ma ni da mi staru majku dovedete da me moli. Čovek ima pravo na svoj poso.“ Egeanin frknu i ispravi se.