Dolazak Senke

„Njegovo potkupljivanje nije naša briga, Elejna.“ Ninaeva je zvučala beznadežno. „Baš me briga, može i da podmiti čitav grad, i da prokrijumčari...“ Prekinulo ju je kucanje na vratima. Opomenula ih je pogledom, pa zapovedi Egeanin: „Ne mrdaj se!“ Potom je povisila glas. „Uđite.“

Džuilin proviri u sobu sa onim glupavim duguljastim šeširom na glavi, i kao i obično, namršti se videvši Domona. Ni već zgrušana rasekotina na njegovom tamnom obrazu nije bila neočekivana; ulice su sada danju bile opasnije nego u noćima kada tek bejahu stigli. „Mogu li da porazgovaram s vama nasamo, gazdarica al’Mera?“, upitao je kad vide da Egeanin sedi za stolom.

„Ma, ulazi“, odbrusi Ninaeva. „Šta je sve do sada čula, neće joj škoditi još malo. Jesi li ih i ti otkrio u Panarhovoj palati?“

Dok je zatvarao vrata, uputio je jedan stegnut, uzdržan pogled Domonu. Krijumčar se nasmeši, otkrivajući previše zuba. Za tren je delovalo kao da će se potući.

„Tako dakle, Ilijanac me je preduhitrio“, gorko promrsi Džuilin. Ne mareći za Domona, obratio se Ninaevi: „Rekao sam ti da će me žena s belim trakama odvesti do njih. To ne može biti jasnije. Video sam tamo i Domanku, iz daljine nisam lud da zagazim u baru punu sabljarki ali ne mogu da verujem da u čitavom Tarabonu ima ijedne Domanke osim Džeane Kaide.“

„Hoćeš reći da su zaista u Panarhovoj palati?“, uskliknu Ninaeva.

Džuilin nije promenio izraz, ali tamne oči mu se pomalo raširiše i trepnuše prema Domonu. „Tako dakle, nije imao nikakav dokaz“, zadovoljno promrmlja.

„Nego šta nego sam imo.“ Domon je izbegavao da pogleda u Tairenca. „A to što ga niste ’tele čut’ pre no što je ovaj ribar banuo, gazdarice al’Mera, ja tu ništa nisam kriv.“

Džuilin se nakostreši, ali Elejna upade pre nego što je lovac na kradljivce uspeo da progovori. „I jedan i drugi ste ih pronašli i doneli dokaze. Vrlo je verovatno da samo jedna strana ne bi bila dovoljna. Sada zahvaljujučj vama obojici, znamo gde su.“ Sada su samo izgledali još ljuće. Muškarci umeju da budu potpuno budalasti.

„Panarhova palata.“ Ninaeva je šakom potegla pletenice, pa ih brzo zabaci iza leđa zamahom glave. „Sigurno je ono za čim tragaju tamo. Ali ako su ga se dokopale, zašto su i dalje u Tančiku? Palata je ogromna. Možda ga još nisu pronašle. Što nam ipak ne pomaže, jer mi smo ovde, a one su unutra!“

Tom, po običaju, uđe bez kucanja, i sve ih premeri jednim pogledom. „Gazdarice Egeanin“, pozdravio je uz otmen naklon, nimalo umanjen njegovom hromosću. „Ninaeva, imam važne vesti, ako bismo mogli da porazgovaramo nasamo.“

Nova modrica na njegovom ostarelom licu razljutila je Elejnu još više nego poderotina na finom smeđem ogrtaču. Prestar je on da luta ulicama Tančika. Ili bilo kojim opasnim ulicama, uostalom. Došlo je vreme da ga pošalje u mirovinu, negde gde ga čeka udoban i bezbedan život. Dosta je zabavljačkog putovanja od sela do sela. Postaraće se ona za to.

Ninaeva ga oštro pogleda. „Nemam sad vremena za to. Crne sestre su u Panarhovoj palati, a koliko znam, možda im čak i Amatera pomaže«u pretrazi od podruma do tavana.“

„Otkrio sam to pre manje od sat vremena“, reče on u neverici. „Kako si...?“ Osvrnuo se ka Domonu i Džuilinu; još uvek su bili razdraženi kao dečaci posvađani oko toga kome će pripasti cela torta.

Očigledno je odbio mogućnost da su oni izvor Ninaevinog znanja. Elejna se oseti razgaljeno. Toliko se dičio svojim poznavanjem podzemlja i svih skrivenih događaja. „Kula ima svoje puteve, Tome“, odgovorila mu je hladno i tajanstveno. „Najbolje je ne uplitati se previše u sredstva Aes Sedai.“ Njegove namrštene sede obrve pokazivale su sumnju. Kakvo zadovoljstvo. Shvatila je da je i Džuilin i Domon tako posmatraju, pa se i sama namršti da se ne bi zacrvenela. Ako progovore, napraviće od nje budalu. A progovoriće, pre ili kasnije; muškarci ne mogu protiv sebe. Najbolje je brzo preći preko toga i zadržati nadu.

„Tome, jesi li čuo išta što bi ukazalo da je Amatera Prijatelj Mraka?“

„Ništa.“ Nervozno je sukao dugački brk. „Izgleda da nije videla Andrika otkada je natukla Krunu od Drveta. Možda su neredi na ulicama otežali put između Kraljeve i Panarhove palate. Možda je jednostavno shvatila da mu je sada ravna po moći, pa više ne sarađuje kao nekad. Nemam pojma o tome s kim je u savezu.“ Prešao je pogledom preko tamnokose žene za stolom, pa dodade: „Zahvalan sam gazdarici Egeanin što vam je pomogla sa onim lupežima, ali do sada sam mislio da je ona samo draga poznanica. Smem li da pitam ko je ona kada ste je uputile u ovo? Čini mi se da si pominjala kako ćeš sve neoprezne jezike vezati u čvor, Ninaeva “

„Ona je Seanšanka“, odgovori Ninaeva. „Zatvori usta, Tome, pre nego što ti moljac uleti u njih, i sedi. Uz jelo ćemo razmišljati šta da činimo.“

„Pred njom?“, upita Tom. „Pred Seanšankom?“ Čuo je deo priče o Falmeu samo jedan deo od Elejne, a svakako je znao ovdašnje glasine; odmerio je Egeanin kao da se pita gde skriva rogove. Džuilin kao da se gušio, ako je verovati iskolačenim očima; sigurno je i sam čuo tančikanska govorkanja.