Dolazak Senke

„Predlažeš li da pozovem Rendru da je zaključa u ostavu?“, mirno upita Ninaeva. „Zar to ne bi dalo povoda glasinama? Sigurna sam da će tri velika, kudrava čoveka uspeti da zaštite Elejnu i mene ako ova izvuče vojsku Seanšana iz torbice. Sedi Tome, ili jedi stojeći, ali prestani da buljiš. Sedite svi. Hoću da jedem, dok se nije ohladilo.“

Poslušaše je. Tom beše zlovoljan koliko i Džuilin i Domon. Ninaevino siledžijsko ponašanje ponekad bi i urodilo plodom. Možda bi i Randu godio grub pristup, povremeno.

Elejna izbaci Randa iz glave, i prosudi da je vreme da doprinese razgovoru. „Ne vidim kako bi Crne sestre mogle biti u Panarhovoj palati a da Amatera to ne zna“, rekla je izvlačeći stolicu. „Kako ja to vidim, postoje tri mogućnosti. Prva: Amatera je Prijatelj Mraka. Druga: ubeđena je da su Aes Sedai. Treća: ona je njihova zarobljenica.“ Tom orno zaklima glavom, a njoj zbog nečeg postade toplo oko srca. Glupost. Iako je poznavao Igru kuća, bio je samo budalasti bard koji se svega odrekao da postane zabavljač. „U bilo kom slučaju, pomoći će im da pronađu ono što im je potrebno, ali čini mi se da bismo, ako veruje da su one Aes Sedai, mogle da steknemo njenu pomoć nudeći joj istinu. Ako je zarobljenica, mogle bismo je steći tako što bismo je oslobodile. Čak ni Lijandrin i njene drugarice ne bi mogle da ospore panarhovo naređenje da se palata isprazni, a to bi nam dalo odrešene ruke u potrazi.“

„Biće teško otkriti da li je ona saveznik, zarobljenik ili su je nasankali“, kaza Tom, razmahujući se sursama. Koristio ih je savršeno spretno!

Džuilin odmahnu glavom. „Prava poteškoća će biti da stignemo do nje, bez obzira na okolnosti. Džaihim Karidin ima pet stotina Belih plaštova u krugu palate, a kruže kao galebovi u pristaništu. Panarhova legija je skoro dvaput tolika, kao i gradska straža. Malo je spoljašnjih tvrđava koje su i upola toliko dobro čuvane.“

„Nećemo se boriti protiv njih“, procedi Ninaeva. „Prekinite da razmišljate dlakavim prsima. Ovo je vreme za mudrost, ne za mišiće. Ja mislim...“

Rasprava se produžila za sve vreme obeda, pa čak i pošto su ispraznili poslednju činiju. Nakon dužeg ćutanja, iako se činilo da ne sluša, čak i Egeanin ponudi neke ubedljive opaske. Bila je oštroumna, i Tom drage volje prihvati sve sa čim se slagao, a ostalo tvrdoglavo odbi, baš kao što je činio u svačijem društvu. Čak je, na opšte iznenađenje, i Domon podržao Egeanin kada je Ninaeva pokušala da je ućutka. „Ima tu razbora, gazdarice al’Mera. Budala je taj što razbor odbacuje, ma otkud dolazio.“

Nažalost, nije vredelo što znaju gde su Crne sestre kad ne znaju da li je Amatera uz njih, niti šta je to za čim tragaju. Na kraju, skoro dvosatna rasprava je donela samo dva-tri predloga o tome kako saznati više o Amateri. Svi su, kako se ispostavilo, bili namenjeni muškarcima i njihovim paukovim mrežama doušnika satkanim u Tančiku.

Niko od tvrdoglavih muškaraca nije želeo da ih ostavi same sa Seanšankom sve dok se Ninaeva nije toliko razljutila da ih je zamotala u tri zasebna tkanja vazduha i odnela do vrata. „Zar vam se ne čini“, ledeno je prozborila, okružena sjajem saidara, „da bismo isto ovo mogle učiniti čim bi pokušala nešto?“ Nije ih pustila dok nisu klimnuli; jedino su glave i mogli pomerati.

„Niste blage prema posadi“, kaza Egeanin čim su se vrata zatvorila.

„Tišina, Seanšanko!“ Ninaeva čvrsto prekrsti ruke; izgleda da je odlučila da se odvikne od čupanja pletenica kada je ljuta. „Sedi i umukni!“

Ne bese im lako da sede unutra, da zure u šljivik i cvetove na vetru naslikane na slepim zidovima, niti da gledaju kako Ninaeva korača ukrug, dok su Tom, Džuilin i Domon zaista radili nešto. Još gore beše što su se povremeno vraćali da ih obaveste kako im se još jedan trag izjalovio, još jedna nit pukla, da čuju dokle su ostali stigli, pa da ponovo odjure.

Prvi put kada se Tom vratio s novom modricom, na drugom obrazu Elejna upita: „Zar ti ne bi bilo bolje ovde, Tome, gde ćeš čuti sve što Džuilin i gazda Domon dojave? Procenićeš to mnogo bolje nego Ninaeva i ja.“

Glupavo je odmahnuo sedom, kudravom glavom, a Ninaeva frknu tako glasno da su je čuli i u hodniku. „Našao sam trag ka jednoj kući na Verani, u koju je Amatera navodno krišom dolazila noćima pre nego što je postala panarh.“ Otišao je pre no što je stigla da uzvrati.

Sledeći put primetno je šepao još jače reče im da je kuća posed Amaterine nekadašnje dadilje. Elejna najodlučnijim glasom kaza: „Tome, hoću da sedneš. Ostaćeš ovde. Ne želim da se povrediš.“

„Da se povredim?“, ponovi on. „Dete, nikada mi u životu nije bilo bolje. Reci Džuilinu i Bejlu da sam čuo za neku ženu zvanu Cerindra, živi negde u gradu i tvrdi da zna svakakve mračne tajne o Amateri.“ I opet odšepa, vijoreći ogrtačem. I na njemu je imao novu poderotinu. Tvrdoglavi, tvrdoglavi glupi starac.