Dolazak Senke

Izgubljena zapanjeno zausti, a široka crna ogrlica je pogodi pravo među oči. Nije to bio jak udarac, svakako ne dovoljno da je omami, ali bio je neočekivan. Mogedijen je izgubila dodir sa svojim tkanjem, neznatno, samo na tren. Ipak, u tom trenu okolnosti su se preokrenule. Štit Duha je skliznuo između Mogedijen i Izvora, i njen oreol nestade u treptaju oka.

Iskolačila je oči. Ninaeva je očekivala da će skočiti i posegnuti za njenim vratom; to je ono što bi sama uradila. Umesto toga, Mogedijen podiže suknje do kolena i pobeže.

Pošto više nije morala da se brani, Ninaeva lagano isplete Vazduh oko žene. Izgubljena se zamrzla u pola koraka.

Ninaeva brže-bolje sveza svoje tkanje. Uspela je. Suočila sam se s jednom od Izgubljenih i pobedila, pomisli s nevericom. Pogledala je ženu zarobljenu vazduhom tvrdim poput kamena, nagnutu napred preko jedne noge, i uprkos tome jedva poverova. Kada je pobliže ispitala svoj uspeh, shvatila je da nije potpun. Štit je u trenutku presecanja bio zatupljen. Mogedijen je zarobljena i odsečena, ali ne i umirena.

Trudeći se da ne tetura, stala je pred nju. Mogedijen je i dalje izgledala kao kraljica, ali veoma uplašena kraljica. Oblizivala je usta, a oči su joj unezvereno lutale. „Ako... ako m-me oslobodiš, n-napravićemo n-neki dogovor. Toliko t-toga imam d-da ti pokažem.

Ninaeva je surovo priguši i nagura joj tkanje vazduha u usta. „Pomagalo u štali. Jesi li tako rekla? Mislim da nije loša zamisao. Baš volim da jašem.“ Nasmešila se ženi kojoj oči samo što nisu iskočile.

Pomagalo u štali! Kada Mogedijen prođe suđenje u Kuli i bude umirena – to je bez sumnje jedina kazna za Izgubljene – sigurno će biti korisna u kuhinji, baš ti ili baš štali, ali koristiće je i kao primer da ni Izgubljeni ne mogu izbeći pravdu. Biće kao i svaka druga sluškinja, samo što će motriti na nju. Ali neka misli da je Ninaeva surova. Neka misli tako dok je ne budu...

Ninaeva iskrivi usne. Mogedijen neće izaći na suđenje. Barem ne sada. Neće, ukoliko ne pronađe neki način da je izvede iz Panarhove palate. Izgleda da je žena mislila da joj Ninaevin mrki pogled najavljuje neku strašnu sudbu; suze su joj lile iz očiju, a usta bespomoćno mumlala preko nevidljivog zatvarača.

Zgađena sobom, Ninaeva nesigurnim korakom ode do crne ogrlice; hitro ju je nagurala u torbicu o pojasu, i mračna osećanja je samo okrznuše. Potom uze i narukvice, uz isti osećaj patnje i žalosti. Bila sam spremna da je mučim pretnjama! Svakako je to zaslužila, ali nisam takva. Možda ipak jesam? Zar nisam nimalo bolja od Egeanin?

Ljutito se okrenula, razjarena što uopšte razmišlja o takvim pitanjima, zaobišla Mogedijen i stala kraj zastakljenog stola. Mora da postoji način da izvede ovu ženu pred lice pravde.

U kutiji je bilo sedam predmeta. Sedam, ali pečata nije bilo.

Za tren, mogla je samo da bulji. Na mestu pečata, u središtu stola, stajala je neka neobična životinja, nalik svinji ali s dugom, okruglom njuškom i debelim stopalima. Pogled joj se najednom suzio. Figurica nije zaista bila tu; bilo je to samo tkanje Vazduha i Vatre, tako sitnog veza da je u poređenju sa njim i paučina bila kao konopac. Čak i potpuno pribrana, jedva je razaznavala tkanje. Sumnjala je da bi Lijandrin i druge Crne sestre mogle i toliko. Posle jednog zaseka iskrom Moći, debela životinja nestade i ukaza se crno-beli pečat na svom crvenom, lakiranom postolju. Iako je bio izložen pred svima, Mogedijen, skrivačica, učinila je da bude skriven. Vatra je rastopila deo stakla, i Ninaeva ubaci pečat u torbicu. Već prepuna, vukla joj je pojas naniže.

Namršteno je pogledala ženu zaustavljenu na prstima stopala u papučici. Pokušala je da pronađe neki način da povede i nju. Ali Mogedijen ne bi mogla da stane u torbicu, a čak i kada bi mogla da je ponese, privukla bi nemali broj začuđenih pogleda. Ipak se osvrtala pri svakom koraku prema najbližim vratima. Kada bi samo postojao neki način. Zastala je, dobacila joj još jedan razočaran pogled kroz vrata i otišla.

Ova vrata su je odvela u dvorište s vodoskokom prepunim lokvanja. Naspram vodoskoka stajala je vitka žena bakarne kože u bledoj tarabonskoj haljini koje bi se i Rendra postidela. U tom trenutku je podigla jedan crni štap. Ninaeva je prepoznala Džeanu Kaide, i ne samo nju. Prepoznala je i štap.