Dolazak Senke

Egeanin je ostala ispred vrata skrštenih ruku, bez ikakve namere da se meša, ali Elejna izatka pojas od Vazduha oko Amatere. Iznenadila se, ali uspela je da je odigne od onesvešćene žene i vrati na noge. Možda je uz Jorinu, učeći ona teška tkanja, povečala i svoju snagu.

Amatera ritnu Temailu i jarosno pogleda Elejnu i Egeanin, pošto je promašila. „Ja sam panarh Tarabona i hoću da pokažem ovoj ženi šta je pravda!“ Usne joj behu ljutiti pupoljak. Zar ova žena nije imala predstavu o sebi i svom zvanju? Bila je ravna kralju, vladarka!

„A ja sam Aes Sedai koja te je spasla“, hladno odvrati Elejna. Shvatila je da još uvek drži poslužavnik, pa ga brže-bolje položi na zemlju. Amatera očito nije mogla da pređe preko haljina služavki, čak i bez poslužavnika. Temailino lice je bilo prilično crveno; probudiće se u modricama. Svakako zaslužuje i više od toga. Elejna je zažalila što ne postoji način da povedu Temailu sa sobom. Način da je izvedu pred pravdu u Kuli. „Došle smo – uz ogromnu opasnost! – da te izvedemo odavde. Tako da ćeš moči da dopreš do gospodara kapetana Panarhove legije, i Andrika i njegove vojske, koji će isterati te žene odavde. Možda vam se posreći, pa uspete i da izvedete neke od njih na suđenje. Ali najpre moramo da te odvedemo od njih.“

„Ne treba meni Andrik“, promrsi Amatera; Elejni se učinilo da je čula i „sada“. „Vojnici moje legije su u blizini palate. Znam to. Nisu mi dozvoljavale da im se obratim, ali kada me vide, i čuju moj glas, učiniće što se mora, zar ne? Vi, Aes Sedai, ne smete koristiti Jednu moć da povredite...“ Poćutala je, mršteći se prema onesvešćenoj Temaili. „Ne smete je koristiti kao oružje, zar ne? Toliko znam.“

Elejna je i samu sebe iznenadila kad uplete sićušne niti Vazduha među Amaterine pletenice. Kosa se diže pravo u vazduh, i brbljiva budala nije imala izbora do da se propne na prste. Elejna dovede tamnooku ženu, razrogačenu i uvređenu, tačno ispred sebe.

„Slušaj ti mene, panarše Amatera od Tarabona“, reče ledenim glasom. „Ako pokušaš da stupiš pred vojnike, Temailine saveznice će te vezati i vratiti njoj u šake. Što je još gore, otkriće moje i prisustvo mojih prijateljica, a to neću dozvoliti. Sada ćemo se iskrasti odavde, a ako se ne slažeš, sputaću te i zapušiću ti usta da ležiš kraj Temaile dok te njene drugarice ne pronađu.“ Mora da postoji način da povedu i Temailu. „Jesmo li se razumele?”

Amatera blago klimnu glavom, koliko je mogla. Egeanin uzdahnu s olakšanjem.

Elejna je raspustila tkanje i žena se dočeka na pete. „Da vidimo sada možeš li da obučeš nešto prikladno za šunjanje.“ Amatera ponovo klimnu, ali stisnutih zuba. Elejna se ponadala da barem Ninaevi lakše ide.

Kročivši u ogromnu izložbenu dvoranu sa šumom tankih stubova Ninaeva smesta stade da briše prašinu. Ovi predmeti su verovatno uvek prašnjavi, i niko se neće obazirati na ženu koja radi svoj posao. Osvrnula se – žicom povezani kostur nečeg nalik ogromnom konju s vratom dugim dvadeset stopa privlačio joj je pogled. U nepreglednoj dvorani ne beše nikog.

Ali neko bi svakog trena mogao da uđe; sluškinje kojima je zaista naloženo da čiste, ili Lijandrin sa svojim prijateljicama, da nastavi potragu. I dalje je držala pajalicu na vidnom mestu, za svaki slučaj, ali odjuri do belog kamenog postolja na kome beše izložena mutnocrna ogrlica s narukvicama. Tek kada vide da su predmeti još na svom mestu, shvati da je zadržavala dah. Zastakljeni sto sa pečatom od kuendilara bio je pedeset koraka dalje, ali ovo je bilo pre svega.

Prekoračila je debeli svileni konopac i dotakla široku, člankovitu ogrlicu. Patnja. Samrtne muke. Žalost. Sve je proticalo kroz nju; bila je na rubu suza. Kakav to predmet ima moć da upije sav taj bol? Povukla je ruku i namrštila se na crni metal. Smišljeno za upravljanje muškarcem koji usmerava. Lijandrin i Crne sestre su naumile da ga upotrebe na Randu, da ga preokrenu na stranu Senke, u službu Mračnog. Aes Sedai hoće da zloupotrebe i podvrgnu sebi nekog iz njenog sela! Crni ađah, ali ništa drugačiji od Moiraine i njenog spletkarenja! Egeanin, prljava Seanšanka koja joj se uvukla pod kožu!

Naprasna besmislenost poslednje misli ju je začudila; najednom je shvatila da se namerno dovodi do besa kako bi mogla da usmerava. Prigrlila je Izvor, i Moć je ispuni. A jedna služavka sa amblemom drveta na ramenu stupila je u dvoranu prepunu stubova.