Dolazak Senke

Perin ne bi upotrebio tu reč. Ovo beše prvi put da su Troloci zaurlali nešto razgovetno. Ipak, pojma nije imao šta to znači.

Pogladio je mladenačku traku i napregnuo se da mirno pojaše do središta dvorečanskih redova. Sadrugovi se zbiše oko njega; vetar je uzdigao barjak s crvenom vučjom glavom. Aram je obema rukama stezao mač. „Spremi se!“, viknu Perin. Glas mu je bio snažan, što ga prilično iznenadi.

„ISAM!“ Crna plima pokulja napred uz divljački urlik.

Faila je na sigurnom. Ništa drugo nije bilo važno. Nije želeo da gleda lica ljudi postrojenih sa strana. Začuo je iste urlike s juga. Obe strane istovremeno. Do sada to nisu pokušavali. Faila je na sigurnom.

„Na četiristo koraka...!“ Svi lukovi se podigoše u isti mah. Telesine su proždirale zemlju snažnim nogama, urličući. Sve bliže. „Gađaj!“

Prasak struna na lukovima prigušila je rika Troloka, ali tuča guščjih pera prelete nebo i zasu hordu crnih obličja. Iz katapulta poleteše stene i rascvetaše se u plamene lopte i kišu oštrih kamenica. Troloci su padali. Perin je gledao kako padaju, kako ih čizme i kopita gaze. Padali su čak i Mirdraali. Ipak, smrtonosni talas nije bio oslabljen, već je jurio dalje, zatvarajući sopstvene rupe.

Nije morao da izda naređenje za sledeči plotun. Ljudi su napinjali strele što su brže mogli, i druga kiša šiljaka polete još pre nego što se prva sručila. Za drugom treča, pa četvrta, pa peta. Vatra je zasipala Troloke onom brzinom kojom su poluge katapulta mogle biti napete. Verin je galopirala od jedne do druge sprave i previjala se preko sedla. A grdne prilike su nadirale praćene rikom, urlanjem nekog jezika nerazumljivog Perinu; ipak se u njemu čula žeđ za krvlju, glad za ljudskim mesom. Ljudi klekoše iza kolja i spremiše se, stežući oružje.

Perin oseti ledene trnce. Video je zemlju koju su Troloci ostavili za sobom, zatrpanu mrtvima i ranjenima, ali jurišnika kao da nije bilo ništa manje. Korak se vrpoljio, ali kulaševo njištanje se nije čulo od grmljavine troločkih urlika. Sekira mu kliznu u ruku, a sunce odsevnu s duge zakrivljene oštrice i šiljka. Još nije bilo podne. Volim te zauvek, Faila. Činilo mu se da kolje ovog puta neće...

Prvi red Troloka nije ni usporavao, već nalete na oštre kočeve. Nakazna lica su im se mučno krivila u bolne krike. Urlali su, probodeni, dok su im se ostala zverska obličja pentrala preko leđa. Neki od njih su se takođe naboli na kolce, ali novi ih smeniše; novih nije nedostajalo. Poslednji pljusak strela pogodio je pravo u metu – već su mogli da im gađaju glave – a potom nastupiše koplja, bradatice i ručno pravljeno oružje velikog dometa; gurali su i nabadali ogromne prilike u crnim oklopima, pa bi povremeno odstupili da strelci lakše naciljaju neljudska lica nadvijena nad njihove prijatelje. I dečaci s krovova su gađali u ludilo, smrt i gromoglasne urlike. Polako, neumitno, dvorečanski stroj se uvijao, na preko deset mesta. Ako bi igde pukao...

„Povlačenje!“, zaurla Perin. Jedan svinjoliki Trolok, već okrvavljen, probio se kroz redove ljudi, i pomamno mlatio debelom, povijenom oštricom. Perinova sekira mu je rascepila glavu do usta. Korak je pokušavao da se propne, nemo njišteći usred meteža. „Povlačenje!“ Darl Koplin je pao, držeći se za preponu probodenu kopljem širokim poput pesnice; stari Bili Kongar pokušao je da ga odvuče, trapavo preteći lovačkim kopljem; Hari Koplin je zamahivao. bradaticom ne bi li odbranio brata, a usta su mu zjapila u kriku koji se nije čuo. „Povlačite se među kuće!“

Nije mogao da proceni da li su ostali čuli i proneli naređenje, ili ih je jednostavno gurala planina Troloka, ali su ljudi polako, ogorčeno, odstupali korak po korak. Loijal je, stegnutih zuba, zamahivao krvavim sekirama kao čekićima. Bran je uz Ogijera beznadežno ubadao kopljem; kalpak mu beše spao, a kroz oskudnu sedu kosu slivala se krv. Tomas je, na svom pastuvu, čistio prostor oko Verin; raščupana Aes Sedai ostala je bez konja. Iz ruku su joj sevale plamene kugle, i svaki Trolok koji bi im se našao na putu goreo je kao nakvašen uljem. Nisu mogli da izdrže. Dvorečani su uzmicali, tiskajući se oko Koraka. Gaul i Cijad su se borili leda uz leda; njoj je ostalo samo jedno koplje, dok je on sekao i probadao ogromnim nožem. Natrag. Ljudi sa zapada i istoka su se izvili upolje, da spreče bočni napad Troloka zasipajući ih strelama. Nije bilo dovoljno. Natrag.

Najednom, ogromna prilika s kozjim rogovima povuče Perina iz sedla, kao da hoće da se popne gore. Korak pade, batrgajući se pod dodatnom težinom. Perinova noga ostade prikleštena i bolna kao da će pući, ali pokušao je da uzvrati sekirom, da se izbori s rukama većim od ogijerskih koje su mu grabile prema vratu. Trolok vrisnu, primivši Aramov mač u grlo. Telesina pade preko Perina, bljujući krv, a Krpar se glatko iskrenu i probode sledećeg Troloka kroz stomak.