Dolazak Senke

Moiraina pređe preko sobe do Bain i Čijad. Dve Aijelke nakloniše se da bi mogla da im šapne šta hoće. Perin je čuo samo zujanje, i pitao se da li se ona to služi Jednom moći da bi ga sprečila da prisluškuje. Znala je koliko mu je sluh oštar. Kada joj je Bain nešto odgovorila, a on i dalje ništa nije čuo, uverio se u svoje mišljenje. Međutim, Aes Sedai ništa nije učinila u vezi s njegovim čulom mirisa, Aijelke pogledaše Randa dok su slušale Moirainu, i po njihovom mirisu reklo bi se da su odjednom bile na oprezu. Nisu se bojale, već pre kao da je Rand bio neka krupna zver koja bi mogla postati opasna ako se sa njom loše ophodi.

Aes Sedai se ponovo okrete Randu. „Mi ćemo sutra popričati. Ne možeš samo da čučiš ovde kao fazan što čeka lovce.“ S tim rečima, pođe ka vratima pre no što Rand stiže da odgovori. Lan pogleda Randa kao da nešto hoće da mu kaže, ali potom bez reči pođe za Moirainom.

„Rande?“ – reče Perin.

„Radimo ono što se mora.“ Rand nije ni digao pogled s providnog balčaka što ga je držao u rukama. „Svi radimo ono što moramo.“ Njegov miris beše ispunjen strahom.

Perin klimnu i pođe za Ruarkom iz sobe. Moiraina i Lan nigde se nisu videli. Tairenski zapovednik posmatrao je vrata s deset koraka daljine, pokušavajući da se pretvara kako je on tako odlučio, i da to ni u kakvoj vezi nije sa četiri Aijelke što ga gledaju. Perin shvati da su one druge dve Device i dalje u Randovim odajama. A onda ču glasove iz sobe.

„Idite“, umorno kaza Rand. „Samo spustite to i idite.“

„Ako možeš da ustaneš“, veselo mu odvrati Čijad, „onda hoćemo. Samo ustani.“

A onda se začu pljuskanje vode. „I ranije smo brinule o ranjenima“, umirujućim glasom reče mu Bain. „A ja sam prala svoju braću dok su bili mali.“

Ruark zatvori vrata, prigušivši ostatak razgovora.

„Vi se ne ponašate prema njemu kao Tairenci“, tiho kaza Perin. „Nema klanjanja i puzanja. Mislim da nijednog od vas nisam čuo da ga zove gospodar Zmaj.“

„Proročanstva mokrozemaca govore o Ponovorođenom Zmaju“, odgovori Ruark. „Naša govore o Onome Koji Dolazi Sa Zorom.“

„Mislio sam da je to jedno te isto. Inače, zašto ste došli u Kamen? Oganj me spalio, Ruarče, vi Aijeli ste Zmajev narod, baš kao što Proročanstva kažu. Skoro da si to priznao, iako nećeš otvoreno da kažeš.“

Ruark je zanemario poslednju rečenicu. „U vašim Zmajskim Proročanstvima pad Kamena i uzimanje Kalandora znak su da je Zmaj ponovo rođen. Naša proročanstva kažu da Kamen mora pasti pre no što se Onaj Koji Dolazi Sa Zorom pojavi da nas povede ka onome što je naše. Možda je to jedan te isti čovek, ali sumnjam da su čak i Mudre sigurne u to. Ako je Rand taj, onda to mora i dokazati.“

„Kako?“ – odlučno upita Perin.

„Ako je on taj, znaće, i učiniće to. A ako nije, onda će se naša potraga nastaviti.“

Perin načulji uši zbog nečeg u Aijelovom glasu što nije mogao da protumači. „A ako on nije čovek za kojim tragate? Šta onda, Ruarče?“

„Spavaj dobro i bezbedno, Perine.“ Ruarkove meke čizme bile su nečujne dok je hodao po crnom mermeru.

Tairenski zapovednik i dalje je gledao nekud pored Devica, i bazdio na strah. Nije mu pošlo za rukom da na licu prikrije bes i mržnju. Ako Aijeli odluče da Rand nije Onaj Koji Dolazi Sa Zorom... Perin pogleda Tairenčevo lice i pomisli šta bi bilo da Device nisu tu – da u Kamenu nema nijednog Aijela. A potom zadrhta. Moraće da se postara da Faila odluči da ode. Jedino mu je to preostalo. Ona mora odlučiti da ode, i to bez njega.

4

Strune

Tom Merilin posu upravo napisano peskom da bi upio višak mastila, a onda ga pažljivo sasu s hartije u jednu posudu i zatvori je. Nakon toga, poče da pretura po papirima raštrkanim u neurednim hrpama svuda po stolu – zbog šest lojanih sveća postojala je prilična opasnost od požara, ali bila mu je potrebna svetlost – i pronađe jedan zgužvani list umrljan mastilom. Pažljivo uporedi njegov sadržaj s onim što je sam napisao, a onda zadovoljnim pokretom pogladi svoje duge bele brkove i dopusti sebi da se nasmeši. I sam visoki lord Karleon pomislio bi da je to lično napisao.

Budi obrezna. Tvoj muž nešto sumnja.

Samo te reči, bez potpisa. E sad, kad bi nekako mogao da sredi da visoki lord Tedosijan pronađe to pismo negde gde bi ga njegova supruga, gospa Alteima, nepažljivo ostavila...

Začu se kucanje na njegovim vratima i on poskoči. U ovo doba noći niko mu ne dolazi u posetu.