Dolazak Senke

Kao i uvek kad bi se sreli, Lan i Ruark ukrstiše svoje ledenoplave poglede. Skoro da su varnice zaigrale. Lanova tamna kosa, na slepoočnicama prošarana sedim vlasima, bila je povezana uzicom od pletene kože. Lice kao da mu beše isklesano od kamena – sve u tvrdim ravnima i oštrim uglovima – a mač za pojasom kao da je činio sastavni deo tela. Perin nije bio siguran ko je od te dvojice smrtonosniji, ali bio je siguran da bi i miš umro od gladi ako bi se hranio razlikom.

Zaštitnikov pogled pođe ka Randu. „Mislio sam da si dovoljno odrastao da se briješ bez pomoći.“

Ruark se nasmeši. Beše to majušni smešak, ali prvi koji je Perin na njegovom licu video u Lanovom prisustvu. „Još je mlad. Naučiće.“

Lan ponovo pogleda u Aijela, a onda mu uzvrati osmeh – jednako majušan.

Moiraina ih obojicu prostreli pogledom. Zaputila se pravo preko ćilima. Izgledalo je da ne gleda kuda staje, ali koraci joj behu tako laki – odigla je suknje od poda da ih ne uprlja – da se pod njenim papučicama nijedna staklena krhotina nije slomila. Pogledom prelete po sobi. Perin beše siguran da je zapazila i najmanju sitnicu. Aes Sedai odmeri i njega, kratko ali pažljivo – on joj ne uzvrati pogled; premnogo je znala o njemu – pa se sruči na Randa kao neka tiha svilena lavina, ledena i nezaustavljiva.

Perin spusti ruku i skloni joj se s puta. Presavijena tkanina zalepila se za Randov bok. Držala ju je usirena krv. Od glave do pete krv na njemu počela je da se suši i da stvara crne mrlje. Stakleno iverje na njegovoj koži svetlucalo je pod svetiljkama. Moiraina vrhovima prstiju dodirnu tkaninu natopljenu krvlju, a onda spusti ruku kao da se predomislila. Perin se zapita kako Aes Sedai uopšte može da tako bezizražajno gleda Randa, ali njeno lice i dalje beše spokojno. Slabašno je mirisala na ružinu vodicu.

„Bar si živ.“ Glas joj beše melodičan, ali u tom trenutku bila je to ledena i gnevna melodija. „Kasnije ćeš mi ispričati šta se dogodilo. Pokušaj da dotakneš Istinski izvor.“

„Zašto?“ – umorno upita Rand. „Čak i da znam kako da Lečim, ne mogu Izlečiti samoga sebe. Niko to ne može. Bar toliko znam.“

Na jedan tren činilo se kao da će Moiraina planuti, ma koliko to bilo čudno, ali već sledećeg trenutka ponovo ju je obmotao spokoj tako dubok da ga jamačno ništa ne bi moglo narušiti. „Samo deo snage potrebne za Lečenje dolazi od Lekara. Moć može da zameni ono što Izlečeni daje. Bez nje, ceo sutrašnji dan provešćeš iscrpljen u krevetu, a možda i sledeći. Sad, povuci Moć, ako možeš, ali nista ne čini sa njom. Jednostavno je drži. Ako moraš, upotrebi ovo.“ Nije morala duboko da se nagne da bi dotakla Kalandor.

Rand izmače mač da ga ne bi dotakla. „Samo da je držim, kažeš.“ Kao da se skoro naglas nasmejao. „U redu.“ Ništa se nije desilo što bi Perin mogao da vidi, mada to i nije očekivao. Rand je samo sedeo kao preživeli učesnik neke izgubljene bitke i gledao Moirainu. Ona nije ni trepnula. Dvaput je obrisala prste o dlan, kao da nije ni svesna da to radi.

Posle nekog vremena Rand uzdahnu. „Ni Prazninu ne mogu da dosegnem. Ne mogu da se usredsredim.“ Brz osmeh ozari mu lice tako da skorela krv ispuca. „Ne znam zašto.“ Jedna debela crvena nit skliznu mu pored levog oka.

„Onda ću raditi kao što sam oduvek činila“, kaza Moiraina i obema rukama uhvati Randa za glavu, ne mareći za krv što joj je tekla preko prstiju.

Rand teturavo skoči na noge i zaurla, kao da mu je sav dah napustio pluća, i izvi kičmu tako snažno da je skoro istrgnuo glavu iz njenog hvata. Jedna ruka mu beše široko zabačena, prstiju raširenih i toliko iskrivljenih da se činilo kako će se polomiti, a druga tako čvrsto stisnuta oko balčaka Kalandora da su se mišići na njoj potpuno zgrčili. Tresao se kao zavesa nošena vihorom. Pahuljice skorene krvi popadaše s njega, a staklene krhotine zazveckaše po kovčegu i podu, izbačene iz posekotina i rana što su se zatvarale i isceljivale.

Perin zadrhta kao da je onaj vihor protutnjao kraj njega. I ranije je video Lečenje – veće, jače i gore od ovoga ovde – ali nikad nije mogao da bude spokojan dok gleda ili zna da se Moć koristi, čak ni u ovakve svrhe. Priče koje su trgovački stražari i vozari pričali o Aes Sedai urezale su mu se u glavu davno pre no što je sreo Moirainu. Naravno, samo se Lan ponašao kao da se ništa naročito ne događa. Lan i Moiraina.

Sve završilo bezmalo u trenu. Moiraina skloni ruke, a Rand se skljoka i uhvati za krevet da se ne bi sručio na pod. Teško je bilo reći da li se snažnije držao kreveta ili Kalandora. Kada Moiraina pokuša da uzme mač i vrati ga na kitnjasti stalak kraj zida, on joj ga odlučno, pa čak i grubo otrže.

Ona na tren stisnu usne, ali samo skide smotuljak tkanine s njegovog boka i njime počisti mrlje oko njega. Stara rana ponovo je postala nedovoljno zarasli ožiljak. Ostale povrede jednostavno su nestale. Uglavnom skorela krv kojom je i dalje bio prekriven kao da nije ni bila njegova.

Moiraina se namršti. „I dalje nije prijemčiva“, promrmlja ona, napola se obraćajući sama sebi. „Neće da se u potpunosti isceli.“