Dolazak Senke

„Ova će me rana ubiti, zar ne?“ – tiho upita Rand, a onda stade da navodi reči Proročanstva: Njegova krv na stenama Šajol Gula spraće Senku i biti žrtva prineta za spasenje čovečanstva.

„Previše čitaš“, odreza ona, „a premalo toga razumeš.“

„Jesi li ti nešto bolje shvatila? Ako je tako, onda mi reci.“

„On samo pokušava da pronađe svoj put“, iznenada se oglasi Lan. „Nema tog čoveka što voli da naslepo trči, kada zna da je provalija negde pred njim.“

Perin se iznenađeno trže. Lan skoro nikada nije protivurečio Moiraini, bar ne pred drugima. Međutim, on i Rand su proveli mnogo vremena zajedno vežbajući mačevanje.

Moirainine tamne oči blesnuše na Lanove reči, ali ona samo kaza: „On mora da legne. Hoćeš li zatražiti da se donese voda za kupanje i da se pripremi druga odaja za spavanje? Ova mora temeljno da se očisti – a i dušek mora da se promeni.“ Lan klimnu, a onda na trenutak proturi glavu u predvorje i stade nešto tiho da govori.

„Spavaću ovde, Moiraina.“ Rand pusti krevet i s mukom se ispravi, zarivši Kalandor u ćilim posut staklom i položivši obe ruke na balčak. Nije bilo preterano primetno da se pomalo oslanja na mač. „Više neću da bežim. Čak ni iz kreveta.“

„Tai’šar Maneteren“, promrmlja Lan.

Ovog puta čak je i Ruark delovao iznenađeno, ali Moiraina ničim ne pokaza da je čula pohvalu koju je Zaštitnik uputio Randu. Samo je posmatrala Randa. Lice joj beše spokojno, ali pogled smrknut. Rand se zagonetno smešio, kao da se pita šta li će ona sledeće učiniti.

Perin se odmače ka vratima. Radije bi bio negde drugde ako ima izgleda da dođe do sučeljavanja volja između Randa i Aes Sedai. Lan izgleda nije mario šta će se desiti. Međutim, zahvaljujući njegovom držanju – bilo je teško reći šta zapravo misli. Iako mu je kičma bila potpuno prava, činilo se kao da lenstvuje. Može biti da mu je nasmrt dosadno, ili da je spreman da smesta isuče mač. Ruark je bio u prilično sličnom stavu, mada se i on obazirao ka vratima.

„Ne miči se!“ Moiraina nije skrenula pogled s Randa, a prst joj beše uperen negde između Perina i Ruarka, ali Perin se svejedno ukopa na mestu. Ruark sleže ramenima i prekrsti ruke.

„Tvrdoglavog li stvorenja“, promrmlja Moiraina. Ovog puta, to je bilo upućeno Randu. „U redu. Ako hoćeš da stojiš dok ne padneš, onda bi to vreme mogao da iskoristiš i da mi ispričaš šta se dogodilo. Ja ne mogu da te podučavam, ali ako mi ispričaš šta se desilo možda ću moći da shvatim u čemu si pogrešio. Mali su izgledi za to, ali možda će mi poći za rukom.“ A onda joj glas postade još oštriji. „Moraš naučiti da vladaš time, i to ne samo zbog ovakvih stvari. Moć će te ubiti ako ne ovladaš njome. Toga si svestan. Bezbroj puta sam ti to ponovila. Moraš sam sebe naučiti. Moraš u sebi otkriti kako da se izboriš s time.“

„Ništa nisam učinio – sem što sam preživeo“, odvrati joj on suvim glasom. Moiraina otvori usta, ali on nastavi: „Misliš li da sam mogao nesvesno da usmeravam? Nisam to učinio u snu. Sve se ovo odigralo na javi.“ Rand se zatetura, ali se podboči mačem.

„Čak ni ti nisi u stanju da u snu usmeravaš bilo šta sem Duha“, hladno odvrati Moiraina, „a ovo nije učinjeno Duhom. Nameravala sam da te pitam šta se jeste

dogodilo.“

Perin se naježi dok je Rand pričao svoju priču. Ona sekira bila je i preveliko zlo, ali bar je bila čvrsta i stvarna. Da tvoji odrazi iskoče iz ogledala oko tebe i napadnu te... Perin se nesvesno promeškolji, pokušavajući da se izmakne od staklenih krhotina.

Ubrzo pošto je počeo da govori, Rand se krišom obazre na kovčeg iza sebe, kao da ne želi da to iko primeti. Trenutak kasnije, krhotine posrebrenog stakla što su bile posute po poklopcu kovčega promeškoljiše se i skliznuše na ćilim, kao da ih je počistila neka nevidljiva metla. Rand i Moiraina se pogledaše, a onda on polako sede i nastavi. Perin nije bio siguran ko je od njih dvoje počistio poklopac. U Randovoj priči nije bilo ni pomena o Berelajn.

„Mora da je to bio neko od Izgubljenih“, kaza naposletku Rand. „Možda Samael. Rekla si da je on u Ilijanu. Sem ako neko od njih nije i ovde, u Tiru. Da li bi Samael iz Ilijana mogao da dosegne Kamen?“

„Ne. Čak ni kad bi on u svojim rukama držao Kalandor“, odgovori mu Moiraina. „Postoje neke granice. Samael je samo čovek, a ne Mračni.“ Samo čovek? Perin je mislio da to i nije najbolji opis. Čovek u stanju da usmerava, ali koji nekako nije poludeo. Ili bar ne još – koliko se zna.