Kruna mačeva

„Neki muškarci setili su se da su videli Halimu“, kiselo dodade Faolajn, samo nakratko savivši kolena, „ali osim toga, teško da se sećaju jesu li ikako otišli na spavanje.“ Mnoge žene nisu trpele Delaninu pisarku, ali Faolajnino okruglo lice smračilo se više nego obično dok je izgovarala sledeću rečenicu: „Srele smo Tajanu dok smo se muvale uokolo. Rekla nam je da smesta idemo u krevet.“ Ona se nesvesno poigravala plavim resama svoga šala. Novouzdignute Aes Sedai uvek nose svoje šalove mnogo češće nego što je neophodno, tako je rekla Sijuan.

Podarivši im osmeh za koji se nadala da izgleda kao znak dobrodošlice, Egvena zauze mesto iza malog stola. Pažljivo; stolica se ipak na trenutak zaklatila, dok nije posegnula i ispravila jednu nogu. Ivica presavijenog pergamenta virila je ispod kamene mastionice. Ruka joj posegnu za njima, ali ona je primiri. Premalo sestara je uviđalo potrebu za učtivošću. Ona neće biti jedna od njih. Osim toga, ove su dve imale izvesna prava na nju.

„Žao mi je zbog vaših neprijatnosti, kćeri.“ Uzdignute u Aes Sedai njenom naredbom, kada je postavljena za Amirlin, suočavale su se s istim predrasudama kao i ona, ali bez dodatne zaštite ešarpe Amirlin, koliko god da je zaštita koju je pružala bila mala. Većina sestara ponašala se kao da su još uvek samo Prihvaćene. Šta se događalo u ađasima retko je bilo poznato van njih, ali širile su se priče da su zaista morale da mole za prijem i da su dobile staratelje koji su pazili na njihovo ponašanje. Niko nikada nije čuo za tako nešto, ali svi su to prihvatili zdravo za gotovo. Nije im učinila uslugu. Međutim, to je samo bila još jedna neophodnost. „Porazgovaraću s Tajanom.“ To će možda pomoći. Na dan, ili na sat.

„Hvala ti, majko“, reče Teodrin, „ali nema potrebe da se uznemiravaš.“ Pa ipak, i ona je, oklevajući, dotakla svoj šal. „Tajana je želela da zna zašto smo budne u ta doba“, dodade potom, „ali nismo joj rekle.“

„Nije bilo potrebe za tajnovitošću, kćeri.“ Mada je bila šteta što nisu našle očevice. Mogedijenino spasavanje ostaće napola primećena senka. A to je uvek najužasnija vrsta. Bacila je pogled na ćošak pergamenta, izgarajući od želje da ga pročita. Možda je Sijuan nešto otkrila. „Hvala obema.“ Teodrin je prepoznala otpuštanje i pošla, ali se zaustavila kada je videla da se Faolajn ne miče.

„Želela bih da sam već držala Palicu zakletvi“, obrati se Faolajn Egveni potresenim glasom, „tako bi znala da govorim istinu.“

„Nemoj sad da gnjaviš Amirlin“, započe Teodrin, a zatim sklopi ruke i usredsredi se na Egvenu. Na licu joj se očitavalo strpljenje pomešano s nekim drugim osećanjem. Očito između njih dve jača u Moći, uvek je preuzimala vođstvo, a opet, ovoga puta je bila spremna da se povuče u stranu. Egvena se pitala šta pokušava da postigne.

„Palica zakletvi ne pravi od žene Aes Sedai, kćeri.“ Šta god da su neki verovali. „Govori mi istinu, i ja ću ti uvek verovati.“

„Ne dopadaš mi se.“ Faolajnine guste crne kovrdže zatresoše se dok je pokretom glave naglašavala reči. „To sigurno znaš. Verovatno misliš da sam bila zlobna kada si bila polaznica, kada si se vratila u Belu kulu posle bekstva, ali ja još uvek verujem da nisi dobila ni polovinu zaslužene kazne. Možda će ti ovo što priznajem pomoći da znaš kako govorim istinu. Nemoj misliti da mi nemamo izbora, čak i sada. Romanda je ponudila da nas uzme pod svoju zaštitu, a isto je uradila i Lelejna. Rekle su da će se potruditi da nas ispitaju i uzdignu po propisima, čim se vratimo u Kulu.“ Lice joj je izgledalo sve gnevnije, pa Teodrin zakoluta očima i upade:

„Majko, ono što Faolajn pokušava da ti kaže, obilazeći oko dere pa na mala vrata, jeste da se mi nismo opredelile da se vežemo za tebe zato što nismo imale izbora. Niti iz zahvalnosti za šalove.“ Napućila je usne, jasno pokazujući da način na koji ih je Egvena uzdigla u Aes Sedai baš i nije poklon koji bi pridobio neku zahvalnost.

„Zašto onda?“ Dok je postavljala pitanje, Egvena se naslonila. Stolica se zaljulja, ali se održa.

Faolajn ulete pre nego što je Teodrin mogla da otvori usta. „Zato što si Amirlin Tron.“ Još uvek je zvučala ljutito. „Mi možemo da vidimo šta se dešava. Neke od sestara misle da si Šerijamina marioneta, ali većina veruje da ti Romanda ili Lelejna govore kuda i kako da zakoračiš. To nije u redu.“ Lice joj se zgrčilo od namrgođenosti. „Ja sam napustila Kulu jer ono što je Elaida uradila nije bilo u redu. One su te uzdigle u Amirlin. Onda sam tvoja. Ako i ne želiš. Ako možeš da mi veruješ bez Palice zakletvi. Moraš mi verovati.“ „A ti, Teodrin?“ Egvena je brzo govorila, pažljivo nameštajući izraz lica. Znati šta sestre misle bilo je dovoljno loše; čuti to ponovo bilo je... bolno.