Kruna mačeva

Izlazak je tekao nesmetano. Kola se zakotrljaše s Dumajskih kladenaca u Kairhijen; na čelu su sedele sestre, slične ledenim statuama koje se njišu. Njihovi Zaštitnici trupkali su pored, s rukama na balčacima, pogleda koji se nije zadržavao na jednoj tački; bilo je očito da smatraju kako njihovim Aes Sedai treba jednaka zaštita od onih koji su već bili na brdu, koliko i od nekoga ko bi se mogao pojaviti. Mudre stupahu terajući svoje zaduženje; nekoliko njih je koristilo prutove kojima su bockale Aes Sedai da idu u željenom pravcu, mada su se sestre svojski pretvarale da tu nema ni Mudrih ni njihovih prutova. Naiđoše i Šaido gai’šaini, trčkajući po četvoro u redu, pod nadzorom jedne jedine Device; ona mahnu ka mestu po strani pre nego što ode da se pridruži ostalim Far Dareis Mai, a gai’šaini u redovima kleknuše na pokazano im mesto, nagi poput očerupanih kokoši, a ponosni poput orlova. Pratili su ih preostali Zaštitnici pod stražom, zračeći zajedničkim besom koji je Perin iznad svega mogao da namiriše, a sledio je Ruark sa ostatkom sisvai’amana i Devicama, pa još četiri Aša’mana, svaki vodeći i konja prve četvorice, praćeni Nurelom i njegovim Krilatim stražarima, s kopljima crvenih vrhova.

Majenci su se puvali što su u zaštitnici, smejući se i dobacujući Kairhijenjanima šta bi sve uradili Šaidoima da su se vratili, iako, u stvari oni nisu bili poslednji. Poslednji je na Kiruninom škopcu izašao Rand, s Min na njenoj ždrebici. Sorilea i Amis trčkarale su s jedne strane visokog vranca, Nandera i pet-šest Devica s druge, a Dašiva je odmah iza njih vodio mirnu riđu ždrebicu. Prolaz zatreperi i nestade, a Dašiva trepnu gledajući mesto gde se našao, a zatim trapavo zajaha ždrebicu. Izgledalo je da razgovara sam sa sobom, ali to je verovatno bilo zato što se sapleo o sopstveni mač i skoro pao. Nije valjda već bio lud.

Vojska je prekrila brdo, spremna za napad koji očito nije dolazio. Mala vojska, samo nekoliko hiljada, mada bi nekada bila smatrana dovoljno velikom, pre nego što su Aijeli nahrupili preko Zmajevog zida. Lagano usmerivši konja prema Perinu, Rand je osmatrao okolinu. Dve Mudre pratile su ga u stopu, tiho razgovarajući i posmatrajući ga; za njima su išle Nandera i Device, posmatrajući sve ostalo. Da je Rand bio vuk, Perin bi rekao da njuši vazduh. Nosio je Zmajevo žezlo prebačeno preko jabuke sedla – dve stope dugo koplje ukrašeno zeleno-belim perjanicama i izrezbarenim zmajevima – i povremeno ga je odmeravao u ruci, kao da se podseća da je tu.

Kad je dojezdio do njega, Rand se zabulji u Perina jednako usredsređeno kao i kad je proučavao okolinu. „Tebi verujem", konačno je izgovorio klimnuvši glavom. Min se promeškolji u sedlu, a on dodade : „I tebi, Min, naravno. A i tebi, Loijale.“ Ogijer, koji se nesigurno prebacivao s noge na nogu, oklevajući pogleda u Perina. Rand pogleda u okolna brda. Aijele i Aša’mane i ostale. „Samo nekolikima mogu verovati", prošaputa umorno. Miris mu je bio zbrkan, kao da je poticao od najmanje dva čoveka – ljutnja i strah, odlučnost i očaj. A kroz sve to provlačila se iscrpljenost.

Ostani razuman, požele Perin da mu dovikne. Drži se.

Međutim, osećaj krivice vezao mu je jezik. Jer on je to želeo da kaže Ponovorođenom Zmaju, a ne svom prijatelju iz detinjstva. On je želeo da mu prijatelj ostane razuman; Ponovorođeni Zmaj morao je da ostane razuman.

„Moj gospodaru Zmaju", iznenada se oglasi jedan od Aša’mana. Izgledao je jedva malo veći od dečaka, tamnih očiju krupnih kao u devojčice, bez mača ili kule na svom okovratniku, ali ponosnog držanja. Narišma. Perin je čuo da ga tako zovu. „Na jugozapadu."

Jedno obličje potrčalo je iz žbunja oko milju odatle – žena sa suknjama prikačenim na bokove. Perinu beše jasno da je Aijelka. Mudra, pomisli, mada nije bilo stvarno moguće to odmah zaključiti. Prosto je bio siguran. Kad ju je ugledao, sva mu se napetost vratila. Neko na vidiku, baš tu gde su izašli iz Prolaza, nije mogao da bude dobra vest. Šaidoi su ponovo uznemiravali Kairhijen kada je krenuo za Random, ali za Aijele Mudra je bila Mudra, bez obzira iz kog je klana. One su mogle da se posećuju, da kao dobre susetke piju čaj dok se njihovi klanovi međusobno ubijaju. Dva Aijela u borbi na smrt prekinuće i razdvojiti se da bi Mudra mogla da prođe između njih. Možda je jučerašnji dan to promenio, a možda i nije. Slabašno uzdahnu. Ni u najboljem slučaju ona nije bila dobra vest.

Izgledalo je kao da su svi na brdu osećali isto. Svuda se videlo komešanje, koplja se podigoše, strele prinese lukovima. Kairhijenjani i Majenci su se vrpoljili u sedlima, a Aram isuka mač, očiju sjajnih od iščekivanja. Loijal se osloni na svoju dugačku sekiru i sažaljivo pređe prstom po ivici oštrice. Sočivo je imalo oblik obične sekire za drva, ali ukrašeno pozlaćenim lišćem i spiralama. Pozlata je bila iskrzana nedavnom upotrebom. Ako ponovo bude morao da je upotrebi, on će to i učiniti, ali jednako nevoljno koliko i Perin svoju, a uglavnom i iz istih razloga.