Kruna mačeva

Međutim, to je Perinu imalo smisla, onom delu njega koji je mogao da ne misli na Failu. Kolaver verovatno nikada nije obratila dovoljno pažnje na divljake da bi shvatila da Mudre imaju značajniju ulogu nego da privijaju bilje, ali bi želela svakog Aijela što dalje od Kairhijena. Pitanje je bilo, u ovim okolnostima, da li ju je neko od poglavara slušao. Ali Rand nije postavio očigledno pitanje.

„Šta se još dešavalo u gradu? Sve što si čula, Firejn. Možda nešto što može izgledati važno samo mokrozemcima."

Ona s prezirom zatrese svojom crvenom grivom. „Mokrozemci su kao peščane mušice, Kar’a’karne: ko zna šta je njima važno? Čudne se stvari ponekad dešavaju u gradu, tako sam čula, kao i među šatorima. Ljudi ponekad vide stvari koje ne mogu biti, a ponekad ono što ne može biti bude. Muškarci, žene i deca su umrli.“ Perin se naježi: znao je da misli na ono što je Rand nazivao „mehuri zla"; dizali su se sa zatvora Mračnog kao pena na smrdljivoj močvari, lebdeći oko Šare dok ne puknu. Perin se jednom našao uhvaćen u jednom; nikada više nije želeo da ih vidi... „A ako misliš šta mokrozemci rade", nastavila je, „ko ima vremena da posmatra peščane mušice? Ako ne ujedaju. To me podseti na nešto. Ja to ne mogu da razumem, ali možda ćeš ti moći. Ove peščane mušice ujedaće pre ili kasnije."

„Koje mušice? Mokrozemci? O čemu ti pričaš?"

Firejn nije imala Sorileino umeće ravnodušnog pogleda, ali nijedna Mudra koju je Perin ikad susreo nije trpela nestrpljenje drugih. Pa makar to bio poglavar poglavara. Isturivši bradu, prikupila je šal pre nego što je odgovorila: „Pre tri dana, drvoubice Karalin Damodred i Toram Rijatin su se približili gradu. Izdali su proglas da je Kolaver Saigan uzurpator, ali sede u svom logoru južno od grada i ništa ne rade osim što povremeno pošalju nekoliko ljudi u grad. Van njihovog logora stotine njih bi pobegli od jednog algai’d’sisvaia ili čak od gai’šaina. Čovek po imenu Darlin Sisnera i drugi Tairenci stigli su juče brodom pod grad i pridružili im se. Od tada žderu i piju, kao da nešto slave. Vojska drvoubica okupljena je u gradu, po naređenju Kolaver Saigan, a opet, oni više paze naše šatore nego druge mokrozemce ili sam grad. Gledaju i ništa ne rade. Možda ti znaš zašto je sve ovo, Kar’a’karne, ali ja ne znam, a ne znaju ni Bair, ni Megana, niti iko drugi u šatorima."

Gospa Karalin i gospodar Toram vodili su Kairhijenjane koji su odbijali da priznaju da su Rand i Aijeli osvojili Kairhijen, baš kao što je visoki lord Darlin vodio sličnu grupu u Tiru. Nijedna pobuna nije postigla mnogo; Karalin i Toram sedeli su mesečima u podnožju Kičme sveta, šaljući pretnje i zahteve, a Darlin je radio isto u Hadon Mirku. Ali to se, izgleda, promenilo. Perin shvati da lagano prelazi palcem po ivici sečiva svoje sekire. Aijeli su bili u opasnosti da se ospu, a Randovi neprijatelji su se okupljali. Još je samo trebalo da se pojavi neko od Izgubljenih. I Sevana sa Šaidoima. To bi bio šlag na torti. A opet, ništa od toga nije imalo značaja, kao nije li neko sreo noćne more koje hodaju po danu. Faila je morala da bude bezbedna; obavezno.

„Bolje posmatrati nego se boriti", zamišljeno promrmlja Rand, ponovo osluškujući nešto nevidljivo.

Perin se svim srcem slagao s Random – skoro sve je bilo bolje od borbe – ali Aijeli nisu imali isto viđenje, ne kad su u pitanju neprijatelji. Od Ruarka do Sorilee, preko Firejn do Nandere i Sulin, blenuli su kao da im je Rand saopštio kako je bolje piti pesak nego vodu.

Firejn se toliko ispravila da je skoro stajala na prstima. Bila je niska za Aijelku, nije Randu bila ni do ramena, ali činilo se kako pokušava da ga gleda pravo u oči. „Ima nešto više od deset hiljada u logoru mokrozemaca", reče s neodobravanjem, „i nešto manje u gradu. S njima možemo lako. Čak i Indirijan pamti da si naredio da se nijedan mokrozemac ne ubija, osim u samoodbrani, ali izazvaće teškoće ako ostanu sami. A ne pomaže ni što su Aes Sedai u gradu. Ko zna šta one..."

„Aes Sedai?“ Randov glas je bio leden, a zglobovi su mu pobeleli od stiskanja Zmajevog žezla. „Koliko ih je?“ Zbog mirisa koji se širio od Randa, Perin oseti kako mu se nabire koža na potiljku; odjednom je mogao da oseti Aes Sedai zarobljenice koje su ih posmatrale, i Bera i Kiruna i ostale.

Sorilea izgubi svako interesovanje za Kirunu. Ruke joj poleteše ka bokovima, a usne joj se stisnuše. „Zašto mi to nisi rekla?"