Kruna mačeva

Kao da ju je pomisao na uhode učinila osetljivijom, postala je svesna da je posmatraju nevidljive oči. Taj je osećaj bio sveprisutan u Tel’aran’riodu, a čak ni Mudre nisu znale zbog čega, ali iako je izgledalo da su skrivene oči uvek tu, moglo se desiti da ima i stvarnih posmatrača. Ovoga puta nije mislila na Romandu niti na Lelejnu.

Prelazeći rukom preko stuba, polako ga je obišla, posmatrajući šumu od crvenog kamena koja je nestajala dublje u senkama. Svetlo koje ju je okruživalo nije bilo stvarno; svako bi, stojeći u tim senkama, video isto svetlo oko sebe, dok bi senke sakrivale nju. Ljudi su se pojavljivali, muškarci i žene, treperavi odrazi koji nisu trajali duže od nekoliko otkucaja srca. Nju nisu zanimali oni koji su dodirivali Svet snova dok su spavali; to je svako mogao slučajno da uradi, ali na svoju sreću samo na tren, vrlo retko dovoljno dugo da bi se suočio sa ikakvom opasnošću. Crni ađah je takođe posedovao ter’angreale snevanja, ukradene iz Kule. Još je gore što je Mogedijen poznavala Tel’aran’riod jednako dobro kao bilo ko od šetača kroz snove. Možda i bolje. Mogla je da upravlja ovim mestom i bilo kime ko se tu zatekne s istom lakoćom s kojom bi savila ruku.

Za trenutak Egvena poželi da je uhodila Mogedijenine snove dok je ova bila zarobljena, samo jednom, samo da bi mogla da ih prepozna. Ali čak i da prepozna njene snove, ne bi mogla da otkrije gde se ova sada nalazi. A postojala je i mogućnost da bude uvučena u njih protiv svoje volje. Ona je sigurno dovoljno prezirala Mogedijen, a Izgubljeni su verovatno nju bezgranično mrzeli. Ono što se tamo dešavalo nije bilo stvarno, čak ni onoliko stvarno koliko u Tel’aran’riodu, ali sećala bi se toga kao da se stvarno zbilo. Noć u Mogedijeninoj milosti bila bi noćna mora koju bi ostatak života proživljavala od početka, svaki put kada legne da spava. A možda i kada je budna.

Još jedno strujanje. Šta je to? Visoka, kraljevski lepa žena s kapicom pokrivenom biserima i haljinom sa čipkom do vrata izađe iz senki i nestade. Tairenka koja sanja, Visoka gospa ili neka koja sanja da je to. Na javi je možda obična i zdepasta, seljanka ili trgovkinja.

Bilo bi bolje da umesto Mogedijen uhodi Logana. I dalje ne bi znala gde se nalazi, ali možda bi imala neku predstavu o njegovim planovima. Naravno, biti uvučena u njegove snove može da bude neprijatno kao i da uleti u Mogedijenine. On je mrzeo sve Aes Sedai. Organizovanje njegovog bega bilo je jedna od onih neophodnosti; samo se nadala da cena neće biti previsoka. Zaboravi na Logana. Mogedijen je bila opasnost, Mogedijen koja može da krene za njom, čak i ovde, pogotovo ovde, Mogedijen koja...

Odjednom postade svesna koliko joj je teško da se kreće i ispusti nejasan grleni zvuk nalik stenjanju. Predivna haljina postala je potpuni oklop s verižnjačom, nalik na one koje je nosila teška konjica Gareta Brina. Kalpak podignutog vizira pokrivao joj je glavu, ukrašen grbom s Plamenom Tar Valona, sudeći po onome što je mogla da opipa. To joj je išlo na živce. Ona je odavno prevazišla ovoliki nedostatak obuzdavanja.

Odlučno zameni oklop odećom koju je i ranije nosila za viđenja s Mudrima. Bilo je dovoljno da je zamisli. Puna suknja od tamne vune i široka, bela algode bluza, kakve je nosila dok je učila kod njih, uz šal s resama, toliko zelen da je gotovo izgledao crn, i presavijenom maramom koja joj je pridržavala kosu. Naravno, nije napravila njihov nakit, tu gomilu ogrlica i narukvica. Smejale bi joj se da to pokuša. Žena je svoju zbirku skupljala godinama a ne za treptaj sna.

„Logan je na putu za Crnu kulu“, izgovorila je naglas; iskreno se nadala da jeste; tamo će barem pripaziti na njega, ili se bar tako nadala, a ako ga ponovo uhvate i smire, Rand neće moći da krivi nijednu sestru koja sledi nju, „a Mogedijen nema načina da zna gde se nalazim“. Pokušala je da ovo zvuči uverljivo.

„A zašto bi se ti bojala Senodušnih?“, upita glas iza nje, a Egvena pokuša da se popne uz vazduh. Pošto je ovo bio Telaran’riod, a ona šetač kroz snove, našla se iznad pločica, na visini iznad njene sopstvene, pre nego što je uspela samu sebe da obuzda. O da, pomisli dok je lebdela, ja sam odavno prevazišla ovakve početničke greške.

Ako ovako nastavi, sledeće će biti da poskoči kada joj Čeza poželi dobro jutro.

Nadajući se da nije previše pocrvenela, naterala je sebe da se lagano spusti; možda je uspela da očuva nešto dostojanstva.

Možda, iako je Bairino lice bilo naborano više nego obično od keženja pri čemu su joj usne skoro doticale uši. Za razliku od druge dve žene s njom, ona nije mogla da usmerava, ali to nije imalo nikakve veze sa šetanjem kroz snove. U tome je bila vešta koliko i ostale, čak i više u pojedinim oblastima. Amis se isto smešila, iako ne tako napadno, ali je zato sunčanokosa Melaina zabacila glavu i urlala od smeha.

„Nikada nisam videla nikoga...“, jedva uspe da izusti Melaina. „Kao zec.“ Ona odskoči i podiže se u vazduh za ceo hvat.