Kruna mačeva

„Postoji nešto što deca rade“, posle nekog vremena pažljivo progovori Melaina. Njena trudnoća se još nije ocrtavala, ali već je imala taj unutrašnji sjaj, zbog kog je bila još lepša nego inače, i unutrašnji, nepokolebljivi mir. „Sva deca žele da guraju koplja i sva žele da budu poglavari klana, ali na kraju shvate da poglavari retko sami plešu s kopljima. Zato naprave lutku i stave je na uzvišicu.“ Jedan deo poda iznenada se podiže; to više nisu bile kamene ploče nego litica od suncem zapečenog smeđeg kamena. Na vrhu je stajalo nešto što je oblikom podsećalo na čoveka, napravljeno od izuvijanih grančica i krpica. „Ovo je poglavar koji im naređuje da plešu s kopljima, s vrha brda odakle može da vidi bitku. Ali deca trče kuda žele, a njihov poglavar je samo lutka napravljena od grančica i dronjaka.“ Vetar oduva parčiće tkanine istaknuvši prazninu samog oblika, a onda su litica i lutka nestale.

Egvena duboko udahnu. Naravno. Ona je platila za svoju laž prema đi’e’tohu, po sopstvenom izboru, a to je značilo da je sve bilo kao da laž nikada i nije izgovorena. Trebalo je bolje da zna. Ali udarile su u samo srce njenog položaja, kao da su provele nedelje u logoru Aes Sedai. Bair je proučavala pod, ne želeći da bude svedokom njenog srama. Amis je sedela s bradom na dlanu pokušavajući oštrim plavim pogledom da joj dopre do srca.

„Neke me vide tako.“ Još jedan dubok uzdah, a onda izbaci istinu. „Sve osim šaćice to rade. Za sada. Ali kad budemo završile našu bitku, znaće da ja jesam njihov poglavar i da moraju da trče kako im ja kažem.“

„Vrati nam se“, reče Bair. „Ti imaš previše časti za te žene. Sorilea već ima bar desetak mladića koje je izabrala da ih osmotriš u šatorima za znojenje. Ona zbilja čezne da vidi kako praviš svadbeni venac.“

„Nadam se da će biti tu kad se budem udavala, Bair“ – za Gavina, nadala se; da će ga vezati za sebe znala je po tumačenju sna, ali samo nada i sigurnost u ljubav govorili su joj da će se udati – „nadam se da ćete sve vi biti, ali ja sam napravila svoj izbor.“

Bair bi nastavila da se raspravlja, kao i Melaina, ali Amis podiže ruku i one umuknuše iako nisu bile zadovoljne. „Ima mnogo đija u njenoj odluci. Ona će neprijatelje pokoriti svojoj volji umesto da pobegne od njih. Želim ti uspešan ples, Egvena al’Ver.“ Ona je nekada bila Devica koplja i još uvek je često razmišljala kao one. „Sedi. Sedi.“

„Njena čast je njena čast“, upade Bair mršteći se na Amis, „ali ja imam drugo pitanje.“ Oči su joj bile gotovo vodenasto plave, ali kada ih je okrenula ka Egveni, pogled joj je bio oštar kao bilo koji Amisin. „Hoćeš li dovesti te Aes Sedai da kleknu pred Kar’a’karnom?“

Iznenađena, Egvena se, umesto da sedne, gotovo srušila na stopu od poda. Međutim, nije oklevala s odgovorom. „Ne mogu to da uradim, Bair. A čak i da mogu, ne bih. Naša odanost je odanost Kuli, Aes Sedai kao celini, to je čak i iznad zemalja u kojima smo rođene.“ To je bila istina, ili je trebalo da bude, mada se pitala kako se ta tvrdnja u njihovim umovima nosila s njenom pobunom i pobunom ostalih. „Aes Sedai ne zaklinju se na odanost ni svojoj Amirlin, a još manje nekom muškarcu. To bi bilo kao da jedna od vas klekne pred poglavarom klana.“ Ona napravi primer kao što je to Melaina učinila, usredsredivši se na njegovu stvarnost; Tel’aran’riod je mogao neprekidno da se menja, ako znate kako. Ispod Kalandora tri Mudre baciše se na kolena pred poglavarom klana. Čovek je vrlo podsećao na Ruarka, a žene na tri pred njom. Zadržala ga je samo za tren, ali Bair baci pogled i glasno šmrknu. Ta predstava je bila besmislena.

„Ne upoređuj te žene s nama.“ Melainine zelene oči svetlucale su svojom starom oštrinom, glas joj je bio oštar kao britva.

Egvena se ugrize za jezik. Mudre su izgleda prezirale Aes Sedai, sve osim nje, ili bolje rečeno oholo su se odnosile prema njima. Ona pomisli da bi mogle čak i da se uvrede zbog proročanstava koja su ih vezivala za Aes Sedai.

Pre nego što je bila pozvana od Dvorane da bi bila uzdignuta u Amirlin, Šerijam i njen krug prijateljica redovno se ovde sretao s ove tri, ali to je prekinuto koliko zbog odbijanja Mudrih da sakriju svoj prezir, toliko i zato što je Egvena bila pozvana. U Telaran’riodu sukob s nekim ko bolje poznaje mesto može biti užasno ponižavajući. Čak su i prema Egveni sada zauzimale određeno rastojanje i bilo je stvari o kojima su odbijale da razgovaraju, kao što je ono što su znale o Randovim planovima. Ranije, ona je bila jedna od njih, učenica u šetnji kroz snove; kasnije, bila je Aes Sedai, čak i pre nego što su saznale ono što im je upravo saopštila.

„Egvena al’Ver će uraditi kako mora“, reče Amis. Melaina je dobro odmeri i poče napadno da namešta šal, zaljuljavši nekoliko ogrlica od slonovače i zlata da zazveče, ali ne progovori. Amis je još više pokazala da je vođa. Jedina Mudra koju je Egvena ikada videla da može naterati ostale Mudre da joj se tako brzo pokore bila je Sorilea.