Kruna mačeva

Bair zamisli čaj pred sobom, kao da su u šatorima, zlatni čajnik ukrašen lavovima iz jedne zemlje, srebrni poslužavnik po ivici ukrašen filigranskim kanapom iz druge, majušne zelene šolje od nežnog porcelana Morskog naroda. Čaj je imao ukus pravog, naravno, mogla je da ga oseti kako joj silazi u stomak. I pored naznake nekih slatkih bobica ili biljaka koje nije prepoznavala, bio je suviše gorak za Egvenin ukus. Ona zamisli malo meda u njemu i ponovo otpi. Suviše sladak Trunčica manje meda. Sad je imao pravi ukus. To je bilo nešto što nije moglo da se uradi s Moći. Egvena je sumnjala da je iko bio tako vešt da bi izatkao niti saidara dovoljno tanke da bi se med uklonio iz čaja.

Za trenutak je sedela zagledana u svoju šolju čaja, razmišljajući o medu i čaju i tankim nitima saidara, ali nije zato ćutala. Mudre su želele da upravljaju Random ništa manje nego Elaida ili Romanda ili Lelejna ili, najverovatnije, bilo koja druga Aes Sedai. Naravno, one su samo želele da usmere Kar’a’karna na put koji je bio najbolji za Aijele, a opet, ove sestre želele su da okrenu Ponovorođenog Zmaja ka onome što je najbolje za svet, onako kako su one to videle. Nije ni sebe poštedela. Pomoći Randu, sprečiti ga da se nepopravljivo zameri Aes Sedai, takođe je značilo voditi ga. Samo, ja sam u pravu, podsetila je samu sebe.

Šta god da uradim, to je za njegovo dobro koliko i za sve druge. Niko od ostalih nikada ne misli o tome štaje dobro za njega. Ali najbolje je da zapamti da su ove žene nešto više nego naprosto njene prijateljice i sledbenice Kar’a’karna. Niko nikad nije bio samo naprosto nešto, to je učila.

„Ne mislim da si želela samo da nam kažeš da si žena-poglavar među mokrozemcima“, reče Amis iznad svoje šoljice čaja. „Šta ti muči um, Egvena al’Ver?“

„Muči me ono što me stalno muči.“ Nasmeši se da popravi raspoloženje. „Ponekad mi se čini da će me Rand naterati da dobijem sede pre vremena.“

„Bez muškaraca, nijedna žena ne bi imala sede.“ Obično bi to bila šala s Melaininog jezika, a Bair bi se našalila na račun beskrajnog znanja o muškarcima koje je Melaina stekla za nekoliko meseci bračnog života, ali ovoga puta nije bilo tako. Tri žene su naprosto gledale u Egvenu i čekale.

Tako znači. Žele da budu ozbiljne. Pa, Rand je ozbiljan posao. Poželela je da može da bude sigurna da su ga videle na iole isti način kao i ona. Držeći šolju vrhovima prstiju, sve im je ispričala. U svakom slučaju o Randu, a i o svojim strahovima otkada je saznala za tišinu iz Kaemlina. „Ne znam šta je on uradio – ili je ona uradila; svi mi samo govore koliko Merana ima iskustva, ali nema nikakvog s takvima kao što je on. Kad su Aes Sedai u pitanju, ako bi sakrile ovu šoljicu na livadi, još uvek bi uspeo da je zgazi posle tri koraka. Znam da bih ja uradila bolje nego Merana, ali...“

„Možeš da se vratiš“, ponovo predloži Bair, ali Egvena odlučno odmahnu glavom.

„Više mogu da uradim ovde gde sam sad, kao Amirlin. A postoje pravila čak i za Amirlin Tron.“ Usta joj se za trenutak iskriviše. Nije volela to da prizna, pogotovo ne ovim ženama. „Ne smem ni da ga posetim bez dozvole Dvorane, ja sam sada Aes Sedai i moram da poštujem naše zakone.“ Ovo je izgovorila žustrije nego što je nameravala. Taj je zakon bio glup, ali još nije pronašla način da ga zaobiđe. Osim toga, lica su im bila tako bezizražajna da je bila sigurna da se u sebi sumnjičavo smejulje. Čak ni poglavar klana nije imao prava da kaže kada ili kuda Mudra može da ide.

Tri žene naspram nje razmeniše duge poglede. Onda Amis spusti svoju šoljicu i reče: „Merana Ambrej i druge Aes Sedai pratile su Kar’a’karna u grad drvoubica. Ne treba da imaš nikakav strah da će pogrešno postupati s njom, ili bilo kojom od tvojih sestara uz nju. Mi ćemo se potruditi da ne bude nikakvih teškoća između njega i bilo koje Aes Sedai.“

„To nimalo ne zvuči kao Rand“, neodlučno reče Egvena. Znači, Šerijam Je bila u pravu o Merani. Ali zašto je još uvek ćutala?

Bair se zakikota; „Većina roditelja ima više muka s decom nego što ih postoji između Kar’a’karna i žena koje su došle s Meranom Ambrej.“

„Dok god on nije dete“, nasmeja se Egvena, od olakšanja što je nekome nešto zabavno. Kakvo su mišljenje ove žene imale o Aes Sedai, pljuvale bi eksere kad bi samo posumnjale da neka sestra stiče uticaj nad njim. S druge strane, mora da je ipak nešto uradila, inače bi dosad već otišla. „Ali Meran je trebalo da pošalje izveštaj. Ne shvatam zašto nije. Jeste li sigurne da nema nikakvih...?“ Nije znala kako da završi. Nije bilo načina da Rand spreči Meranu da pošalje goluba.

„Možda je poslala čoveka na konju“, slabašno se naceri Amis; kao i svaki Aijel, jahanje je smatrala odvratnim. Trebalo bi da sopstvene noge svakome budu dovoljno dobre. „Nije ponela nijednu od ptica koje mokrozemci koriste.“