Nebeski oganj

Ninaeva bi mu u tom trenutku možda čak pokoju i oprostila, ali od zaprepašćenja nije mogla ni da zucne. To mora da je samo slučajnost. Svetlosti, tražila sam brod po svaku cenu, ali nisam baš ovako mislila. Ne! Nije joj bilo jasno zašto je Elejna i Birgita toliko zbunjeno gledaju. Znale su sve što i ona i nijednoj nije palo na pamet da bi ovako nešto moglo da se desi. Ona trojica se smrknuto pogledaše, očigledno svesni da se nešto dešava i, hvala Svetlosti, još očiglednije nesvesni šta. Mnogo je bolje kad ne znaju baš sve.

To mora da je slučajnost.

Bilo joj je drago što je mogla da se okrene ka novoj prilici koja im se približavala između kola, pošto joj je to bio dobrodošao izgovor da skrene pogled s Elejne i Birgite. S druge strane, bilo joj je dovoljno samo da pogleda Galada pa da joj srce siđe u pete.

Na sebi je umesto belog plašta i bleštavog oklopa imao jednostavno smeđe odelo i plišanu kapu, ali mač mu je i sad visio o pasu. Nikada ranije nije bio tu i učinak koji je njegovo lice imalo na prisutne bio je blago rečeno dramatičan. Muelin je nesvesno zakoračila ka njemu, a akrobatkinje samo zinuše i blago se poviše napred. Braća Čavana se naduriše jer na njih više niko nije obraćao pažnju. Čak i Klarina stade da poravnava haljinu dok ga je gledala, sve dok Petra ne izvadi lulu iz usta i ne reče joj nešto. Ona se na to nasmeja pa mu priđe i nabi mu svoje velike grudi u lice. Međutim, pogledom je i dalje preko muževljeve glave pratila Galada.

Ninaeva nije bila raspoložena da se divi njegovoj lepoti. Disanje joj se samo malčice ubrzalo. „To si bio ti, zar ne?“, okomila se na njega još pre no što im je prišao. „Ti si zauzeo Rečnu zmiju, zar ne? Zašto?“

„Rečnu guju,“ ispravio ju je. Zbunjeno ju je gledao. „Pa tražila si da vam obezbedim prevoz.“

„Nisam tražila da dignete ustanak!“

„Ustanak?“, ubaci se i Elejna u razgovor. „Rat. Osvajački pohod. I to sve zbog tog broda.“

Galad ostade miran. „Dao sam Ninaevi reč, sestrice. Najpreča mi je dužnost da te živu i zdravu otpremim u Kaemlin. I Ninaevu, naravno. Deca bi ionako pre ili kasnije morala da izađu na kraj s tim Prorokom.“

„Zar nisi mogao samo da nam javiš gde je brod?“, oprezno će Ninaeva. Muškarci i njihova reč. To je ponekad zaista vredno divljenja, ali trebalo je da veruje Elejni kad joj je rekla da Galad čini ono što smatra ispravnim ne obazirući se hoće li pri tom nekoga povrediti.

„Ne znam šta je Prorok hteo s tim brodom, ali ne verujem da biste uspele da se ukrcate.“ Ninaeva se zgrči. „Osim toga, platio sam kapetanu da vas poveze dok je još trajao istovar. Ostavio sam i dvojicu svojih ljudi da pripaze da ovaj slučajno ne isplovi bez vas, ali posle otprilike sat vremena jedan je došao i rekao mi da je onaj drugi mrtav i da je Prorok zauzeo brod. Ne shvatam zašto ste toliko ljute. Bio vam je potreban brod, tražile ste ga i ja sam vam ga obezbedio.“ Namrštio se i okrenuo se ka Tomu i Džuilinu. „Šta im je? Zašto ovako bulje jedna u drugu?“

„Žene“, reče Džuilin, na šta ga Birgita pljusnu po potiljku. Samo ju je besno pogledao.

„Obad ume baš gadno da ujede“, reče ona s osmehom, na šta njegov bes pređe u zbunjenost dok je smeteno nameštao fes.

„Možemo celog dana ovde da raspravljamo ko je kriv a ko prav“, kiselo će Tom, „a možemo i da krenemo ka brodu. Prevoz je plaćen i sad nema uzimala-davala.“

Ninaeva se ponovo zgrči. Nije bila sigurna šta je zaista hteo da kaže, ali je zato dobro znala kako ga je razumela.

„Sad je teško stići do reke“, reče Galad. „Obukao sam se ovako jer Deca Svetla baš i nisu omiljena u Samari, ali rulja lako može da se ostrvi na bilo koga.“ Sumnjičavo je odmerio Tomovu sedu kosu i duge bele brkove i pogledom okrznuo Džuilina – iako sav izgužvan, Tairenac je još uvek izgledao kao da bi volu rep iščupao – da bi se onda obratio Unu. „Gde ti je drug? Ne bi nam škodio još pokoji mač dok ne stignemo do mojih ljudi.“

Uno se prezrivo osmehnu. Očigledno mu Galad nije bio ništa draži nego kad su se prvi put sreli. „Tu je negde. A možda se nađe i još poneki. Ja ću ih odvesti do broda, ako ti i tvoji Beli plaštovi nemate ništa protiv. A i ako imate.“

Elejna zausti da kaže nešto, ali je Ninaeva bila brža. „Dosta, vas dvojica!“ Ta mala bi sigurno opet htela da ih smiri gugutanjem. Možda bi i uspela u tome, ali Ninaeva je morala da se isprazni. Na bilo kome. „Nemamo vremena za gubljenje.“ Nije ni pomislila da bi, ako napadne dva luđaka istovremeno, oni lako mogli da se udruže protiv nje. „Uno, ti okupi svoje ljudi najbrže što možeš.“ Pokušao je da je obavesti kako ih oni već čekaju na drugom kraju menažerije, ali više je ništa nije moglo zaustaviti. Oni jesu ludi, i to obojica. Svi muškarci su ludi! „Galade, ti ćeš...“