Nebeski oganj

„Samo pokušaj i Uno će od tebe da napravi mleveno meso.“ To gotovo uopšte nije uplašilo tog budalastog muškarca, tako da je ipak morala da mu upre prstom u prsa. „Ti mene ne poznaješ, Valane Luka. Ništa ne znaš o meni. Moji neprijatelji, koje ti vrlo olako prenebregavaš, naterali bi te da sam sebi odereš kožu i oglođeš kosti i bio bi srećan ako se tu zaustave. A sada moram da idem i zaista nemam vremena da slušam tvoje baljezganje. Ne, ni reč više! Odlučila sam i ti tu ništa ne možeš i zato slobodno prestani da blebećeš.“

Luka uzdahnu. „Za mene postojiš samo ti, Nano. Nek se drugi zamajavaju laskanjem i čeznutljivim uzdisajima. Čim te čovek vidi, odmah mu je jasno da je život s tobom kao neprestan hod po vatri i kroćenje lavova golim rukama. Svaki je dan nova pustolovina, a svaka noć...“ Tako se osmehnuo da je poželela da ga ošamari. „Naći ću ja tebe ponovo, Nano, i bićeš moja. Ovde to osećam.“ Dramatično se pljusnuo po grudima i još kitnjastije zalepršao plaštom. „A i ti to znaš, najdraža moja Nano. U dubini srca svog, i ti to znaš.“

Ninaeva nije znala da li da odmahne glavom ili samo da zine. Muškarci jesu ludi. Svi do jednog.

Zahtevao je da je otprati natrag do kola, držeći je za ruku kao da su na balu.

Dok su se probijali između konjušara koju su žurili da upregnu konje, Elejna shvati da od vike, njiske konja, urlikanja medveda i frktanja leoparda ne čuje čak ni sopstveno mrmljanje. Sad bar Ninaeva više ne može da joj zvoca što joj se noge toliko vide. Lepo ju je videla kako se isprsila kad je došao Valan Luka. I disala je duboko. A isto je bilo i pred Galadom. Ne uživa ona da bude u tim nogavicama, ali zaista su udobne, a i mnogo prijatnije od suknje kad je vrućina. Sad je shvatala zašto Min voli mušku odeću. Ili je bar bila na dobrom putu da to shvati. Još nije uspevala da se otrgne utisku da je kaput zapravo prekratka haljina koja jedva da i bokove prekriva. Naravno, to neće podeliti s Ninaevom. Ona i njen otrovni jezik! Pa kako nije shvatila da će Galad po svaku cenu održati obećanje? A koliko joj je puta samo pričala o njemu. Pa još i Prorok! Ta žena se ponekad ponaša kao da su joj svrake mozak popile.

„Rekla si nešto?“ upita Birgita. Jednom je rukom prikupila čitavu suknju kako bi mogla brže da hoda, bez stida otkrivajući i dobar deo nogu iznad kolena, pri čemu one svilene čarape nisu pokrivale ni blizu koliko njene nogavice.

Elejna se ukopa u mestu. „Reci mi šta misliš o mojoj odeći.“

„Pruža slobodu pokreta“, odmereno reče Birgita, na šta Elejna klimnu. „Naravno, sreća tvoja što nemaš veliku zadnjicu pošto toliko uske...“

Elejna besno nastavi da hoda, sve cimajući peševe kaputića naniže.

Ninaevin jezik nije ništa spram Birgitinog. Kao njena Zaštitnica, zaista bi morala da bude malo poslušnija, ili makar da pokazuje više poštovanja. Moraće da povede računa kad bude vezivala Randa. Kad ju je uskoro pristigla, Birgita je imala kiseo izraz lica kao da je ona ta koja je dovedena do ruba trpeljivosti. Nijedna nije prozborila ni reč.

Svetlokosa Seanšanka, odevena u kostim sa zelenim šljokicama, palicom je navodila mužjaka s’redita da glavom gura kola na kojima se nalazio lavov kavez. Kočijaš u iznošenom kožnom prsluku gurao je rudu prema upregnutim konjima. Lav je hodao napred-natrag, šibao repom i s vremena na vreme ispuštao promuklo frktanje, koje je zvučalo kao priprema za riku.

„Serandina“, reče Elejna. „Moram nešto da te pitam.“

„Samo trenutak, Morelin.“ Kako je bila potpuno usredsređena na ogromnu životinju, njen ionako mumlav govor sada je bio gotovo potpuno nerazgovetan.

„Odmah, Serandina. Nemamo vremena.“

Ova se, međutim, nije ni osvrnula sve dok joj kočijaš nije doviknuo da je zaprega prikačena. Tek tad joj se ljutito obrati. „Šta hoćeš, Morelin? Čeka me mnogo posla, a moram i da se presvučem. Ne mogu u ovome da putujem.“ Veprokonj je strpljivo stajao iza nje.

Elejna stisnu usnice. „Odlazimo, Serandina.“

„Da, znam. Nemiri. To je nedopustivo. Nek taj Prorok samo pokuša da nas takne, pa će videti šta sve znaju Mer i Sanit.“ Okrenula se da palicom počeše Merovu naboranu kožu, na šta je on nežno dotače po ramenu dugačkom gubicom – Serandina je to zvala „surla“. „Neki više vole da u borbu vode lopare ili grolme, ali onaj ko zna sa s’reditima...“

„Umukni i slušaj“, prekide je Elejna. Nije joj bilo lako da zadrži dostojanstveno držanje pred tom tupavom Seanšankom i Birgitom, koja je skrštenih ruku stajala malo dalje i slušala ih. Samo je čekala da joj Zaštitnica dobaci novu žaoku. „Ne mislim na menažeriju. Mislim na sebe, Nanu i tebe. Ukrcaćemo se na brod. Za nekoliko sati bićemo dovoljno daleko od Proroka.“

Serandina sporo odmahnu glavom. „Malo je rečnih plovila koja mogu da izdrže s’redita, Morelin. A šta i ako je taj vaš brod dovoljno veliki? Šta ja da radim? Sama ne mogu da zaradim koliko u menažeriji, pa čak ni ako nastupam zajedno s tobom i Maerion. A Tom će verovatno da žonglira. Ne. Pametnije bi nam bilo da se držimo menažerije.“