Nebeski oganj

„Elem“, konačno progovori Elejna jednako ledenim glasom, „postoji li razlog što si banula ovamo kao bik ili si prosto zaboravila da kucaš?“

„Tom i Džuilin su se vratili iz grada.“

„Vratili!“ ote se Ninaevi, na šta je Birgita samo pogleda, pa se ponovo obrati Elejni.

„Niste ih vi tamo poslale?“

„Ja nisam“, namršteno odgovori Elejna pa, pre nego što je Ninaeva stigla da progovori makar jednu reč, jurnu ka vratima a Birgita za njom.

Nije joj preostalo ništa drugo nego da ih sledi, gunđajući sebi u bradu. Toj maloj bi bolje bilo da slučajno ne pomisli kako sad ona izdaje naređenja. Ninaeva joj nije oprostila stoje muškima onoliko ispričala.

Napolju je bilo i gore nego u kolima, iako se sunce još ne beše promolilo iznad platnenog zida oko menažerije. Čelo joj se orosilo znojem pre no što je sišla niz stepenice, ali sad je imala preče brige.

Kraj ognjišta je ugledala onu dvojicu kako sede na tronošcima, raščupani i prljavi kao da su se valjali u prašini. Tanak crveni mlaz slivao se ispod vlažne krpe kojom je Tom pritiskao ranu na glavi, pa preko mrežice od skorele krvi i natapao mu dugački beli brk. Džuilin je kraj oka imao ljubičastu čvorugu veličine kokošijeg jajeta, a ruku kojom je držao močugu od bledožutog drveta bio je na brzinu uvio okrvavljenim zavojem. Čak mu je i onaj nedotupavni fes, sada zabačen ka potiljku, bio izgužvan.

Po glasovima koji su dopirali s druge strane platna moglo se zaključiti da su konjušari već prionuli na čišćenje kaveza, što je značilo da je i Serandina sigurno sa s’reditima, pošto nijednom muškarcu ne beše dopušteno da im prilazi, ali među kolima se i dalje malo šta zbivalo. Petra je pućkao dugačku lulu dok je pomagao Klarini u pripremanju doručka. Dvojica braće Čavana proučavala su nekakvu gimnastičku spravu s Muelin, ženom od gume, dok su druga dvojica ćaskala s dvema od šest akrobatkinja koje je Luka preoteo Siliji Serano. Predstavljale su se kao sestre Murasaka, iako su izgledom i bojom kose bile međusobno različitije čak i od braće Čavana. Jedna od ove dve koje su pričale s Brugom i Terikom imala je plave oči i gotovo belu kosu, a druga je bila izrazita crnka. Svi su bili u kostimima za nastup – muškarci goli do pasa, Muelin u crvenom tilu, a Klarina u jaknici s visokim okovratnikom, prekrivenoj zelenim šljokicama.

Tom i Džuilin nisu privukli previše pažnje, ali srećom niko nije našao za shodno da dođe i pita ih za junačko zdravlje – možda zato što su snuždeno sedeli, oklembešenih ramena i zurili u tlo. Očigledno su znali da ih čekaju preslišavanje i pridika. A Ninaeva je bila čvrsto rešena da im upravo to i priušti.

Elejna se, međutim, prenerazi kad ih vide takve, pa pritrča Tomu i pade na kolena. Sav malopređašnji bes nestao je kao rukom odnesen. „Šta se desilo? O, Tome, jadna tvoja glava. Sigurno te mnogo boli. Ovo prevazilazi moje moći. Ninaeva će ti to srediti u kolima. Tome, Tome, pa previše si ti mator za tuču.“

On je ogorčeno pokušavao da se odbrani ne skidajući onu krpu s glave. „Pusti me, dete. Nije ovo ništa. Ama ostavi me na miru.“

Iako je bila dovoljno ljuta, Ninaevi ne beše ni nakraj pameti da primeni Lečenje. Stala je pred Džuilina, podbočila se i uputila mu pogled koji ga je jasno upozoravao da se ne glupira. „Kakav je to način da odete nekud a da mi se ne javite?“ Neka i Elejna vidi ko je glavni. „A da te je neko preklao umesto što ti je napravio tu šljivu na oku, kako bismo mi to znale? Niste imali nikakvog razloga da napuštate menažeriju. Nikakvog! Zadužila sam nekog drugog da nam nađe brod.“

Džuilin je pogleda, pa prebaci fes na čelo. „Ma nemoj? Zato se vas tri šetkate unaokolo kao...“ Ućutao je kad Tom zajauka i zaljulja se na tronošcu.

Kad je uspeo da konačno ubedi Elejnu kako je to bio samo trenutni nalet bola i da mu nije ništa, stari zabavljač značajno pogleda Džuilina, očigledno se nadajući da njih tri to nisu primetile. Ninaeva se na to ponovo obrecnu na tamnoputog Tairenca i oštro ga upita kao šta se to njih tri šetkaju unaokolo.

„Ispalo je dobro što smo otišli“, reče Džuilin, prečuvši njeno pitanje. „U Samari vri kao kad u ribnjak pun srebrozubih baciš komad krvavog mesa. Rulja na sve strane traži Prijatelje Mraka i sve one koji odbijaju da veličaju Proroka kao jedinog istinitog glasnika Ponovorođenog Zmaja.“

„Krenulo je pre otprilike tri sata na obali“, ubaci se Tom, konačno odustavši od pokušaja da spreči Elejnu da mu mokrom krpom obriše lice. Pravio se da ne čuje njeno mrmljanje, što nije bilo lako, budući da su se, između ostalog, čuli i izrazi kao što su „matora budala" i „neko treba da te drži za ruku da ne bi upao u nevolju“. Govorila je kao da kori dete, ali ne bez prikrivenog zadovoljstva. „Ne znam kako je počelo. Krivili su Aes Sedai, Bele plastove, Troloke i sve ostale osim Seanšana, ali i njih bi pomenuli da su ih se setili.“ Žmirnuo je od bola kad mu Elejna pritisnu krpu na ranu. „Poslednjih sat vremena smo bili prezauzeti nekim ličnim poslovima pa nismo stigli da baš sve saznamo.“