Nebeski oganj

„Diž’te se!“ Ućutala je kad začu Lukin glas. Šepao je između kola, s ogromnom modricom na licu. Skerletni mu je ogrtač bio pocepan i prljav. Izgleda da nisu samo Tom i Džuilin bili u gradu. „Bruže, idi i poruči kočijašima da prežu konje! Ostavićemo ogradu" – teška je srca ovo izgovorio – „jer hoću da za manje od jednog sata krenemo odavde! Andaja, Kuan, idite po sestre! Probudite svakog! Ako nemaju čistu preobuku nek idu u prljavoj ili goli! Požurite, ukoliko ne želite da priđete Proroku i krenete u pohod na Amadiciju!

Čin Akima je već stradao, zajedno s pola svojih izvođača, a Siliju Serano i njenu trupu izbičevali su jer nisu bili dovoljno brzi! Pokret!“ Dotle su se svi osim skupa ispred Ninaevinih kola dali na posao.

Luka uspori kad je stigao do njih, pa oprezno odmeri Galada. A i Una, iako ga je već dvaput video u logoru. „Nano, hoću da porazgovaram s tobom“, reče tiho. „Nasamo.“

„Ne idemo dalje s tobom, gospodine Luka“, kaza mu ona.

„Nasamo“, na to će on, pa je dograbi za ruku i odvuče na stranu.

Osvrnula se da kaže ostalima da se ne mešaju... i utvrdila da nema potrebe, pošto su Elejna i Birgita žurno krenule ka platnenoj ogradi oko menažerije, a ona četvorica već behu zaokupljeni razgovorom i jedva da su i pogledali ka njoj i Luki. Glasno je šmrknula. Eto kakvi su oni. Mogu mirno da gledaju kako neko tako postupa sa ženom i da ni prstom mrdnu.

Otrgla je ruku i nastavila da hoda kraj Luke, toliko besno da joj je svilena haljina samo šibala oko nogu. „Pretpostavljam da si došao po svoje pare, da te slučajno ne oštetimo. E, pa, dobićeš ih. Stotinu zlatnih maraka. Doduše, trebalo bi da zaračunam kola i konje koje ti ostavljamo. A i zaradu koju smo ti doneli. Ne možeš poreći da smo povećali broj posetilaca. Morelin i Džuilin na žici, ja sa strelama, a Tom...“

„Stvarno misliš da mije do zlata, ženska glavo?“, upita je on, okrenuvši je prema sebi. „Da je tako, tražio bih ti ga još onog dana kad smo prešli reku! A jesam li? Zar se nikada nisi zapitala zašto nisam?“

Ona se na to zbunjeno odmače korak unatrag i prekrsti ruke pod grudima. Istog je trenutka zažalila što je to uradila, pošto je time samo naglasila ono što je već bilo prenaglašeno. Iz inata je ostavila ruke tu gde su – ni nakraj pameti joj nije bilo da mu pokaže koliko je usplahirena, a i te kako je bila – ali on ju je i dalje gledao pravo u oči. Možda mu nije dobro. Ranije se nije ustezao da joj bulji u grudi, a ako Valana Luku ne zanimaju ni zlato ni grudi... „Šta onda hoćeš od mene ako nećeš zlato?“

„Čitavim putem od grada dovde“, poče polako da joj objašnjava, „razmišljao sam jedino o tome kako ćete sad zaista otići.“ Rešila je da ne ustukne ponovo, iako je, onako visok, sad stajao tik ispred nje i netremice je posmatrao. Ako ništa drugo, bar joj i dalje gleda jedino lice. „Ne znam od čega bežite, Nano. Ponekad sam na ivici da poverujem u vašu priču. Nema sumnje da je Morelin plemenitog roda, ali ti nikada nisi bila služavka. Poslednjih nekoliko dana samo sam čekao da vas zateknem kako se čupate ili se tučete po zemlji. A možda i Maerion s vama.“ Sigurno je video nekakvu promenu na njenom licu, čim je pročistio grlo i nastavio da priča. „Znaš, mogu ja da nađem nekog drugog da te gađa strelama. Ti toliko divno vrištiš da bi se svako zakleo kako te je zaista strah, ali...“ Ponovo je pročistio grlo, ovoga puta još nervoznije, i nastavio. „Pokušavam da ti kažem da bih voleo da ostaneš. Veliki je ovo svet i ima bar hiljadu gradova koji jedva čekaju da vide predstavu kao što je moja, a sa mnom ćeš biti bezbedna, šta god bilo to od čega bežite. Pridružilo mi se nekoliko Akiminih ljudi, a i neki Silijini, koje nisu poterali preko reke. Predstava Valana Luke biće najveća koju je svet ikada video.“

„Da ostanem? A što bih ostala? Još na početku sam ti rekla da hoćemo da stignemo do Geldana i ne vidim da se tu išta promenilo.“

„Zašto? Pa da mi rađaš decu, naravno.“ Sklopio je ruke oko njene šake. „Nano, očima mi dušu piješ a usnama žežeš srce. Od tvojih ramena srce hoće da mi iskoči iz grudi, a tvoje...“

Žustro ga je prekinula. „Hoćeš da se oženiš mnome?“, upitala ga je s nevericom.

„Da se ženim?“ Trepnuo je. „Pa... ovaj... da. Da, razume se.“ Potom se sabrao i prineo njene prste usnama. „Venčaćemo se u prvom gradu gde to bude moguće. Nikada još nijednu ženu nisam zaprosio.“

„U to ne sumnjam“, klonulo će ona. Jedva je uspela da iščupa ruku iz njegovog stiska. „Hvala ti na tolikoj časti, gospodine Luka, ali...“

„Valan, Nano. Valan.“

„...ali moram da te odbijem. Obećala sam se drugom.“ Pa dobro, na neki način jeste. Lan Mandragoran možda misli da je onaj pečatni prsten samo poklon, ali ona o tome ima drugačije mišljenje. „Odlazim.“

„Najradije bih te ugrabio i odneo.“ Prljavština i razderotine donekle su umanjile veličanstvenost njegovog razmahivanja plaštom. „Vremenom bi zaboravila tog tvog đuvegiju.“