Nebeski oganj

Čim se vratila u kola, Ninaeva se presvuče u haljinu od sive vune – nije prestajala da gunđa što sama mora da raskopča i ponovo zakopča toliku dugmad – dobro skrojenu ali odmerenu. Tako bar više neće privlačiti pažnju, iako je morala da prizna da joj je u njoj značajno toplije. Nema veze, lepo je opet biti pristojno obučen. Mada i pomalo čudno, kao da ima previše odeće na sebi. To je sigurno od vrućine.

Hitro je kleknula kraj ozidane peći s limenim sulundarom i otvorila gvozdena vratanca iza kojih su se krile njihove dragocenosti.

Vijugavi kameni prsten još je bio u njenoj torbici, zajedno s Lanovim pečatnjakom i zlatnom Velikom zmijom. Pozlaćeni kovčežić pun dragulja, što ga je dobila od Amatere, ležao je u kožnoj torbi, zajedno s kesicama lekovitog bilja Ronde Makure iz Mardesina i malim avanom i tučkom. Sve je to redom pregledala, koliko da se podseti kojim sve travama raspolaže osim sveleka i onog grozomornog dvokorena. Bile su tu i menice i tri od nekadašnjih šest vreća s novcem, a i one su dosta olakšale posle plaćanja puta s menažerijom. Luku možda nije zanimalo onih stotinu zlatnih maraka, ali nije bio ni previše gadljiv na njih. Pismo koje je u ime Amirlin Tron donosiocu davalo potpuno odrešene ruke stavila je s prstenjem. Iako ga je bila potpisala Sijuan Sanče, još bi se moglo iskoristiti, pošto su do Samare stigle tek neodređene glasine o nekakvom komešanju u Tar Valonu. Kutija od tamnog drveta stajala je tamo gde ju je i stavila, odmah do preostale tri kese novca, jutene vreće s a’damom – nije imala želju ni da dotakne tu stvar – i srebrne strele koju je Elejna pronašla posle onog nesrećnog okršaja s Mogedijen.

Namršteno se zagledala u strelu i zamislila se. Najpametnije bi im bilo da po svaku cenu izbegnu novi susret s Mogedijen. Zaista jeste. Ali pobedila sam je jednom! Da, ali je zato drugi put završila obešena kao kobasica. Da nije bilo Birgite... Sama je to odabrala.

Tako je rekla i bila je potpuno u pravu. Ponovo bih je pobedila. Mogu ja to. Ali ako omanem... Ako omane...

U stvari, samo se trudila da ne razmišlja o kožnoj torbi tutnutoj u samo dno peći, iako sećanje na pretrpljeni poraz ne beše ništa prijatnije. Onda duboko udahnu i izvadi je vukući je za uzicu. Odmah je znala da je pogrešila. Činilo joj se da joj zlo obliva ruku, kao da Mračni zaista pokušava da se probije kroz pečat od kuendilara koji se nalazi unutra. Radije bi se celog dana vajkala zbog poraza koji je pretrpela od Mogedijen jer ipak se misli i stvarnost razlikuju koliko nebo i zemlja. Sigurno je sve to umislila – pa u Tančiku joj se to nije dešavalo! – ali ipak je poželela da podeli svoj teret s Elejnom. Ili da ga ostavi tu gde je.

Ne budali! – odlučno je prekorila samu sebe. Taj pečat drži Mračnog u zatočeništvu. Mnogo si počela da puštaš mašti na volju. Svejedno je spustila torbu kao da je smrdljivi crknuti pacov na crvenu haljinu u kojoj je nastupala, a onda ju je žurno zavila i dobro uvezala. Svileni smotuljak stavila je u zavežljaj s odećom i pokrila ga debelim vunenim ogrtačem. To je ugušilo ono zlokobno osećanje, ali ipak je i dalje želela da opere ruku. Lakše bi joj bilo kad ne bi znala da je ta stvar tu. E, stvarno se ponaša kao budala! Elejna bi joj se sad sigurno smejala, a i Birgita. I to s pravom.

Iako je imala dva zavežljaja odeće koju je htela da ponese, bilo joj je žao svake krpice koju je morala da ostavi, pa čak i one svilene plave haljine s velikim izrezom. Naravno, ne bi je nikada više obukla – onu crvenu haljinu neće ni dotaći dok ne bude trebalo da preda torbu Aes Sedai u Salidaru – ali srce ju je bolelo zbog vrednosti odeće, konja, kola i svega što su morali da odbace po odlasku iz Tančika. A tek kočija i tovar boje... Čak bi se i Elejna sneveselila kad bi joj to ikad palo na pamet. Ta mala veruje da se novac stvara sam od sebe.

Pakovala je drugi zavežljaj kad Elejna uđe u kola i poče ćutke da oblači plavu svilenu haljinu. Jedino je nešto progunđala kad je morala da se pomuči kako bi zakopčala dugmad na leđima. Ninaeva bi joj rado pomogla da joj je ova to tražila, ali pošto nije, samo ju je nemo posmatrala, tražeći modrice. Učinilo joj se da ju je čula kako vrišti malo pre no što je ušla, a ako se ona i Birgita potuku... Laknulo joj je kad vide da je devojka zdrava i čitava. Brod sigurno nije mnogo komotniji od kola, tako da bi bilo vrlo neprijatno ako ove dve budu na krv i nož. S druge strane, možda će tako naučiti da obuzdavaju svoju poganu narav.

Elejna nije progovorila ni dok je pakovala svoje stvari, pa čak ni kad ju je Ninaeva upitala – i to sasvim ljubazno – kud je onako odjurila, ko da je sela u koprive. Devojka je na to samo podigla bradu i ledeno ju je pogledala, kao da je već nasledila majčin presto.