Nebeski oganj

Zatekla ga je s Elejnom. Lepo mu je lice bilo ophrvano jadom, ali ozario se kad ju je ugledao. „Ninaeva, ja sam vam platio prevoz do Boande. To je na pola puta do Altare, na ušću Boerna u Eldar, ali samo sam toliko para imao. Kapetan Neres mi je uzeo i poslednju paru, a morao sam čak i da se uzajmim. Naplatio mije desetostruko. Bojim se da ćete odande do Kaemlina morati da se snalazite kako znate i umete. Zaista mi je žao.“

„Dovoljno si već učinio“, reče Elejna, a pogled joj pobeže ka stubovima dima što su se uzdizali iz Samare.

„Dao sam reč“, trpeljivo će on. Očigledno su razgovarali o tome i pre nego što im se pridružila.

Ninaeva na to stade da mu zahvaljuje, što je on ljubazno odbio, gledajući je kao da ga ni ona ne razume. Doduše, ne bi se usudila da to porekne. Taj je čovek otpočeo rat da bi održao obećanje – Elejna je tu bila potpuno u pravu jer će se ovo zaista razviti u rat, ukoliko već nije – a neće da traži od Neresa da spusti cenu, iako su mu njegovi vojnici zaposeli brod. Brod je Neresov, pa će i poslednja reč biti njegova. Samo da odvede Elejnu i Ninaevu odatle. Baš tako. Galad nikada ne pita za cenu ukoliko veruje da ispravno postupa, bilo da je reč o njemu ili nekom drugom.

Zastao je kraj mostića i zagledao se ka gradu, kao da vidi budućnost. „Klonite se Randa al’Tora“, reče mrgodno. „On donosi uništenje. On će biti kriv za smak sveta. Klonite ga se.“ Već u sledečem trenutku bio je na mostiću i dovikivao nekome da mu donese oklop.

Ninaeva i Elejna se začuđeno pogledaše pa im obema bi neprijatno. Teško je podeliti takav trenutak s nekim ko bi svakog trenutka mogao da kaže nešto zlobno. To je bar bio Ninaevin razlog, ali zaista nije mogla da dokuči zašto se Elejna usplahirila, osim ako se možda nije konačno prizvala pameti. Galad sigurno nije ni sumnjao da one uopšte nemaju nameru da idu u Kaemlin. A i kako bi? Muškarci nemaju toliko prefinjenu moć opažanja. Još dugo su izbegavale da pogledaju jedna drugu.

49

Putovanje u Boandu

Nije bilo lako ukrcati onolike ljude, žene i decu na brod. Nekoliko je puta Ninaeva morala da objasni kapetanu Neresu da će morati da ih smesti kako zna i ume i da će mu, ma koliko on mislio da to treba naplatiti,

ona dati tačno onoliko novca koliko ona bude smatrala da je razumna cena za put do Boande. Doduše, možda joj je u ubeđivanju malčice pomoglo i to što je prethodno došapnula Unu da naredi svojim Šijenarcima da rade nešto s mačevima. Ne može se reći da petnaestorica namrgođenih muškaraca u grubom suknu, bez ijedne dlake na glavi osim perčina, koji ulje i oštre sečiva i grohotom se smeju dok se jedan priseća kako je neko njegovog druga umalo natakao na kolac, nisu doprineli njenoj ubedljivosti. Spuštala mu je dukat po dukat na dlan, a kad god bi je to zabolelo bilo je dovoljno da se seti Tančika pa da se umiri. Neres je bar u jednom bio u pravu – tim ljudima zaista nije preticalo para i bio im je potreban svaki novčić. A i Elejna baš nije morala da je slađušnim glasom pita boli li je možda zub.

Posada poče da se priprema za isplovljavanje dok su se poslednji putnici još uvek ukrcavali na brod noseći u naručju ono malo stvari što su uspeli da spasu. Ispunili su svaki kutak lađe, tako da se Ninaeva zapitala nije li možda Neres i tu bio u pravu. Međutim, postidela se te misli čim je videla kolikom su im se nadom ozarila lica samo zato što su se ukrcali. A tek kad su čuli da je ona za to zaslužna, sjatiše se oko nje pa počeše da se guraju ne bi li joj poljubili ruku ili skute, ne prestajući da je blagosiljaju i zahvaljuju joj. Čak su i nekim muškarcima niz štrokave obraze potekle suze radosnice. Ninaeva požele da propadne u utrobu broda.

Izlivi zahvalnosti nisu prestali ni kad je na palubi zavladalo sveopšte uzbuđenje jer se vesla uvukoše a jedra se razviše i Samara najednom stade da se smanjuje iza njih. Zucnu li Elejna i Birgita ma i jednu jedinu reč, obe će ih odrati od batina.

Pet je paklenih dana i isto toliko sparnih noći Rečna guja plovila vijugavim Eldarom. Ponešto se u međuvremenu promenilo nabolje, iako početak putovanja nije slutio na dobro.

Prvi pravi sukob nastao je kad se ispostavilo da Neresova kabina na krmi predstavlja jedini smeštaj osim palube. Doduše, on ju im je ustupio bez ikakvog ustezanja. Štaviše, toliko se žurno iselio – pantalone i košulje visile su mu preko ramena i iz velikog denjka u naručju, dok je u jednoj ruci nosio šolju za brijanje a britvu u drugoj – da se Ninaeva samo okrenula i besno pogledala Toma, Džuilina i Una. Dobro je da joj budu korisni kad ona to zatraži, ali je nešto sasvim drugo kad je prate i iza leđa joj pomažu. Lica im nisu mogla biti otvorenija, ni pogledi nedužniji. A onda je Elejna uskočila s još jednom Lininom izrekom. „Otvorena vreća ne krije ništa, otvorena vrata malo, ali otvoren muškarac sigurno štošta skriva.“