Nebeski oganj

Po Elejninom ozarenom licu, sjajnom od znoja, i širom otvorenim očima, čovek bi prosto očekivao da će joj s usana pocuriti med i mleko. „Prepala si se kao zec. Saberi se. Samara je miljama iza nas. Niko nas ne može osetiti s tolike daljine. To bi mogao jedino neko ko je s nama na brodu. A i trajalo je sasvim kratko.“

Ninaevi se činilo da će joj lice naprsnuti bude li nastavila da se smeška na silu, ali krajičkom oka videla je Neresa kako posmatra putnike i odmahuje glavom. Van sebe od besa, mogla je da uoči i gotovo potpuno izbledele ostatke Elejninog tkanja. Upravljanje vremenom je kao guranje kamena nizbrdo. Dovoljno je samo početi, a sve ostalo se odvija samo od sebe. Ako počne da skreće, što pre ili kasnije mora da se desi, dovoljno je samo malo napora da se sve dovede u red. Mogedijen bi možda – ali samo možda – osetila toliko tkanje da je u Samari, ali ne bi mogla da odredi odakle je poteklo. Njih dve su po količini sirove moći bile otprilike jednake i ako Ninaeva nešto ne može da uradi, tešilo ju je što to ne može ni Izgubljena. A jeste želela da što pre stignu. Svaki nepotreban dan proveden s ove dve u kabini bio joj je mrzak koliko i da joj društvo pravi Neres. Pa još na vodi. Zašto li se brod toliko ljulja kad je reka ravna kao ogledalo?

Usne već počeše da je bole od smeškanja. „Trebalo je da me najpre pitaš, Elejna. Uvek uradiš prvo što ti padne na pamet, a nikad ne promisliš. Kad ćeš već jednom da shvatiš da ti sad nema tvoje stare dadilje da ti briše suze kad se sapleteš i padneš na nos?“ Elejnine su oči u međuvremenu postale krupne kao fildžani, ali su joj zato zubi izgledali kao da bi najradije nekog ugrizla.

Birgita uhvati svaku za rame pa im se prikloni, sva ozarena, kao da od sreće ne može čestito ni da progovori. „Ne prestanete li ovog trenutka da se gložite, gurnuću vas obe u reku da se malo rashladite. Gore ste od kelnerica iz Saga kad ih uhvati neizdrž!“

Ne prestajući da se na silu srdačno osmehuju, svaka ode na svoju stranu i udaljiše se koliko im je to prostor dozvoljavao. U sumrak Ninaeva ču Ragana kad je rekao kako je njima trima sigurno mnogo laknulo što su otišle iz Samare, čim ne prestaju da se toliko smeše jedna drugoj, a ostali muški se složiše s njim. Žene su, međutim, bile mnogo uzdržanije, pošto njih nije toliko lako zavarati.

Na kraju je, malo-pomalo, i to prošlo. Ninaeva nije bila sigurna kako. Možda je Elejnina i Birgitina lažna vedrina ipak prodrla i u njihova srca. A možda im je dodijala besmislenost tolikog truda da se prijateljski smeše dok sipaju žaoke oko sebe. Šta god bilo objašnjenje, ona se nije žalila. Reči vremenom počeše da im odgovaraju izrazima lica, a povremeno su izgledale i kao da se stide, verovatno kad se sete kako su se ponašale. Naravno, nijedna nije rekla ni reč izvinjenja, što je Ninaevi bilo potpuno jasno. Da je ona bila toliko glupa i zla kao one, zasigurno ne bi volela da ikoga podseća na to.

Važnu ulogu u Elejninom i Birgitinom povratku u ravnotežu igrala su i deca, mada je sve počelo kada je prvog jutra na reci Ninaeva prionula da previja muške. Iznela je na palubu svoju torbu sa lekovitim biljem i prionula da pravi meleme i obloge i da ih privija na rane. Toliko se bila naljutila gledajući njihove posekotine – oduvek je mrzela bolesti i povrede – da je mogla da primeni Lečenje, makar samo za najteže slučajeve i vrlo oprezno. Verovatno bi krenula svakakva govorkanja kad bi rane počele da nestaju same od sebe, a ko zna šta bi Neres uradio ako pomisli da među putnicima ima i Aes Sedai. Najverovatnije bi noću kradomice pristao uz amadicijsku obalu i prijavio ih vlastima. Osim toga, takve bi glasine verovatno neke od izbeglica naterale da se bace u reku.

Unu je, na primer, u duboku ranu na ramenu utrljala malo masti od bodljikavog lanilista, dok mu je posekotinu na licu namazala s još manje melema od sveleka – nema potrebe za rasipanjem, zar ne? – da bi mu onda čitavu glavu zamotala zavojima, tako da ni vilicu nije mogao da pomeri i tek tada prešla na Lečenje. Kad je počeo da dahće i bacaka se, ona podviknu na njega. „Ne benavi se. Nisam znala da se tolika ljudina plaši malo peckanja. I pazi da ništa ne diraš. Uhvatim li te tokom naredna tri dana da čeprkaš rane, dobićeš nešto što će te naučiti pameti. “

On oprezno klimnu i toliko je bojažljivo pogleda da je bilo očigledno da ne zna šta mu je uradila. Ako i sve shvati kad skine zavoje, niko se više neće sećati koliko je duboka rana bila, a on će valjda biti dovoljno mudar da drži jezik za zubima.

Kad je već tako počela, bilo joj je potpuno prirodno da pređe i na putnike. Retki su bili oni bez posekotina i ogrebotina, a nekoliko je mališana imalo gliste i groznicu. Njih je bez brige mogla da Leči, pošto se deca ionako dernjaju kad god moraju da pojedu nešto što nema ukus meda. Ako čak i kažu majkama da se čudno osećaju, one će to pripisati izmišljanju.