Nebeski oganj

„Nisam stigla čak ni da Randu pošaljem poruku“, reče Elejna, pa i ona leže i ugasi svetiljku. Kroz prozorčiće su u kabinu ulazili tek slabašni snopovi mesečine. „A ni Avijendi. Ako ga već čuva za mene, neka ga čuva kako treba.“

„Nije on konj, Elejna, a ni tvoje vlasništvo.“

„Nikada to nisam ni tvrdila. Kako bi se ti osećala da se Lan spetlja s nekom Kairhijenjankom?“

„Ne budali. Spavaj.“ Ninaeva besno zabi lice u svoj jastučak. Možda bi ipak trebalo da Lanu pošalje reč-dve. Mnogo je plemkinja tamo, kako kairhijenskih tako i tairenskih. Hrani ga medom umesto da mu kaže istinu. Bolje bi mu bilo da ne zaboravi kome pripada.

Obale nizvodno od Boande behu obrasle gustim spletom drveća i živica. Nigde se nisu videla ni sela ni imanja. Eldar možda protiče kroz hiljade milja divljine. Pet dana po odlasku iz Samare, Rečna guja se jednog ranog poslepodneva ukotvila usred rečne okuke kako bi se i poslednji putnici čamcem prebacili na obalu prekrivenu pojasem osušenog blata podno šumovitih brežuljaka. Čak je i na visokim vrbama i čvornovatim hrastovima bilo požutelog lišća.

„Zaista nije bilo potrebe da mu daš ogrlicu“, reče Ninaeva dok su stajale na obali i gledale kako mornari čamcem dovoze Džuilina i poslednjih pet Šijenaraca. Nadala se da nije ispala lakoverna. Neres joj je na mapi tog dela rečnog toka pokazao gde se nalazi Salidar – otprilike dve milje od reke – ali nigde ne beše ničega što bi ukazivalo da se u blizini nekada nalazilo selo. Šuma je izgledala potpuno netaknuto. „Platila sam mu i više nego dovoljno.“

„Time ne bi otplatio onu robu“, na to će Elejna. „To što je krijumčar ne daje nam za pravo da ga opljačkamo.“ Ninaeva se zapita nije li se ta mala previše družila s Džuilinom. Verovatno nije. To je samo njena pravičnost. „Osim toga, žuti opali su ionako previše upadljivi, a posebno u onakvom okovu. Uostalom, vredelo je platiti da se vidi onaj izraz lica.“ Elejna se na to zakikota. „E, ovog puta je morao da me pogleda.“ Ninaeva pokuša da se suzdrži, ali na kraju se i ona nasmeja.

Tom je kraj nekog drveta pokušavao da oraspoloži Mariganine sinove tako što je žonglirao raznobojnim loptama koje je izvukao iz rukava. Džaril i Sev su stajali jedan uz drugog i netremice ga gledali. Nije se mnogo iznenadila kad su je Marigan i Nikola pitale mogu li da im se pridruže. Tkalja je sada gledala Toma i razdragano se smejala, ali najradije bi svaki trenutak provodila uz Ninaevu kad bi joj ova dopustila. Međutim, iznenadila ju je Arejnina molba da pođe s njima. Sada je sedela na nekom deblu i posmatrala Birgitu kako uteže luk. Sve tri su se iznenadile kad su shvatile gde je Salidar. Možda će Nikola tamo naći mir, a Marigan će moći da se bavi travarstvom ako ne bude previše Žutih u okolini.

„Ninaeva, a jesi li se ikada zapitala... kako će nas tamo dočekati?“

Zaprepašćeno se okrenula ka Elejni. Prešle su pola sveta – ili bar ne mnogo manje – i dvaput izašle na kraj s Crnim ađahom. Dobro, u Tiru su im i drugi malo pomogli, ali ono u Tančiku je u celosti bilo njihova zasluga. Smela je da se opkladi da niko u Salidaru nema svežije vesti o Elaidi i Kuli. A što je najvažnije, one će omogućiti tim sestrama da se povežu s Random. „Elejna, ne verujem da će nas dočekati kao junake, ali ne bi me iznenadilo da nas na kraju izljube.“ Samo će i ovo s Random biti dovoljno.

Dva bosonoga mornara iskočiše u plićak da pridrže čamac i sačekaše da se Džuilin i Šijenarci iskrcaju, pa se vratiše. Oni na Rečnoj guji već su dizali sidro.

„Raščisti nam put, Uno“, reče Ninaeva. „Volela bih da stignemo tamo pre mraka.“ Po izgledu šume obrasle prašnjavim žbunjem i puzavicama, taman će im toliko i trebati vremena da pređu dve milje. Ukoliko je Neres nije nasamario. To ju je brinulo više od svega.

50

Učenje i podučavanje

Znoj koji je otprilike četiri sata kasnije uveliko lio niz Ninaevino lice nije imao mnogo veze s nesnosnom vrućinom. Već je počela da se pita ne bi li im bilo bolje da ih je Neres zaista namagarčio ili čak odbio da ih poveze dalje od Boande. Bilo je već kasno poslepodne i kosi zraci sunca probijali su se kroz prozore na kojima većina okana beše porazbijana. Gužvala je suknju od besa i nelagode, trudeći se da ne gleda u šest Aes Sedai za starim kuhinjskim stolom na drugom kraju sobe. Usne su im se bezglasno micale, kao da se čitav razgovor odvija iza zavese od saidara. Elejna je stajala uspravno, ruku smerno skrštenih na struku, ali napetost u pogledu i na krajevima usta kvarila joj je kraljevsko držanje. Ninaeva uopšte nije bila sigurna želi li da zna o čemu Aes Sedai razgovaraju. Sva njena velika očekivanja razvejala su se posle niza neočekivanih udaraca. Još jedno iznenađenje i ona će zavrištati, samo što ne zna hoće li to biti od besa ili od izbezumljenosti.