Nebeski oganj

Usmerila je tok Duha u ter’angreal i obrela se u Srcu Kamena. U Tel’aran’riodu pločica joj je stajala zadenuta za pojas. Elejna je, kao i obično kad je u Svetu snova, bila odevena kao da je na majčinom dvoru. Ovog je puta imala haljinu od zelene svile, sa zlatnim vezom oko vrata, kao i ogrlicu i narukvice od zlatnih alki i mesečevog kamenja. Međutim, Ninaeva se zaprepasti kad shvati da ni sama ne izgleda mnogo drugačije, s tim što njoj kosa nije padala na ramena nego je bila upletena u kiku, ali je zato povratila svoju prirodnu boju. Bledoplava haljina beše joj ukrašena srmom i mada nije bila toliko otvorena kao ona koju joj je Luka dao, malo se iznenadila veličinom izreza. A opet, baš joj se dopadalo kako joj jedan jedini rubin na srebrnom lancu svetluca među dojkama. Egvena se sigurno neće usuditi da se iživljava nad tako obučenom ženom. Naravno, ne bi se ona samo zato tako obukla, pa čak ni nesvesno.

Tek tad je shvatila šta je Elejna htela da kaže kad je rekla da sama sebi izgleda baš kako treba. I ona je sada sebe videla sasvim dobro, baš kao i kćer naslednicu, kojoj se vijugavi prsten nekako obreo na ogrlici. Elejna joj, međutim, reče da ona njoj izgleda nekako... maglovito. A upravo tako bi Ninaeva opisala i kako oseća saidar, ako se izuzme onaj tok Duha koji je počela da tka na javi. Sve drugo postalo je nekako neopipljivo, a toplota Istinskog izvora kao da je bila prigušena. Sreća njena što je bila dovoljno ljuta pa je još mogla da usmerava. Čak i da joj je bes zbog muškaraca oslabio pre nego što se našla pred tom zagonetkom, sama joj je zagonetka bila izbezumljujuće teška. To što se sva bila ukočila nema nikakve veze s Egvenom, a i nije se baš

toliko ukočila. I zaista joj nije jasno zašto na jeziku odjednom oseća nagoveštaj ukusa uvarka od mačje paprati i sveznaja! A opet, stvaranje jednog jedinog plamička u vazduhu, što je jedna od prvih vežbi za polaznice, iziskivalo joj je toliko napora kao da je uprtila Lana na leđa. Plamen je ispao prilično mrljavo i počeo je da bledi čim je pokušala da ga uveže. U narednom ga trenutku više nije bilo.

„Obe ste tu?“, reče Amis. Ona i Egvena su se iznenada stvorile s druge strane Kalandora. Obe su bile u aijelskim bluzama i suknjama i uvijene šalovima, s tim što Egvena nije imala gotovo nimalo nakita. „Zašto izgledaš toliko čudno, Ninaeva? Da nisi možda naučila da budna dolaziš ovamo?“

Poskočila je. Ako nešto mrzi, to je kad joj se neko prikrade. „Egvena, kako si...?“, zaustila je, ravnajući haljinu dlanovima, ali uto se javi i Elejna: „Egvena, nikako nam nije jasno kako si...“

Ona ih prekide. „Rand i Aijeli odneli su veličanstvenu pobedu kod Kairhijena.“ A onda je iz nje pokuljala bujica reči i ponovila im je sve što im je rekla u snovima, sve od Samaela do seanšanskog koplja. Reči kao da su preticale jedna drugu, ali ona ih je vešto vodila ka cilju.

Ninaeva i Elejna se zbunjeno pogledaše. Znači, ipak nisu umislile da im je pohodila snove i sve im to ispričala. Čak je i Amis, kojoj je seda kosa samo naglašavala bezvremenost lica, bila pomalo zbunjena tom provalom reči.

„Met ubio Kuladina?“, ote se Ninaevi u jednom trenutku. U snu joj to nije pominjala. To uopšte ne liči na njega. Zar on da vodi vojsku? Met?

Kada je Egvena konačno ućutala i počela da zadihano popravlja šal – nije takoreći ni disala dok nije sve ispričala – Elejna tiho upita: „Kako je on?“ Zvučala je kao da već gotovo sumnja u sopstveno pamćenje.

„Uglavnom dobro“, reče Amis. „Mnogo se zamara i ne sluša nikog. Samo Moirainu.“ Očigledno joj se to nije dopadalo.

„Avijenda je gotovo neprestano s njim“, na to će Egvena. „Zaista ti ga dobro čuva.“

Ninaevi to bi sumnjivo. Iako ne zna mnogo o Aijelima, posumnjala je da bi za ono što je Amis opisala kao „mnogo se zamara" neko drugi rekao „satire se od posla“.

Elejna je očigledno delila njeno mišljenje. „Zašto ga onda pušta da se toliko napreže? Šta on to radi?“