Nebeski oganj

„Zanima me kako to da ste obe došle ovamo“, reče Amis. Ninaeva joj dade pločicu sa snevačicom i naježi se kad oseti da neko drugi dodiruje ter’angreal koji ona koristi. Mudra je zamišljeno saslušala njihovo objašnjenje. „Rekla bih da nisi ovde koliko i Elejna“, reče im na kraju. „Kada žena koja je Snevač uđe u Svet snova, u njenom telu ostaje samo delić nje, koliko da ga održava u životu. Međutim, ako je u polusnu, tako da može istovremeno da bude ovde i da razgovara s onima u svetu jave, ona će onima koje su u potpunosti ovde izgledati baš tako kao ti sada. Možda je to objašnjenje. Ni sama ne znam koliko mi se dopada to što neko ko može da usmerava ulazi u Tel’aran’riod, pa makar i u ovom stanju.“ Potom je vratila ter’angreal Ninaevi.

Uzdahnula je od olakšanja i ponovo zadenula pločicu za pojas. Opet je osećala ono treperenje u stomaku.

„Ako ste rekle sve što ste imale...“ kaza Amis, pa zastade, a Ninaeva i Elejna žustro potvrdiše da je to bilo sve. Taje žena imala neverovatno prodoran pogled. „Onda bismo morale da pođemo. Priznajem da su ovi sastanci korisniji nego što sam u početku očekivala, ali čeka me još posla noćas.“ Pogledala je Egvenu i obe istog trena nestadoše.

Ninaeva i Elejna nisu ni časa časile. Džinovski crveni stubovi oko njih u tren oka se pretvoriše u skučenu, oskudno nameštenu prostoriju, jednostavnu i odmerenu. Ninaevin bes već beše počeo da jenjava – a sa njim i saidar – ali se i jedno i drugo pojača u odajama nadzornice polaznica. Tvrdoglava i neposlušna! Nije nego! Nadala se da će i Šerijam biti u Salidaru i jedva čekala da porazgovara s njom kao sa sebi ravnom. Međutim, ipak bi sada radije bila negde drugde. Elejna se gledala u ogledalu s oljuspanim ramom i nehajno nameštala kosu, iako je to u Svetu snova potpuno jalov posao. Ni njoj se tu nije dopadalo ništa više nego Ninaevi. Elaidina radna soba možda nije najudobnije mesto na svetu, ali je tamo svakako bolje nego ovde.

Nedugo potom, s druge strane velikog stola stvori se i Egvena. Stajala je podbočena i ljutito ih gledala, kao da je ona vlasnica sobe.

I pre nego što je Ninaeva stigla da prozbori ma i jednu reč, Egvena oplete. „Jeste li vas dve maloumne alapače potpuno sišle s uma? Ako vam kažem da je nešto tajna, hoćete li sve da istrtljate prvoj osobi koju vidite? Zar vam nikada nije palo na pamet da ponešto treba i prećutati? Mislila sam da bar vas dve umete da čuvate tajnu.“ Ninaeva oseti kako joj se žare obrazi. Ako ništa drugo, znala je da sigurno nije postala grimizna u licu kao Elejna. Međutim, Egvena još nije bila završila. „Ne mogu vam objasniti kako sam to uspela. Za to se mora biti Snevač. Ako je i moguće dotaći nečije snove pomoću prstena, ja ne znam kako se to radi, a ne verujem da se to može tom tvoj om pločicom. Vodite računa šta radite. Salidar možda i ne ispuni vaša očekivanja. Nego, i mene noćas čeka dosta posla. A vas dve, pamet u glavu!“ Toliko je brzo nestala da je izgledalo kao da poslednje reči dopiru iz samog vazduha.

Ninaevin se bes povukao pred stidom. Umalo je sve ispričala, iako ju je Egvena upozorila da to ne radi. A i ta Birgita. Kako čuvati tajnu od nekoga ko je već zna? Na kraju stid prevlada i ona oseti kako joj saidar curi kao pesak kroz prste.

Prenula se iz sna, čvrsto stiskajući tamnožutu pločicu. Kabina beše osvetljena čkiljavom svetlošću. Elejna je ležala zgučena kraj nje. Još je spavala. Prsten na uzici bio joj je skliznuo u jamicu na vratu.

Ninaeva se, mrmljajući sebi u bradu, prebacila preko nje i vratila ter’angreal u kutiju, a onda je nasula malo vode u lavor ne bi li se umila. Bila je mlaka, ali prijala joj je. Koliko je mogla da vidi u polumraku, po odrazu u ogledalu učinilo joj se da je još zajapurena. Toliko o ponovnom uspostavljanju ravnoteže. Da su se samo srele negde drugde. Da ona nije samo stajala i zevala kao kakva glupačica. Sve bi proteklo mnogo bolje da je samo imala prsten, jer onda bar ne bi izgledala kao utvara. A za sve su krivi Tom i Džuilin. I Uno. Da je nisu naljutili... Ne, Neres je kriv. Qn je... Obema je rukama podigla bokal i počela da ispira usta ne bi li se konačno rešila onog ukusa iz sna. Ništa nije gadnije od uvarka od mačje paprati i sveznaja. Ama baš ništa.

Kada je završila, okrenula se i videla Elejnu kako sedi i razvezuje kožnu uzicu s prstenom. „Videla sam da gubiš saidar pa sam samo svratila do Elaidine sobe. Nisam se zadržavala da se ti ne bi brinula. Nema nikakvih novosti, osim da će Semerin biti privedena i ražalovana na nivo Prihvaćene.“ Ustala je i stavila prsten u kutiju.

„Zar se to može?“

„Ne znam. Izgleda da Elaida misli da može sve što poželi. Egvena ne bi trebalo da oblači onu aijelsku nošnju. Ne pristaje joj.“

Ninaeva prestade da zadržava dah. Elejna očigledno ne želi da razmišlja o onom što im je Egvena ispričala. Pa, neka joj bude. „Da, svakako si u pravu.“ Vratila se u krevet i priljubila se uza zid, pošto je te noći bio njen red da tu spava.