Nebeski oganj

Nekoliko komada drveta – crvotočinom izjedenih doručja i nogu stolica – ležalo je na širokom pločniku, u krugu u koji posmatrači nisu zalazili. Kraj niskog zida nalazio se jedan prazan vrč od crvene gline, jedan još uvek pun uskvaja i jedan srebrni pehar. Pravila igre bila su da se ispije pehar pića, pa da se meta bačena u vazduh gađa nožem. Niko od Kaderovih ljudi, i skoro nijedan Aijel nije želeo da se kocka s njim, pošto je previše često pobeđivao, a nisu poznavali kartanje. Gađanje nožem trebalo je da bude drugačije, naročito kada se doda uskvaj. Nije pobeđivao toliko često kao na kocki, ali je unutar vodoskoka već nagomilao šest ukrasnih zlatnih čaša i dve zdele, nekoliko narukvica i ogrlica ukrašenih rubinima, mesečevim kamenjem i safirima, i nešto kovanog novca. Njegov šešir zaravnjenog vrha i neobično crno koplje bili su položeni kraj plena. Bilo je tu čak i aijelskih rukotvorina. Inače su radije plaćali delovima plena nego novcem. Korman, jedan od Aijela na obodu vodoskoka, podiže pogled ka njemu čim je pesma zamukla; na nosu je imao kriv beli ožiljak. „Nož te služi skoro kao i kocka, Metrime Kautone. Je li bilo dosta? Svetlost nestaje.“

„Ima dovoljno svetla“, žmirnu Met prema nebu; izbledele senke prekrivale su čitavu dolinu Ruideana, ali je barem nebo bilo dovoljno vidljivo. „I moja baba bi još mogla da pogodi metu. Ja mogu i vezanih očiju.“

Dženrik, drugi Aijel koji je čučao blizu njega, pogleda prema publici. „Ima li ovde žena?“ Bio je građen kao medved, ali je smatrao sebe dovitljivim. „Muškarac može ovako da govori samo kad želi da pridobije ženu.“ Device raštrkane po gomili nasmejaše se jednako kao i svi drugi, možda i glasnije.

„Misliš da ne mogu?“, promrsi Met pa strže tamni šal kojim je skrivao ožiljak od vešanja na vratu. „Samo vikni sad’ kada baciš, Kormane.“ Hitro je vezao šal oko očiju i izvukao nož iz rukava. Najglasniji zvuk beše disanje posmatrača. Nisam pijan? Ma, natopljen sam kao čep. Ipak, iznenada je postao svestan svoje sreće; osetio je njen priliv kao i svaki put kada bi znao zbir i pre nego što se kockice zaustave. Glava kao da mu se malo razbistrila od toga.

„Baci“, smireno kaza.

„Sad“, viknu Korman, a Met zamahnu rukom i hitnu nož naviše.

U potpunoj tišini, udar i zarivanje čelika u drvo bili su glasni kao i pad mete na tle.

Niko nije progovarao dok je Met spuštao šal natrag navrat. Komad stolice, ne veći od njegove šake, ležao je na otvorenom, a njegovo sečivo beše zariveno u samu sredinu mete. Korman je, izgleda, bio rešen da mu umanji šanse. Pa, Met i nije birao metu. Najednom je shvatio da se nije ni opkladio.

Jedan od Kaderovih ljudi najzad povika: „To je bila sama sreća Mračnoga!“

„Sreća je konj koji se da uzjahati, kao i svaki drugi“, reče Met sebi u bradu. Odakle god da dolazi. Naravno, nije znao odakle potiče njegova sreća; jednostavno se trudio da je jaše što bolje može.

Izgovorio je to tiho, ali Dženrik se ipak namršti na njega. „Šta si to rekao, Metrime Kautone?“ Met zausti da ponovi rečenicu, ali ućuta kada su mu se reči jasno prikazale u umu. Sene sovya caba’donde am dovienya. Stari jezik. „Ništa“, promrmljao je. „Pričam sam sa sobom.“ Posmatrači počeše da se razilaze. „Izgleda da zaista nema dovoljno svetla da nastavimo.“

Korman nagazi na komad drveta, iščupa Metov nož i donese mu ga. „Možda neki drugi put, Metrime Kautone, nekog drugog dana.“ To beše izraz koji su Aijeli koristili umesto „nikad“, u slučaju da neće to da kažu otvoreno.

Met klimnu glavom i uvuče nož natrag u kanije u rukavu; desilo se isto kao i onog puta kada je bacio šest šestica dvadeset i tri puta zaredom. Nije mogao to da im uzima za zlo. Nije to bila obična sreća. Zapazio je, pomalo ljubomorno, da nijedan Aijel ne tetura dok su se vraćali gomili koja se razilazila.

Počešao se prstima preko kose i umorno seo na zid. Sećanja kojih mu je glava nekada bila puna kao što je kolač pun suvog grožđa, sada su se stapala s njegovim stvarnim sećanjima. Jednim delom uma znao je da je rođen u Dvema Rekama pre dvadeset godina, ali jasno se sećao kako je poveo bočni napad na Troloke kod Maiganda, kako je plesao na Tarmanduinovom dvoru, i još stotine, i hiljade drugih stvari. Uglavnom bitaka. Sećao se tolikog broja sopstvenih smrti da nije želeo ni da pomišlja na to. Između njegovih života više nije bilo šavova; sada je morao da ulaže napor da razdvoji sopstveno sećanje od drugih.